Igram za slavu i roditelje
U razgovoru za „Alo!” taj 22-godišnji mladić, MVP prvog dela superligaške sezone, priča o svojoj karijeri, koju je započeo u Mokrinu i koja je dosegnula zvezde iznad Srbije, o interesovanju Crvene zvezde i Partizana i o zovu inostranstva, o roditeljima, bratu, životu...
Godina 1997. Ivanovići su napustili Vukovar i nastanili se u Mokrinu. Đorđe je tada imao dve godine...
- Otac Milenko i majka Zorica i dalje tu žive. Bez posla su nekoliko godina, otkako su postali višak u livnici. Ja im pomažem, hvala bogu da mogu. I zbog njih bih voleo da naplatim ovu polusezonu. Da nam svima bude dobro - priča desetka Spartaka ili, kako kažu oni koji ga poznaju - momak za 10.
Brat difovac takođe fudbaler
Đorđev brat Dejan, stariji 12 meseci i 12 dana, takođe igra fudbal. Napadač je ŽAK-a iz Kikinde, a uskoro bi mogao da se oproba u Rumuniji.
- Dejan nije mogao ozbiljnije da igra fudbal jer je studirao. Završio je DIF - ponosan je mlađi Ivanović na brata.
Najbolji fudbaler Superlige - u konkurenciji Pešića, Boaćija, Stojkovića, Tošića - neće dugo čekati da odleti iz tabora „plavih golubova”. Bajkovita jesen, obojena s 11 golova, najavljuje proleće na beogradskom Topčideru ili u nekoj stranoj ligi.
- Ako dođe ponuda koja bi zadovoljila i klub i mene, jer zajedno odlučujemo, transfer je moguć. A meni je svejedno da li ću, kako se piše i priča, u Partizan ili Zvezdu, ili u inostranstvo. Nisam navijač nijednog od srpskih velikana, pa nemam prepreku te vrste da odem u bilo koji. Navijam za Spartak, taj klub mi je dao sve - kaže Ivanović.
Trener Aleksandar Veselinović mu je poverio ulogu centralnog veznog, u kojoj, veli, uživa, posle sezona i sezona igranja u špicu i po krilu.
- Najviše mi prija da budem plejmejker. Da sam stalno u kontaktu s loptom, stalno u duelu. Volim da remplujem. Hvala šefu, bez njega sigurno ne bismo bili treći u ligi. On je zaslužan za to što sada svi u Spartaku razmišljamo o Evropi. Plej-of je već ostvaren cilj - dodaje Đorđe.
Presudila tuđa registracija
Ivanović je dokaz da sudbina može da „umeša prste”. Ljudi iz Spartaka su ga, otkriva, videli na meču omladinske lige Vojvodine...
- Dao sam dva gola u dresu Kikinde, i to na tuđu registraciju! Imao sam žute kartone, a u klubu su procenili da moram da igram. I pogodili su. Pogodili su i Subotičani, koji su doveli tada srednjoškolca, a posle nekoliko sezona kaljenja u srpskoligaškoj konkurenciji (Bačka, Palić, Senta) i blistavih igara u prvom timu sada imaju najboljeg superligaškog fudbalera.
Godina 2017. Ivanović je eksplodirao u dresu Subotičana. Čulo se to i van granica Srbije...
- Kad te treneri i kapiteni klubova izaberu za najboljeg u Superligi, to mnogo znači. Kao što mi znači debi u reprezentaciji, pa makar se merio i s nekoliko minuta. To je bila kruna neverovatne polusezone - poručuje 22-godišnjak, koji očigledno ima neverovatan fudbalski potencijal.