ALBANAC KOJI JE UMALO POSTAO HEROJ ZVEZDE, NADAL HTEO DA GA BIJE Gde je nestao bivši reprezentativac Jugoslavije koji je prodavao cigare da bi preživeo?

 

Strazbur - Crvena zvezda, taj čuveni meč poslednjeg kola grupne faze Kupa UEFA odigran 15. decembra 2005. godine. Crveno-belima bila je potrebna samo pobeda kako bi prošli u nokaut fazu, prvi put u 21. veku.

Međutim, ni 0:2 nije bilo dovoljno ekipi Valtera Zenge kako bi slavila. Kevin Gameiro postao je najomraženiji stranac na "Marakani", a njegovi golovi u u 78. i 94. minutu obeležili su Strazbur kao ime koje se ne pominje među "zvezdašima".

Gol karijere u Strazburu i "rekord" koji nije oboren 12 godina

Baš taj meč bio je poseban za jednog fudbalera koji je mogao zlatnim slovima da se upiše u istoriju crveno-belih. Reč je o nekadašnjem vezisti crveno-belih Ardijanu Đokaju (43), strelcu jako lepog pogotka baš na ovom meču.

Od tada pa sve do 28. septembra 2017. godine Zvezda nije postigla gol na gostovanju u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja. Tada je to učinio Ričmond Boaći jedinim pogotkom na gostovanju Kelnu u pobedi od 1:0.

Daleko od toga da je Đokaj imao to na umu te pozne jeseni u Strazburu, ali je dugo bio vlasnik ovog "rekorda". U tome zasluge ima i ne tako bajan period crveno-belih upravo u tom periodu od 2005. do 2017. godine.

Albanac iz Crne Gore, počeci u Podgorici, pa put u Majorku

Foto: Marko Metlaš/Alo!

Đokaj je rođen u Crnoj Gori, u Tuzi, a on sam za sebe kaže da je čistokrvni Albanac. Prvi seniorski klub bio mu je lokalni Dečić da bi ubrzo pojačao Budućnost iz Podgorice. Prošao je sve mlađe kategorije najtrofejnijeg crnogorskog kluba, da bi onda usledila selidba u gradskog rivala Mladost.

Još kao mlad fudbaler, već 1999. godine dobio je poziv Majorke. Kao što bi retko ko odbio, tako je i Ardijan odlučio da pojača španski klub i oproba se u Primeri gde je odigrao šest utakmica.

Nakon toga usledila je selidba u drugu ligu u redove Ljeide gde je odigrao gotovo svaki meč, ali to nije bilo dovoljno da ostane u Španiji te se po prvi put oprobao u srpskom fudbalu.

Prodavao cigare da bi preživeo, Nadal hteo da ga bije

 

Foto: Marko Metlaš/Alo!

Nikada se Đokaj nije stideo svog porekla. Kako je i sam rekao jednom prilikom ostao je dužan Beogradu za vreme koje je proveo u glavnom gradu i načinu na koji su se ljudi ophodili prema njemu.

Sigurno da je to mnogo značilo čoveku koji je kao mališan morao da se snalazi prodavajući cigare i četkice za zube da bi preživeo.

- Imao sam baš teško detinjstvo, svaki dan sam morao da prodajem cigare, kaladont, četkice za zube, sveske na ulici da bih preživeo. To ljudi ne znaju, o tome nikad nisam pričao. Znate ono kad čujete o životnoj priči Zlatana Ibrahimovića, kako je odrastao u getu. Od toga mi je muka. Niko ne zna koliko sam ja teško živeo u Tuziju. Srećom, imao sam oca koga niko nema na svetu. Kad se u Tuziju švercovala nafta, gorivo, svašta nešto, ja nisam smeo da pomišljam na to. On je bio komunista, profesor fizičkog vaspitanja, mene je vaspitao da su druge stvari u životu važne. Zato sam i naučio da je život proces. Zato mi je muka kada ti fudbaleri preteruju, da ne iskoristim neku težu reč, psovku. Nemojte pogrešno da me shvatite, detinjstvo mi je bilo fenomenalno, ali sam ja 24 sata dnevno igrao potpuno bos fudbal na ulici. Išao sam na treninge autobusom 30 minuta, pa sam još trčao 3 kilometra da ne bih zakasnio. To Ibra nije imao. Pun mi je, da ne kažem šta, od takvih ljudi. On je odrastao u Švedskoj, a ja sam došao kao čistokrvni Albanac u Beograd i Beograd me je dočekao kao gospodina. Mogu da kažem da sam tom gradu dužan. Napraviio me je u boljeg čoveka - rekao je Đokaj nedavno u jednom intervjuu.

Dok je igrao u Majorci delio je svlačionicu sa zvezdama poput Samjuela Etoa, Dijega Tristana, Ibagaze, Jovana Stankovića, Migela Anhela Nadala, a upravo je Nadal hteo da ga bije jednom prilikom kada ga je Đokaj zadirkivao pominjući Dejana Savićevića.

- Što se anegdota iz svlačionice sa saigračima u Majorci tiče, ima jedna sa Migelom Anhelom Nadalom. Dao sam mu gol na treningu, tačnije on je bio štoper ekipe kojoj ja nisam dodeljen, i počeo sam da se derem: 'Dejo Savićeviiiiić'. On me je posle toga toliko jurio po terenu, dobrih deset minuta, jer je nekoliko godina ranije Dejo Barseloni dao onu golčinu u finalu Lige šampiona. Rekao mi je: 'Pi*** ti ma***ina, nemoj da mi pominješ tog čoveka'. Nadal je u to vreme igrao za Barsu, pa smo se na taj račun malo šalili.

Gde je sada Đokaj?

Foto: Marko Metlaš/Alo!

Đokaj je u karijeri igrao za Obilić, osvojio titulu sa Crvenom zvezdom, branio boje OFK Beograda, Trabzona, Ankare, Koblenca, Minhena 1860, da bi karijeru završio 2011. godine kao igrač Mogrena. Pre toga na kratko se vratio u Budućnost iz Podgorice.

Nakon toga nije ga bilo neko vreme u javnosti, da bi 2014. godine postao sportski direktor OFK Beograda. Trenutno obavlja istu funkciju, ali u ekipi Rada, koja je trenutno član Prve lige Srbije.

U profesionalnoj karijeri Đokaj je upisao i jedan nastup za omladinsku reprezentaciju Jugoslavije.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI