Dok su bombe padale, ekipe Partizana i AEK-a su igrale fudbal i PRKOSILE OKUPATORU (VIDEO)
Hrabrost i ponos kakvi se ne pamte.
Partizan
Fudbalski klubovi AEK iz Atine i Partizan 7. aprila slave uspomenu na jedno od istorijskih dostignuća klubovaa, koje prevazilazi sportske okvire. Naime, u proleće 1999. godine, AEK je odigrao prijateljsku utakmicu protiv Partizana u Beogradu na Blagovesti 7. aprila, tokom NATO bombardovanja, koje je počelo 24. marta 1999. godine.
Glavni pokretač ove inicijative bio je g. Dimitris Melisanidis vlasnik AEK-a, a uz saglasnost fudbalskog sektora i, posebno, kapitena tima, Demisa Nikolaidisa, na osnovu kojih je AEK doneo istorijsku odluku. To je bio opasan put, jer su takozvane pametne bombe koje su NATO snage bacale na teritoriju Srbije bile odgovorne za mnoge tragične greške. Atinjani su putovali preko Mađarske za Beograd i usput su videli sve užase razorenog Novog Sada. Navijači AEK-a su krenuli dan pre tima u konvoju od pet autobusa, a predvodio ih je Manolis Glezos, grčki partizan, koji je prkosno skinuo 1941. godine fašističku zastavu sa Akropolja.
Meč je i odigran u jeku bombardovanja Srbije od strane NATO snaga. Prvotimci oba tima su pred 15.000 navijača, dok je na snazi bila vazdušna opasnost, istrčali sa simbolom mete na dresovima uz transparent sa porukom: ,,NATO, prekini rat, prekini bombardovanje”.
Na tribinama stadiona u Humskoj viorole su se zastave Srbije i Grčke, uz povike: ,,Srbija, Srbija, Grčka, Grčka”…
Meč je završen rezultatom 1:1, a gol za crno-bele postigao je Mateja Kežman (13), za AEK Zogulis (26). Meč je sudio Dejan Delević iz Beograda sa pomoćnicima Krstivojem Filipovićem i Stevanom Četnikom.
Istorije radi navodimo i sastave timova, iako meč nije imao takmičarski karakter:
AEK: Atmatsidis (29 M Mihailidis – 40 K Kourkounas), Kopitsis, Kost Kosthenoglou, Babunski, Milovanovits, Savevski, Kass Kassapis, Maladenis, Kalitzakis, Zoumboulis, Nikolaidis.
Trener AEK-a je bio čuveni sovjetski fudbalski as Oleg Blohin.
Partizan: Damjanac Nikola, Rašović Vuk, Savić Branko, Stojanovski Milan, Stanojević Aleksandar, Vuković Aleksandar, Ivić Vladimir, Ilić Saša, Tomić Đorđe, Bjeković Nenad junior, Kežman Mateja.
Igrali su još: Gerasimovski Marjan, Duljaj Igor, Iliev Ivica, Tešović Darko, Sabo Zoltan, Ranković Ljubiša, Obradović Goran.
Trener je bio Ljubiša Tumbaković.
Toga dana posle meča, održana je svečanost na kojoj su Partizan i AEK postali klubovi pobratimi, a domaćini i gosti tada su simbolično zasadili drvo masline.
Za vreme meča sirene za uzbunu se nisu oglašavale, ali je utakmica prekinuta u 68. minutu, kada su se dve navijačke grupe pobratimile na sredini terena. To je bio trenutak koji je AEK uneo u srca čitavog našeg naroda.
Nakon utakmice u restoranu na stadionu priređen je zajednički koktel, a Grci su morali da žure, kako bi napustili teritoriju Srbije pre mraka, dok su domaćini morali da se spreme za još jednu noć bombardovanja.
Pored fudbalera Partizana i AEK-a tokom bombardovanja i ostali srpski sportisti širom Evrope su na različite načine učestvovali u protestu protiv bombardovanja.
Košarkaši Partizana i Zvezde su na Malom Kalemegdanu odigrali prijateljski meč, i pored bombardovanja i te godine održan je maraton, a svoj doprinos dali su i naši sportisti u inostranstvu.
Vreme prolazi, ljudi zaboravljaju mnogo toga, ali ovaj gest grčkih prijatelja ne sme nikad da se zaboravi. To je najmanje čime možemo da im se odužimo i zahvalimo za sve što su činili i čine za nas…