ČUBURAC Ašika Bata konstruisao crno-beli fudbal i ODUŠEVIO ŠEKIJA I PELEA
Alo!/Vladimir Marković
Ašika Bata Agustin, Foto: Alo!/Vladimir MarkovićPrva fudbalska lopta u Srbiju je stigla 1896. godine. Iz Berlina ju je doneo srpski Jevrejin Hugo Buli. Sledećih sedam decenija, generacije igrača su jurile za raznoraznim „kotrljajućim napravama“ - krpenjačama i „pasuljarama“, a onda je jedan naš centarfor (FK Čuburac, FK Obilić...), mašinski tehničar po struci, 1957. uneo revoluciju i u Jugoslaviji sašio prvu kožnu loptu sa petougaonim crno-belim poljima, za kojom su kasnije dugo trčale najveće zvezde.
Ašika Bata Agustin, danas vitalni 90-godišnjak, legenda Čubure, tvrdi da je baš on kao radnik Kombinata „Sport“, loptu na šniranje šutnuo u istoriju i konstruisao rekvizit koji se u tom obliku i dizajnu tek 1970. pojavio na Svetskom prvenstvu u Meksiku.
Profimedia
Pele na Svetskom prvenstvu 1970, Foto: ProfimediaNjegova priča ide ovako...
- Igrajući fudbal u mlađim kategorijama Crvene zvezde, kasnije u Čuburcu, Obiliću, lopta na šniranje mi je predstavljala noćnu moru. Bio sam centarfor i posle svakog centaršuta i igre glavom pucala mi je arkada. Na sve to, šutnuti mokru loptu, koja je bila kao pasulj, išla bi u „efe“, zvali smo to frljokom. S obzirom na to da mi je otac Pavle bio šnajder, saopštio sam mu ideju da želim da modernizujem loptu. U tome me je podržao Vlada Spajić, tadašnji direktor Kombinata „Sport“, u kojem sam radio kao mašinski tehničar. Okupio sam sarače, zanatlije za izradu kože, angažovao sam livce, koji su napravili kalup za fudbalsku loptu po tadašnjim standardima, i uz pomoć igle i konca smo napravili čudo kojem su se kasnije mnogi divili. Dragoslavu Šekularcu sam poklonio prvu loptu sa pravilnim petougaonicima koja je proizvedena u Jugoslaviji, a moj izum je dospeo i u noge slavnog Pelea. Nekoliko godina pre toga se igralo sličnim loptama, ali ne tako kvalitetnim - sa setom se priseća Bata Agustin.
PROČITAJTE JOŠ:
Alo!/Vladimir Marković
Ašika Bata Agustin, Foto: Alo!/Vladimir MarkovićZa Tita sam konstruisao stolice na rasklapanje
Čika Bata kaže da je kao mašinski tehničar u firmama kao što su „Ikarbus“, „Pupin“, Kombinat „Sport“, „Tehnoelektro“ i „Minel“ projektovao „stotine čudesa“.
- Projektovao sam mnoge alate, mašine, ali sam za potrebe Josipa Broza Tita bio angažovan na konstruisanju stolica na rasklapanje. Bile su namenjene za prijem ambasadora, napravio sam 200 stolica i rekli su mi da je bio oduševljen.
Naš sagovornik kaže da je Kombinat „Sport“ vrlo brzo počeo sa masovnom proizvodnjom fudbalske lopte sa pravilnim petougaonicima i šestougaonicima, pa su se starih „pasuljara“ otarasili i svi vodeći jugoslovenski klubovi.
- Prvih deset lopti podelili smo Zvezdi, Partizanu, od nas su ih kasnije kupovali iz Dinama, Hajduka, uskoro je cela liga igrala mojim izumom koji, nažalost, nisam patentirao. Da jesam - bio bih milioner, ali u komunizmu to nije bilo moguće sprovesti u delo. Potencijal nije prepoznala ni država, a Fudbalski savez Jugoslavije nije ni zanimala ova moja priča, makar da ostane zabeležena u istorijskim knjigama. Živi svedoci ovih mojih tvrdnji su Vladica Popović, Dragan Džajić, brojne fudbalske legende...
Alo!/Vladimir Marković
Ašika Bata Agustin, Foto: Alo!/Vladimir MarkovićLjudske glave prve fudbalske lopte
Prema legendi, najranije fudbalske lopte su bile ljudske glave, krpenjače od platna, životinjske i ljudske lobanje, svinjske i kravlje bešike. Međutim, prema istorijskim zapisima, fudbalsku loptu su izmislile drevne civilizacije još pre 3.000 godina. I Kinezi, Grci, Asteci, Maje i Egipćani su dali ogroman doprinos. Kinezi su loptu pravili od životinjske kože, koju su punili kako bi zadržala sferni oblik. Maje i Asteci u Centralnoj Americi su napravili prvu gumenu loptu od lateksa sa „gumenog drveća“. Egipćani su loptu umotavali u platno, a punili su je semenom biljaka kako bi zadržala oblik. Grci su poput Egipćana stvorili loptu umotanu u platno, ali je punjena kosom umesto semenom. Svinjska bešika je najčešće korišćen materijal za kreiranje lopte u srednjovekovnoj Evropi, sve do pojave Čarlsa Gudjira, koji je 1855. napravio loptu posebnim metodom tretiranja gume tako da postane čvršća i izdržljivija, bez gubljenja mogućnosti odskakanja...
Pečat kvaliteta udario je najbolji fudbaler svih vremena.
- Peleu sam uručio loptu i bio je, naravno, oduševljen. U maju prošle godine me je uhvatila neka nostalgija, pročitao sam da je bolestan, pa sam mu napisao pismo podrške i podsetio ga na naš susret u Beogradu, na šetnju Skadarlijom. Najveće životno priznanje sam dobio baš od velikog Pelea, poštar mi je u novembru 2018. doneo veliku kovertu izlepljenu markicama iz Brazila. Pele lično mi je odgovorio i u znak zahvalnosti me oslovio sa „amigo“. To je kruna moje karijere, to je nešto što na kraju, ipak, ostaje zapisano.
povezane vesti
