"SRPSKI AJAKS", EVROPSKI SNOVI I LEKCIJE IZ POSLOVANJA Predsednik TSC-a za Alo! o velikim ambicijama, odbijanju višemilionskih transfera i rešenju za spas srpskog fudbala (VIDEO)

Nekako tiho i bojažljivo pre četiri godine na velikoj sceni srpskog fudbala pojavila se ekipa sa severa Srbije i brzo postala hit.

TSC iz Bačke Topole već gotovo pola decenije pokazuje da su rezultati, uz marljivi rad, i te kako mogući. Od trećeg mesta istorijskog trilera sa slavnom Steauom u kvalifikacijama za Evropu, do odbijanja ponude od dva miliona dolara za svog igrača, prelepog stadiona i Akademije.

Brzo je klub u blizini Mađarske granice prošao taj put, a sve to kao i 110. godišnjica kluba bili su povodi da razgovaramo sa predsednikom Topolskog sportskog kluba Janošem Žemberijem.

Foto: Alo/Aleksandar Nalbantjan

Lepe i uspešne  godine su iza vas i kluba, slavite veliki jubilej, ali gde vidite TSC u budućnosti?

- TSC u budućnosti vidimo kao stabilnog superligaša, kao klub koji će biti usmeren na rad sa decom na našoj Akademiji. Trudićemo se da budemo u prvih pet, šest na tabeli, da budemo na pragu Evrope, pa zašto da ne i da je igramo. Mislim da to nisu nikakve bolesne ambicije. Želimo da budemo klub koji se pita, koji daje šansu mladim igračima, ali pre svega nam je bitna stabilnost i igranje u najjačem rangu srpskog fudbala.

Da li je Srbiji potrebno više privatnih klubova?

- Mislim da je potrebno više klubova sa privatnim kapitalom kao što su Čukarički, Voždovac...Potrebno je više klubova sa dobrom infrastrukturom, koji se bave sa decom, koji imaju šira razmišljanja.

"Srpski Ajaks" iz Bačke Topole i budžet za uspešan privatan klub

Foto: Alo/Aleksandar Nalbantjan

Upoređuju vas sa Ajaksom zbog dobrog poslovanja i načina rada sa mladim igračima?

- Voleli bismo da radimo kao Ajaks i drago mi je da nas upoređuju sa holandskim klubom. Pre svega, mi želimo da napravimo takav klub, da može sam sebe da izdržava. Mi smo u malom gradu, gradski budžet nije takav da bi u tolikom meri mogao da nam pomogne. Ja kao preduzetnik ne volim da čekam na donacije, sponzore... Svakako da bismo voleli da od prodaje igrača izdržavamo klub, što je i cilj.

Pomenuli ste budžet, koliki je budžet ekipe kao što je TSC?

- Budžet TSC-a nije mali, pre svega zbog našeg Akadamije koja nas sama košta oko dva miliona evra, taj novac treba zaraditi. Mi imamo sreću da novac dobijamo od Mađarske za Akademiju. Radimo sa 2.000 dece, imamo i mnogo potcentara širom Srbije, plaćamo trenere... imamo dobar sistem. Pored toga oko 2,5 miliona košta prvi tim. To mi zarađujemo, moja firma daje novac, sponzori, tu je i prodaja igrača koju smo pomenuli. Prvi tim možemo da pokrijemo iz svojih sredstava. Naš stadion funcioniše tako da mi od njega zarađujemo, što je pozitivno. Od svake utakmice, mi smo u "plusu". Akademija puno košta, ali je to zalog za budućnost srpskog fudbala. Pri ovakvim uslovima se stvaraju igrači i to je nešto neizbežno.

"Odbili smo tri ponude za Petra Ratkova, poslednja je iznosila preko 2.000.000 dolara"

Foto: Alo/Aleksandar Nalbantjan

Mihajlo Banjac je prodat Lokomotivi iz Moskve za više od 1,5 miliona evra, nedavno ste odbili ponude za Petra Ratkova od preko dva miliona evra?

- U ovom poslu morate biti hladnokrvni, verovati u sebe, u svoje igrače i biti strpljivi. To je najbitnija osobina u fudbalu, strpljivost, prema igračima, prema prodaji. Za Ratkova smo imali tri ponude i to su pismene ponude, a ne onaj sistem "rekla, kazala". Anderleht je nudio 1,4 miliona evra i to smo odmah odbili. Onda se javila Parma koja je ponudila 1,7 plus bonuse s kojim bi to već izašlo na preko dva miliona. Na poslednju ponudu još uvek nismo odgovorili. Njujork siti je ponudio preko dva miliona dolara. Ratkov dobro igra, mi čekamo letnji prelazni rok jer verujemo da će mu cena dodatno rasti. Opet se vraćam na strpljenje, treba sačekati. Na njegovo mesto treba dovesti drugog igrača. Moramo imati projekte kao što je Petar ili kao što je bio Mihajlo Banjac. Ako isključivo jurite rezultate, onda ni mladi igrači neće imati strpljenja, pa tako ne bismo ni mi mogli da zarađujemo.

