ČUBURAC Ašika Bata konstruisao crno-beli fudbal i ODUŠEVIO ŠEKIJA I PELEA
„Prvu loptu sam 1957. poklonio Šekularcu, a kasnije ju je testirao slavni Brazilac, od koga sam nedavno u znak zahvalnosti dobio fotografiju sa posvetom“, otkriva čika Agustin
Alo!/Vladimir Marković
Prva fudbalska lopta u Srbiju je stigla 1896. godine. Iz Berlina ju je doneo srpski Jevrejin Hugo Buli. Sledećih sedam decenija, generacije igrača su jurile za raznoraznim „kotrljajućim napravama“ - krpenjačama i „pasuljarama“, a onda je jedan naš centarfor (FK Čuburac, FK Obilić...), mašinski tehničar po struci, 1957. uneo revoluciju i u Jugoslaviji sašio prvu kožnu loptu sa petougaonim crno-belim poljima, za kojom su kasnije dugo trčale najveće zvezde.
Ašika Bata Agustin, danas vitalni 90-godišnjak, legenda Čubure, tvrdi da je baš on kao radnik Kombinata „Sport“, loptu na šniranje šutnuo u istoriju i konstruisao rekvizit koji se u tom obliku i dizajnu tek 1970. pojavio na Svetskom prvenstvu u Meksiku.
Njegova priča ide ovako...
- Igrajući fudbal u mlađim kategorijama Crvene zvezde, kasnije u Čuburcu, Obiliću, lopta na šniranje mi je predstavljala noćnu moru. Bio sam centarfor i posle svakog centaršuta i igre glavom pucala mi je arkada. Na sve to, šutnuti mokru loptu, koja je bila kao pasulj, išla bi u „efe“, zvali smo to frljokom. S obzirom na to da mi je otac Pavle bio šnajder, saopštio sam mu ideju da želim da modernizujem loptu. U tome me je podržao Vlada Spajić, tadašnji direktor Kombinata „Sport“, u kojem sam radio kao mašinski tehničar. Okupio sam sarače, zanatlije za izradu kože, angažovao sam livce, koji su napravili kalup za fudbalsku loptu po tadašnjim standardima, i uz pomoć igle i konca smo napravili čudo kojem su se kasnije mnogi divili. Dragoslavu Šekularcu sam poklonio prvu loptu sa pravilnim petougaonicima koja je proizvedena u Jugoslaviji, a moj izum je dospeo i u noge slavnog Pelea. Nekoliko godina pre toga se igralo sličnim loptama, ali ne tako kvalitetnim - sa setom se priseća Bata Agustin.
PROČITAJTE JOŠ:
Za Tita sam konstruisao stolice na rasklapanje
Čika Bata kaže da je kao mašinski tehničar u firmama kao što su „Ikarbus“, „Pupin“, Kombinat „Sport“, „Tehnoelektro“ i „Minel“ projektovao „stotine čudesa“.
- Projektovao sam mnoge alate, mašine, ali sam za potrebe Josipa Broza Tita bio angažovan na konstruisanju stolica na rasklapanje. Bile su namenjene za prijem ambasadora, napravio sam 200 stolica i rekli su mi da je bio oduševljen.
Naš sagovornik kaže da je Kombinat „Sport“ vrlo brzo počeo sa masovnom proizvodnjom fudbalske lopte sa pravilnim petougaonicima i šestougaonicima, pa su se starih „pasuljara“ otarasili i svi vodeći jugoslovenski klubovi.
- Prvih deset lopti podelili smo Zvezdi, Partizanu, od nas su ih kasnije kupovali iz Dinama, Hajduka, uskoro je cela liga igrala mojim izumom koji, nažalost, nisam patentirao. Da jesam - bio bih milioner, ali u komunizmu to nije bilo moguće sprovesti u delo. Potencijal nije prepoznala ni država, a Fudbalski savez Jugoslavije nije ni zanimala ova moja priča, makar da ostane zabeležena u istorijskim knjigama. Živi svedoci ovih mojih tvrdnji su Vladica Popović, Dragan Džajić, brojne fudbalske legende...
Ljudske glave prve fudbalske lopte
Prema legendi, najranije fudbalske lopte su bile ljudske glave, krpenjače od platna, životinjske i ljudske lobanje, svinjske i kravlje bešike. Međutim, prema istorijskim zapisima, fudbalsku loptu su izmislile drevne civilizacije još pre 3.000 godina. I Kinezi, Grci, Asteci, Maje i Egipćani su dali ogroman doprinos. Kinezi su loptu pravili od životinjske kože, koju su punili kako bi zadržala sferni oblik. Maje i Asteci u Centralnoj Americi su napravili prvu gumenu loptu od lateksa sa „gumenog drveća“. Egipćani su loptu umotavali u platno, a punili su je semenom biljaka kako bi zadržala oblik. Grci su poput Egipćana stvorili loptu umotanu u platno, ali je punjena kosom umesto semenom. Svinjska bešika je najčešće korišćen materijal za kreiranje lopte u srednjovekovnoj Evropi, sve do pojave Čarlsa Gudjira, koji je 1855. napravio loptu posebnim metodom tretiranja gume tako da postane čvršća i izdržljivija, bez gubljenja mogućnosti odskakanja...
Pečat kvaliteta udario je najbolji fudbaler svih vremena.
- Peleu sam uručio loptu i bio je, naravno, oduševljen. U maju prošle godine me je uhvatila neka nostalgija, pročitao sam da je bolestan, pa sam mu napisao pismo podrške i podsetio ga na naš susret u Beogradu, na šetnju Skadarlijom. Najveće životno priznanje sam dobio baš od velikog Pelea, poštar mi je u novembru 2018. doneo veliku kovertu izlepljenu markicama iz Brazila. Pele lično mi je odgovorio i u znak zahvalnosti me oslovio sa „amigo“. To je kruna moje karijere, to je nešto što na kraju, ipak, ostaje zapisano.