GALEBOVI, PIVO, MORE I FUDBAL Kako je šesta liga Engleske bolja od Premijer lige, ko su "morski psi" i šta ih povezuje sa Zvezdom? (FOTO)

 

Odmor, najlepše "godišnje doba" svakog zaposlenog. Vreme kada se uglavnom planiraju lepa putovanja, na planinu, more, odlazak u posetu dragim osobama. Ja sam imao malu dilemu gde bih mogao da se zaputim, ali kada sam dobio poruku od prijateljice Kimberli iz Engleske koja je glasila "Zašto ne bi došao u Skarboro?", dileme nije bilo.

Plan mi je bio pre svega, da posetim stadion Liverpula, "Enfild" i odgledam utakmicu na legendarnom zdanju, tako da je čitav put bio koncentrisan na to. Odlučio sam, ipak, da posvetim malom gradiću u severnom Jorkširu više vremena i to je bila najbolja moguća odluka.

Pre dolaska u Skarboro, jedini susret sa Velikom Britanijom imao sam u Glazgovu, ali je ovo nešto sasvim drugo. Kako bih vam opisao "grad galebova"? (Da, ja sam ga tako prozvao jer su simpatične ptice ovde bukvalno kao domaće životinje). Ako možete da zamislite Floridu, e pa Skarboro je to samo na dosta blaži i simpatičniji način. Severno more, plaža, riba i pomfrit, kockarnice, igraonice.... i naravno - galebovi. Toliko ih je bilo, da mi ujutru nije bio potreban alarm da me probudi. To su radili oni, načičkani na gotovo svaki krov u gradu. Ono što su petlovi u Srbiji, to su galebovi u Skarboru, samo malo naporniji i bučniji. Dobro, malo više...

Foto: Alo!

Ispostavilo se da za vikend lokalni fudbalski klub Skarboro igra svoj istorijski meč. Po prvi put su uspeli da se plasiraju u šesti rang Engleske. Bio je to duel 2. kola, nakon što su pre toga bili poraženi na gostovanju Brekliju. U grad je dolazio favorizovani Bereford, ali je utakmica sama po sebi bila posebna. Ipak je bila prva u sezoni na domaćem terenu.

Prijateljica Kimberli je kontaktirala kolegu Toma koji je bio ljubazan da nam obezbedi karte za utakmicu i preuzeo ulogu "turističkog vodiča". Tada počinje najlepši deo mog putovanja. Jednostavno je teško opisati šta se dešava u Skarboru kada lokalni "morski psi" igraju utakmicu.

Put do stadiona nije bio dug, grad je dovoljno mali da ga možete prepešačiti. Tokom petnaestominutog šetanja srećemo veliki broj navijača, svi su u dresu, deca, žene, muškarci, bake, deke... svi su krenuli u jednom smeru ka "Flamingo lend" stadionu. Flamingo? To sam se i ja pitao, ali zapravo roze ptice nemaju nikakve veze sa klubom, već je reč o sponzoru.

Foto: Alo!

Naravno da sam i ja kupio dres, tu uopšte nije bilo dileme. Dolazak i ulazak na stadion za mene je bio kao da sam na sedmom nebu. Do sada sam samo gledao ovo na internetu, čitao o tome, a sada gledam meč šeste lige. Kada vam neko kaže da je to nešto posebno, verujte mu na reč, zaista je tako.

Bio sam na velikom broju stadiona. Od Santjago Bernabea, Vande Metropolitano, Mestalje, Enfilda, Old Traforda, Ajbroksa... ali teško da će bilo koji nadmašiti ono što sam osetio u Skarboru. Male tribine, gotovo pa da ih i nema, ljudi stoje pored terena, pijuckaju pivo, jedu i bodre svoj tim. Neopisivo.

Tom mi je preporučio koje pivo je najbolje, poručio sam pitu sa piletinom i graškom (možda ne zvuči lepo, ali je ukus fantastičan). Bili smo spremni za utakmicu. Odmah je počelo burno, navijači reaguju na gotovo svaki potez protivnika i sudije, naravno. 

Foto: Alo!

Odmah sam primetio da domaći fudbaleri nose dresove jednog proizvođača, dok im je trening oprema sa oznakom drugog. Moj "vodič" mi je objasnio da to klubovi u nižim ligama rade kako bi uspeli da dođu do više novca, jer nije jednostavno pronaći sponzora kada si u šestom rangu. Baš zbog toga Skarboro ima ugovore sa lokalnim restoranima, pekarama, supermarketima... Čak svaki igrač ima svog "pokrovitelja" u vidu zanatske radnje ili frizerskog salona, recimo.

Gledajući fudbalere domaćeg tima u glavi mi je bila Crvena zvezda. Crveno-beli dresovi "Makrona" su u mnogome učinili da razmišljam na taj način. To mi je bilo fascinantno, ali nisam saznao otkud to da italijanskim proizvođač sportske opreme pravi dresove za šestoligaša.

No, vratimo se utakmici. Tvrd meč, kako to obično i biva u nižim ligama. Vidi se da to nije nivo kao u jačim ligama, ali je mnogo interesantnije. Skarboro pogađa stativu, svi su već videli loptu u mreži, ali ništa od slavlja, bar za sada.

- Obrati pažnju na broj 10. Odličan igrač, ima sjajan šut - upozorio me je Tom.

U 66. minutu upravo je broj 10, Kiran Glin, centrirao, a protivnički igrač poslao loptu u sopstvenu mrežu. Nastao je delirijum na tribinama, pivo poleće u vazduh sa svih strana igrališta. Neverovatno je videti koliko lokalcima znači ovako nešto. Bukvalno svi dišu kao jedan i to za klub koji se takmiči u šestoj ligi.

Foto: Alo!

Završilo se pobedom Skarbora, na sreću svih, pa i mene kome je bilo potrebno 90 minuta da postane fan simpatičnog kluba. Verujte mi da nije teško osetiti "ljubav na prvi pogled" kada doživite ovako nešto. 

Proslavilo se, naravno, uz pivo. I da, jesam otišao i na "Enfild", odgledao utakmicu iz čuvenog Kopa, ali vas neću lagati - onaj utisak iz severnog Jorkšira nije mogao da bude nadmašen.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI