Neverovatna laž o kojoj se decenijama ćutalo pomogla Zvezdi da u Bariju postane prvak Evrope

U petak 29. maja navršava se 29 godina od osvajanja titule prvaka Evrope najtrofejnijeg srpskog kluba. Crvena zvezda je pokorila Stari kontinent u Bariju, pobedom nad Marseljom (5:4) posle penala, a i dan danas na videlo izlaze neke stvari koje se nisu znale u javnosti u vreme najvećeg uspeha jugoslovenskog klupskog fudbala svih vremena.

- Mi smo došli u Bari deset dana ranije. I ubili smo se od dosade. Razmišljaš o utakmici, jedeš, piješ, ležiš... Mi se udebljali, kako ćeš da igraš takav. Bunili smo se. Onda je uprava odlučila da napravi frku, da nas malo razdrma. Hoće da vrate sa priprema Belodedića i Binića. Kao svađa... Videli da smo se ulenjili, da idemo do grada. Malo prošetaš, treninzi lagani, to je već kraj prvenstva... I onda oni zakuvaju situaciju - iznosi dosad nepoznate detalje za javnosti Šabanadžović i nastavlja: - Ljupko Petrović i Dragan Džajić su posle pričali da su namerno održali sastanak i rekli da Belodedić i još jedan igrač zbog gluposti treba da napuste ekipu. Da remete mir... Da bismo mi malo mrdnuli. Neko mrtvilo nas uhvatilo. I posle toga kapiten Dika Stojanović kaže, nemojte da ih isterate, ovo je utakmica karijere za svakog igrača. Oni ih kao vrate, a mi i ne znamo šta se dešava. Tek su nam posle nekoliko godina rekli da su to namerno uradili, kako bi nas razdrmali.

Utakmicu protiv Olimpika Šabanadžović i danas pamti, priča sa dosta emocija u glasu.

- Došao dan utakmice. Marselj stvarno vrhunska ekipa. Boli, Pele, Papen, Vodl, Amoros... Komplet francuska reprezentacija, plus ostali. Mislim da su oni možda i odigrali kvalitetniji meč. Mi smo igrali defanzivnije, Dika odbranio penal Amorosu, Pančev dao odlučujući gol. Stvarno ne mogu to da opišem. Kad ovako govoriš to normalno deluje, ali tada je stiglo 20.000 ljudi u Bari iz bivše Juge. I njihovih došlo preko 20.000. I oni su ludaci i danas su ima navijači opasni. Kad smo pobedili nismo bili ni svesni. Tek kad završiš karijeru onda vidiš... U to vreme su bili Milan, Bajern, Marselj... Čuli smo da je svaki igrač Olimpika imao preko 1.000.000 maraka premiju za pobedu. Mi ne znamo, da li smo imali 70.000. Međutim, to nije bilo merilo. Imali smo kvalitet i sve se završilo onako kako smo priželjkivali. Ta generacija da je ostala, mogla je još dve do tri godine da vlada Evropom.

Šabanadžovića je publika mnogo volela i cenila jer je uvek "ginuo" na terenu.

- Radili smo "prljave poslove", trčali za Prosinečkog i Savićevića, koji nisu bili baš neki defanzivci. Jugović i Mihajlović su dosta trčali, kao ja. Uvek sam imao zadatke da čuvam najbolje igrače. U finalu sam tako čuvao Abedi Pelea, koji je u polufinalu sam razbio Milan. Bio je najbolji igrač Afrike. U velikoj ekipi ti ne možeš da biraš, ja ću ovo, ja ću ono... Moraš se podrediti ekipi. Sigurno da sam i ja bio taj šraf koji je bio potreban za velike uspehe.

Drugi igrač Crvene zvezde bio je zaslužan za atmosferu.

- Ko je bio najluđi? Ubedljivo - Dragiša Binić! Skoro, kad sam išao u Beograd kad je bila utakmica protiv Napolija. Kad smo napravili krug oko terena, rekao sam - Jao Bina, ja se samo tebe plašim. Kaže mi - Refik, kad si sa mnom, ti si najsigurniji. Tako, da je on bio najluđi. Stalno se zezao. Lud, baš lud. Pozitivan da se našali na svoj račun.

Delije i Šabanadžović, sjajan odnos, koji se video na utakmici protiv Napolija u Ligi šampiona pre dve godine.

- Ovacije koje sam dobio od strane publike su samo jedan pokazatelj da sam za te četiri godine uvek davao 100 odsto sebe na terenu. Imao sam korektan odnos sa navijačima, na terenu i van njega. To mi je mnogo značilo. Drago mi je da sam video sve te igrače, izuzev Prosinečkog koji zbog obaveza nije mogao da dođe. Tresla se Marakana baš pred utakmicu. Mislim da su se ovi iz Napolija, malo... Jel, treba izaći kroz onaj tunel - zaključio je Šabanadžović.