ŽIVEO RAD! Braća ostavila profesionalni fudbal, vratila se u selo, vode firmu i svih ih hvale: Dobre gazde, spasli klub
Braća Saša (36) i Sladan (33), mladi Resavci, iz Sedlara kod Svilajnca, imali su zavidnu karijeru. Nikad nisu izazivali pažnju neočekivanim potezima, sve dok mlađi Nikodijević pre dve godine nije iznenadio fudbalske znalce.
Alo!/Aleksandar Đorđević
Sladan - bez đ - u jednoj sezoni je bio najbolji strelac, u drugoj među najboljima u Radničkom 1923, koji je tad izborio plasman u Superligu, a onda je odlučio da prestane da se profesionalno bavi fudbalom i vrati se u Sedlare, gde žive njegov brat Saša i roditelji Nevenka i Dejan.
- U Kragujevcu sam proveo dve lepe godine. Kad sam rešio da se povučem, razlog nisu bile finansije ili nesporazum. Odlučio sam da se s bratom više posvetim porodičnom preduzeću „SS stolarija“. To je bila naša ideja i ulaganje, a dok smo igrali firmu je vodio tata - priča Sladan.
Alo!/Aleksandar Đorđević
Zaposleno desetak radnika
Posao su podelili, Sladan brine o roletnama, a Saša o plastifikaciji. Obojica su direktori.
- Imamo desetak radnika, računajući i nas. Svi su iz Sedlara. Kod nas rade i dvojica članova lokalnog kluba - štoper Dalibor Tošić i sekretar Bojan Ljubisavljević.
Najveći deo proizvodnje izvoze u Francusku.
- Ovde je odlično. Mi se družimo ceo život, odrasli smo zajedno, oni su odlični poslodavci - kaže Tošić, komandant odbrane tima iz Sedlara.
Braća Nikodijević su bili glavni u obnovi rada FK Mladi borac. I oni su uložili novac, ali ističu i veliku pomoć sela, kao i opštine Svilajnac.
- Na terenu je bio korov, a drveće je izlazilo iz svlačionica. Sada je to lep stadiončić s reflektorima. Igramo u zonskom stepenu takmičenja, a nijedan fudbaler nije plaćen. Niko nam ne veruje da je tako. Pare dobijaju čak i oni iz najnižeg ranga, opštinskih liga. Neki nižerazredni klubovi na fudbalere troše 30.000 evra po sezoni - objašnjava Saša, koji igra u odbrani, trener je, ali i jedan od vodećih u klupskoj administraciji.
Privatna arhiva
Kažu da im je cilj bio infrastruktura.
- Sve je cakum-pakum, pa naši nekadašnji saigrači vole da budu s nama. Sednu u automobil i besplatno dolaze na treninge i utakmice Svilajnčani Oliver Đokić, koji je igrao u Sartidu, i Marko Ilić, koji je najduže igrao u Radničkom iz Svilajnca i kad je bio u Drugoj ligi, zatim dvojica mladih Jagodinaca, a ostali su iz Sedlara i obližnjih sela.
Ja sam Sladan, zovite me Slađan
Obojica Nikodijevića su rođeni u Parizu. Sladanu su želeli da daju ime Slađan i upisali naše đ. Ali toga u Francuskoj nema, pa u ličnim dokumentima piše Sladan, ali on kaže da ga svi zovu Slađan. I dodaje da zna da ima imenjaka u Srbiji.
Kažu da svi zaslužuju da budu pomenuti: Ivan Milić, Aleksandar Milovanović, Milan Marinković, Nemanja Todorović, Slaviša Stašić, Vukašin Milić, Bojan Nešić, Saša Branković, Miloš Radojević, Boris Jeremić, Miloš Jovanović, Petar Šodolović, Dimitrije Stanojević, Marko Miladinović, Jovan Jovanović.
Privatna arhiva
U pohodu na Zonu 51 gol!
Mlađi Nikodijević je u pohodu Sedlaraca na Zonu postigao 51 gol, ali i asistirao 20 puta. I sad ga se boje protivničke odbrane. Dao je 21 gol, jedan po utakmici, i tri het-trika, a protiv Jedinstva iz Mijatovca i on i Saša, iako defanzivac, postigli su po tri gola.
Uz njih su naravno i već pomenuti Tošić, kao i Saša i Sladan, koji je, naravno, najbolji strelac. Imaju i reflektore, kojih da nije, kažu da ne bi mogli da treniraju. Jer, ipak, gotovo svi su zaposleni i ne mogu da dođu odmah posle posla, pa još i besplatno kao u ovom slučaju. A druženje posle utakmica je stvorilo izuzetnu hemiju u ekipi.
- Puno nam je srce. Ono je bio posao, a ovo je uživanje. Od igrača koji nisu umeli da izvedu aut napravili smo solidne zonske fudbalere. Prošetali smo se kroz Opštinsku, pa Međuopštinsku i Pomoravsku okružnu ligu, u Zoni smo šesti. Sad nam meštani ne dozvoljavaju da odustanemo. Tribine su pune. Žele da gledaju timove iz većih mesta - Ćuprije, Kruševca, Aleksandrovca, Resavice... Dođe čovek i da nam 100 evra uz obrazloženje da zna da će to da bude utrošeno na pravi način. Moramo to da poštujemo. Najviše ulažemo u teren i objekte oko igrališta - priča Saša, kako rekosmo više zadužen za organizaciju, dok je Sladan zadužen za golove.
Privatna arhiva
Nina dobija sestru
Saša i Sladan žive u Sedlaru, naravno, kuće su im preko puta. Saša i njegova supruga Katarina za mesec dana očekuju bebu, a Sladanova supruga Anđela je pre četiri meseca na svet donela ćerkicu Ninu.
I Saša i Sladan su počeli da treniraju u Francuskoj, gde su roditelji radili, a prve ozbiljnije korake napravili su kao srednjoškolci u OFK Beogradu. Saša je igrao za beogradski Polet, s Jagodinom je osvojio Kup Srbije, užičko Jedinstvo, s Krupom je igrao finale Kupa BiH, a potom za Radnički iz Svilajnca. Sladan je u nekoliko navrata igrao za Radnički, Moravu iz Velike Plane, čačanski Borac, italijanski Karareze iz Karare, bratski grad Kragujevca, Donji Srem, milanovački Metalac, Bačku iz Bačke Palanke, ČSK, Inđiju i niški i kragujevački Radnički.
Počeli su na Karaburmi kao „romantičari“, završavaju u svom selu kao romantičari u misiji obnove i procvata kluba koji je 10 godina bio ugašen.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Sport
Komentari (0)