ŠAJKAČA, JELEK I OPANCI Šumadinac u narodnoj nošnji zapalio Dohu
Jelek, anterija i opanci, po tome se znaju... pravi Srbi.
Upravo takav je na Mundijalu u Kataru Milenko Marjanović (81), iz Knića, poznati ugostitelj i zaljubljenik u fudbal. I dok Meksikanci furaju sombrero, Milenku ne smeta čoja na plus 30 u Dohi. Za Alo! priča kako se uklapa u ambijent katarske prestonice, ali i toliko spominjani kruzer na kojem je odseo.
Profimedia
Raritet ste po mnogo čemu?
- Najpre, nema utakmice Crvene zvezde i reprezentacije Srbije i kako se sve ranije zvala na kojoj nisam bio. Imam 81 godinu i sve pozivam da mi izađu na crtu, da vidim ima li ko stariji i da sa ovolikim žarom prati fudbal i ide na brojna putovanja. Ništa ne može da me spreči.
Pevamo, veselimo se
Kaže da se navijači drugih reprezentacija ne čude kad ga vide.
- Ne, mašemo jedni drugima, pevamo, veselimo se... Sjajna organizacija i atmosfera. Viđao sam ljude i sa više garderobe na sebi.
Privatna arhiva
Ranije smo vas viđali u odelima?
- Da, do utakmice sa Škotima u baražu za EVRO. Šetajući Beogradom video sam njihove navijače u onim suknjicama, što je njihova tradicionalna nošnja, pa sam rekao sebi, ako mogu oni, mogu i ja. Po kiši, suncu, zimi... - kad igra reprezentacija, srpski navijač je u srpskoj nošnji! Kad oni mogu u suknjicama, mogu i ja u čoji!
Mnogima je vruće i u majici?
- Patriotizam, pa sve ostalo! Sa sobom nosi i žrtve, ali nema izbora. Vruće jeste, ali samo u gradu i kada se nerviram na utakmicama.
Srpsku nošnju nosio je i Stanoje?
- Da, da, imamo nešto zajedničko. Reprezentacija je 1930. putovala brodom u Montevideo, a ja sam sada smešten na kruzeru u Dohi.
Privatna arhiva
Kruzer jednom u životu
Milenko kaže da mu je boravak na kruzeru doživljaj za ceo život.
- Hotelijer sam sa dugim iskustvom, bio sam u najpoznatijim lancima hotela i znam brojne cake, ali ovaj grad - hotel na vodi je nešto posebno, nesvakidašnje. Možda se doživi jednom u životu, a pamti se ceo život.
Ima 350 Srba?
- I ja sam čuo za taj broj. Kruzer je nov, mi smo prvi gosti, a na njemu sam sa dva sina i unuka, tu je i sportski direktor Radničkog Slavko Perović i još nekoliko Kragujevčana. Viđam i VIP ličnosti, ali je intima zagarantovana, pa ne bih o njima. Čuvaju nas, zaštićeni smo kao beli medvedi. Mogu da uđu samo ljudi sa specijalnim dozvolama, najavljeni, sa urednim „Haja“ karticama koje su neophodne za strance tokom Mundijala, a valjda se pride plati 50 evra.
Puštaju vas na kruzer u nošnji?
- Ha, ha... pa ja sam zaštitni znak. Možda više nikada neće imati ovako originalnog gosta - zaključio je Milenko, koji živi u Kragujevcu, a dugo je bio i na rukovodećim pozicijama u Radničkom.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Sport
Komentari (0)