U momentu dok smo razgovarali usledio je baš takav poziv, uz Mikijevu molbu da izađe napolje i baci đubre.

- Više i ne znam koliko sam dana proveo u stanu, a terasa puna. Samo dan ranije da sam stigao iz Pariza bila bi druga priča. Ovako karantin koji je produžen na 28 dana. Možda je tako i bolje. Verovatno bi malo izlazio, a to bi moglo da stvori probleme za vremešnu majku – kaže zvanično četvrti golman sveta.

Sigurno ste ponosni posle glasanja koje je organizovao „Futsal Planet“?

– Veliko proznanje i četvrto mesto koje sam jednom već osvojio, a drugi sam ako se računaju samo čuvari mreže iz Evrope. Ono što me čini ponosnim je da sam od osam izbora na kojima sam učestvovao sedam puta bio u Top 10. Da sam ostao u ruskom Tjumenu možda bi plasman bio i bolji, ali ne žalim se.

Vi ste jedini Srbin koji je bio u konkurenciji?

- Imao sam sjajne rezultate u Tjumenu, uz titulu dva puta sam bio najbolji golman prestižne ruske lige i to je presudilo. Kod golmana je manja konkurencija, a igrači moraju da imaju trofeje da bi bili kandidati. Zato nijedan Srbin nije bio u kombinaciji jer nisu u jakim ligama, a nema ni evropskih i svetskih titula. Pored toga glasali su treneri, fudbaleri... a najviše je Brazilaca tako da su „karioke“ izbile u prvi plan – pojašnjava Aksentijević.

Hladni Sibir zamenili ste svetslostima Pariza?

- Bila je to teška odluka. Jedan od razloga je blizina Srbiji jer sam žele oda što češće budem uz sada več pokojnog brata i majku. Rusiju pamtim kao nešto najbolje što je moglo da mi se dogodi u karijeri. Vrhunski kvlaitet lige, titule, lična priznanja… mada je bilo neverovatno naporno. Nekada smo putovali po 6-7 sati na utakmice, sa presedanjem u Moskvi, pa onda dva meča u dva dana i to 2x25, a ne 2x20 minuta kako se igra u Evropi. Sada sam u Le Defonsu jedno mod najleppših dleova Pariza. Do hale gde treniramo treba mi 20 minuta i ne mogu da se požalim – iskren je Aksentijević.

Novi klub „ACCES FC Paris“ nema tradiciju, punu trofejnu salu, ali sve ste mečeve pobedili uz jedan poraz za zelenim stolom?

- Nova uprava nije znala za suspenziju igrača koji je nastupao u prvom kolu protiv Tuluza pa umesto 8:1 kao na terenu bilo je 0:3 “par forfe”. Reč je o projektu kakav nije zabeležen u istoriji futsala. Gazda je poreklom Arapin i ima neke svoje izvore finansiranja. Ulaže ogroman novac, a futsal nije ekonomski isplatljiv sport. Potpisao je slavni Rikardinjo na tri godine i od jula će nam se priključiti. Šuška se da dolaze Bruno Koeljo, Ortiz, Umberto, Migelin... Pravi drim tim. Važna su imena, da budem atrakcija pa će uz nas da stasavaju domaći igrači.

Pa gde je interes?

- Mislim da je poenta u Olimpijskim igrama u Parizu 2024. Futsal je na čekanju i svi se nadaju da će baš tada postati olimpijski sport. Moj klub treba da promiviše futsal u Francsukoj i možda se „galski petlovi“ dokopaju neke od medalja pošto bi direktno učestvoali kao domaćini.

Ugovor je samo na godinu dana?

- Francuzi su nudili na četiri, ali u inostranstvu potpisujem samo na godinu dana. Motivisaniji sam za bolje rezultate i onda je svaki sledeći potpis unosniji, a ne brinem ni zbog nestabilne ekonomske situacije – zaključio je Aksentijević.

Falkao je neprevaziđen

Puno puta ste igrali protiv Rikardinja, sretali ste se na vleikim takmiučenjima, u hotelima. Da li je on zaista magija?

- Za mene je broj 1 Flakao. Zamislite, Rikardinjo ima na listu noge istetovirano Falkao 12. E sad, druga su vremena. Falkao je igrao kada konkurencija nije bila jaka kao sada. Neprevaziđen tehničar, veoma brz, a za Rikardinja mogu reći da je kompletniji pošto se sada traži snaga, trčanje, uklizavanje...

Vreme za mlađe

Povukli ste se iz nacionalnog tima?

- Otišao je gro reprezentacije koja je proslavila srpski futsal. Povlačenje je moja lična odluka jer nije imalo smisla da ostanem ako već nema Perića, Kocića, Rajčevića... Nije bilo smisla da ostanem ako već ne mogu da branim sa 100% motivacije. Vreme je da priliku dobiju mlađi koji su uz nas stasavali, a ne sumnjam u njihov kvalitet.