Kako ste uspeli da zadržite Ratkova, mladi igrači uglavnom ugrabe prvu priliku koja im se ukaže za odlazak?

- Ubedili smo ga (ha-ha). To je teško, stvarno je jako teško zadržati mladog igrača. Jednostavno kada za nekog igrača dođe ponuda od 15, 20 hiljada evra, a on ovde prima 5.000. Teško je onda uraditi bilo šta. Fudbaleri gledaju da zarade dok mogu, što je sasvim legitimno. Njihova karijera je do 35. godine i oni do tada pokušavaju da zarade. Teško ih je ubediti. Oni moraju da veruju vama, a vi morate da ispoštujete to što ste obećali. Mi imamo sreću da je odnos klub-igrač odličan i igrači nam veruju. To nije lako.

Sigurno da pored Ratkova postoji interesovanje i za ostale igrače?

- Imamo veliki broj igrača koji su zanimljivi drugim klubovima. Tu je Veljko Ilić, golman. Njegova vrednost je već sada premašila milion evra. Svaka čast treneru Lazetiću koji je verovao u njega i kao četvrtog golmana ga gurnuo u vatru i eto on od tada ne da svoje mesto među stativama. Stojić i Đakovac takođe sjajno igraju. Za sve njih imamo konkretne ponude. Konjaspor je želela Đakovca za 500.000 evra, ali ga nismo pustili. Mislimo da može da ode za više novca, kao i da on sam zaradi više. Ako mene lično pitate ja ne bih prodao nijednog igrača (ha-ha). Mnogo volim te momke, ali moram i njima dati šansu da zarade, kao i klubu kako bi funkcionisao.

Pojedini klubovi se drže stava da ne žele da pojačavaju konkurenciju u Srbiji, kakav je stav TSC-a?

- Naši igrači mogu i u Crvenu zvezdu, Partizan, Vojvodinu...Nedavno su nas kontaktirali iz Vojvodine za Vukića. Nama on sada treba, ali ako u nekom trenutku bude na prodaju, nemam problem s tim da pređe u Novi Sad. Ja bih lično voleo da naši igrači prelaze u Zvezdu ili Partizan, ali "večiti" moraju da plate koliko i strani klubovi. Moraju i oni da prelome i shvate da nije problem nekog igrača iz Srbije platiti kao nekog stranca. Mi od tog novca živimo, taj novac ostaje u našoj zemlji.

"Hvala Luki Iliću što nas je izabrao, ali mi ne možemo da ga zadržimo u Bačkoj Topoli"

Foto: Alo/Aleksandar Nalbantjan

Luka Ilić je stigao kod vas kao zvučno ime, možete li da ga zadržite?

- Nažalost, mi Luku ne možemo da zadržimo. Hvala njemu što nas je izabrao, velika je to stvar. Dolazili su ljudi iz Mančester sitija i bili su oduševljeni onim što su videli. Ilić doprinosi razvoju drugih igrača, celog tima. Klubovi uglavnom ne vole da pozajmljuju igrače, ali je kod nas to lepo ispalo. Ilić ima ogroman kvalitet i mislim da je na svojoj poziciji najbolji igrač u Srbiji. Želim mu svu sreću i nadam se da će se vratiti u Siti ili u neki klub iz liga petice i postati reprezentativac. Mi na njegovoj poziciji već planiramo drugog igrača, doveli smo Milosavljevića iz Voždovca. Treba mu malo vremena da se oporavi, adaptira i mogu reći da je on naš sledeći projekat, ali mi to planiramo unapred. Već sada znamo i ko će biti projekat nakon Milosavljevića. Planiramo pojačanja na leto, pre svega na pozicijama igrača koje ćemo prodati.

Vaša Akamedija zaista izgleda sjajno, uslovi su odlični, da li na njoj vidite neke nove Žigiće i Tadiće, koji su počeli upravo u Bačkoj Topoli?

- Svakako. Nažalost i Žigić i Tadić su kratko vreme proveli u Bačkoj Topoli. Baš zato moramo imati ovakav klub, ovakvu Akademiju. Puno je novih Žigića i Tadića među decom širom Srbije. Mi imamo oko 20 potcentara gde se jako dobro radi sa decom. Talenti su tu, samo ih treba "pokupiti". Ne pružamo im šansu, to je najveći problem.

Foto: Alo/Aleksandar Nalbantjan

Šta je potrebno za još bolji razvoj vaše Akademije?

- Potrebno nam je iskustvo, bolji treneri... Ništa ne može preko noći, fudbal je takav da morate dugoročno da ulažete. Kako bismo došli na nivo recimo Vojvodine, nama su potrebne godine, a kamoli doći do Zvezde i Partizana i njihovog nivoa. Mi smo ovde u Bačkoj Topoli stvorili uslove, bolji smo iz godine u godinu, ali moramo još mnogo da radimo kako bismo možda bili bolji i od pomenutih.

Srpski klubovi kubure sa stadionima, da li odatle treba početi, da li je to prvi korak ka oporavku srpskog fudbala?

- U Superligi bi svaki klub trebalo da ima ovakav stadion. Jednostavno, današnji fudbal to zahteva. Gledaoci zahtevaju komfor. Ne možete da očekujete gledoce, a kad oni dođu vama stadion prokišnjava, hladno je, ne mogu da popiju čaj, kafu... Bez toga nema gledalaca, kao i bez marketinga. Mora se ozbiljno tome posvetiti. Tu su društvene mreže, gde morate da budete aktivni i u stalnom kontaktu sa navijačima. Da biste bili deo tog sveta, morate malo drugačije da razmišljate. Nije dovoljno imati dobar tim, mora da se radi na marketingu. Voždovac to jako dobro radi, a da ne pričam o većim klubovima. Veliki broj klubova to još uvek nije shvatio.

TSC se može pohvaliti fan šopom, aktivnostima na stadionu, dobrim marketingom...

- Mi pokušavamo da budemo klub jedne zajednice. Drago mi je da su naše "skajboksove" na stadionu iznajmile firme iz Kanjiže, Ade, Siriga, Sombora, Subotice... Imamo mnogo ljudi koji se odsele, ali opet kupuju u našem fan-šopu, žele da pomognu. U mnogo navrata se dešavalo da nam ljudi šalju slike recimo iz Australije kako zajedno gledaju utakmice TSC-a sa našim šalovima. To su sve ljudi iz naše okoline. Pokušavamo to da širimo. Zvezda, Partizan i Vojvodina imaju tradiciju dugu preko 50 godina. Mi smo na tom polju još uvek novi, ali se trudimo da to popravimo. Krenuli smo "od nule" i mislim da smo na dobrom putu.

Evropa, poverenje i san o trofejima

Foto: Alo/Aleksandar Nalbantjan

Ukoliko se domognete Evrope, kako klub kao TSC da postane konkurentan u evropskim takmičenjima i parira Laciju, Nici, Romi...

- To je već jako teško. Sve je stvar budžeta. Crvena zvezda i Partizan imaju značajno veći budžet od nas i tako stignu i zapaženiji rezultati u Evropi. To je preduslov da budemo konstantni u Evropi. Mi ćemo se truditi da se domognemo grupne faze nekog takmičenja. Po mom mišljenju kvalitet naše ekipe je odmah iza Zvezde i Partizana, što ne znači da ćemo biti treći na kraju sezone. Potrudićemo se uložimo više u ekipu i predstavljamo srpski fudbal na dostojanstven način. Imamo dobrog trenera i stručni štab, to je po meni najbitnije. Odatle sve kreće.

Nedavno ste produžili saradnju sa trenerom Lazetićem, to je jasan znak da mu verujete?

- Verujemo Lazetiću, naročito sada. Njegov dolazak je bio jedan rizik s kojim smo odlučili da se nosimo, ali hvala Bogu zajedno sa klubom rastao je i trener. Žarko je jako posvećen, možda je i najbolji trener u Srbiji. Ja lično ne volim da menjam trenere, možda je to trebalo da uradim prošle sezone kada nismo igrali kvalifikacije za Evropu. Opet se vraćam na početak, treba biti strpljiv. Žarko je zaslužio da imamo strpljenja prema njemu.

Gde vidite TSC za 10 godina, možda kao šampiona države, sa nekim trofejem u vitrinama?

- Ne mogu reći da za 10 godina vidim TSC kao šampiona Srbije, ali nikada ne treba prestati sanjati. Tako nešto sada nije realno. Biti treći za mene je kao biti šampion ili osvojiti Kup, to bih baš voleo. Ako smo u narednih 10 godina svake sezone treći ili četvrti, za mene će to biti kao da smo šampioni.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI