Ivica Tončev ekskluzivno za Alo! o srpskom fudbalu! (FOTO)

Odlučno, bez straha što se upušta u (da li?) borbu protiv vetrenjača, na ovo poziva Ivica Tončev. Prvi čovek Radničkog iz Niša, ovosezonskog superligaškog hita, u intervjuu za „Alo!“ ističe da zna put do cilja te misije.

- Godinu dana se zalažem da se uvede finansijski fer-plej u srpskom fudbalu, kao što postoji u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj... Na Zapadu može da se potroši ono što predstavlja realni prihod. Ne može više. Zašto to ne uvedemo? - pita Tončev.

Pa može li da se uvede?

- To je pitanje za FSS. Moramo jednom da sredimo stanje u fudbalu. Ne mogu Zvezda i Partizan da budu fudbal u Srbiji, samo oni. Ne, već i Čačak, Vranje, Niš, Novi Sad... U celoj zemlji, u njenom najzabačenijem selu, kao da postoje samo dva kluba - Zvezda i Partizan. Taj mit moramo da razbijemo.

 Kako da se razbije?

- Titula mora da izađe iz Beograda! Zašto da se igra prvenstvo ako se unapred zna ko će biti prvak? Zar svi ostali klubovi treba da se bore za treće mesto? U Bugarskoj je titula izašla iz Sofije, u Rumuniji Steaua nije prvak već nekoliko godina i zbog toga nije umro rumunski narod, naprotiv, puni stadione. U Austriji je Salcburg neprikosnoven, u Hrvatskoj se pojavila Rijeka, samo kod nas još traje to da titulu mora da osvoji jedan od dva najveća kluba. Ne može dete rođeno u Somboru, Negotinu, Bosilegradu... da navija za Zvezdu i Partizan pre nego za lokalni klub. Koju snagu imaju ti beogradski klubovi?

Privlače li vas? Kako biste reagovali da dobijete poziv da budete u upravi jednog od dva velikana?

- Ja sam lokalpatriota. Sve što bih mogao da ostvarim u Zvezdi ili Partizanu, mogu i u Radničkom. I videćete, centri kao što su Niš, Novi Sad, Subotica... biće moćniji kako se Srbija bude približavala Evropi. I taj mit o postojanju samo Zvezde i Partizana će pasti u narednim godinama. Smem sada da se opkladim s vama da će u narednoj deceniji, od 2020. do 2030, tri-četiri kluba osvojiti titulu u Srbiji. Uspostaviće se finansijski fer-plej, Zvezdi i Partizanu će biti mnogo teže da dođu do trofeja.

Može li Radnički već ove sezone do titule? Poslednji klub koji je uspeo da je osvoji ispred večitih rivala, jedini posle raspada SFRJ, jeste Obilić s Arkanom na čelu 1998. godine...

- Kako da im Radnički uzme titulu kad nam je budžet 1.200.000 evra? Od tih para 20 odsto plaćamo stara dugovanja, pa zapravo s milion evra treba da budemo prvaci. Kako? A oni imaju po 15.000.000 evra. Nemam ništa protiv da imaju budžete i po 100 miliona evra, ali iz realnih prihoda. Neka zarade, pa neka troše - poručuje Tončev, kome je predsednička funkcija na „Čairu“ zamrznuta zbog obavljanja funkcije državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova Vlade Srbije.

Koliko Radnički duguje?

- Kad sam u decembru 2016. došao, drugi put, na čelo Radničkog, postavili smo tri cilja: konsolidacija kluba, izlazak u Evropu i stvaranje igrača. I sve ciljeve, iako postavljene za petogodišnji plan, već smo ostvarili. Dug je bio više od 3.000.000 evra, a danas je... Ma, mi smo milioneri za Zvezdu i Partizan. Dugujemo 800.000, a oni po nekoliko desetina miliona evra. Da Radnički ima te pare, sigurno bi već bio prvi! Dalje, evo izvinjavam se svojim navijačima, drugi put idemo u Evropu, a obećao sam da ćemo jednom. I treće, stvorili smo Ranđelovića i prodali ga, Pavkova smo prodali... Sad imamo ozbiljne ponude za nekoliko mladih igrača. Klub je, dakle, konsolidovan, ali ću se i dalje boriti da bude fudbalski moćan. Dok nisam došao u Radnički, uzimali su bodove na naplatnoj rampi. Dolazili su u Niš na ćevape, da se prošetaju... A sada im se tresu gaće. Samo jednom su me pobedili na „Čairu“ - Zvezda, i to nesrećno.

Kako uspevate da motivišete fudbalera kad igra za deset puta manje novca od prvotimca Zvezde ili Partizana?

- I sam se pitam kako uspevamo. Kako da nateram momka da igra za 30.000 evra godišnje, kad njegov kolega u Beogradu ima 35.000 za mesec, a pre toga nigde nije igrao! Bio je negde u inostranstvu, pa se vratio... Ja sam radio u inostranstvu 25 godina i znam da je 1.000 evra tamo veći novac nego 1.000 evra u Srbiji. Znači, ako je tamo neki klub dao igraču 200.000 ili dva miliona, a onda ga se odrekao, možete li da zamislite koliko taj vredi? Ne vredi ništa. Hajde da se takmičimo na terenu, a ne da pričamo ko koliko zarađuje.

Smetaju li vam priče da Radnički pobeđuje i nepošteno? Sećamo se preokreta protiv Proletera u Novom Sadu...

- Zašto ne napadaju, na primer, Voždovac ili Bačku, nego ih žale. U Srbiji ili te napadaju ili te žale. I sve je namešteno, sve je kombinacija. Čim mi neko pomene reč kombinacija, s njim više ne razgovaram. Ovde ne veruju ni da je Barselona slučajno odigrala nerešeno. Kažu, prema mom južnjačkom, „namestiše ga“. A ja bih postavio kontrapitanje: „Da li ti pametnjakovići po društvenim mrežema mogu da mi kažu kako se namešta utakmica?“. Znači, ja bih kao predsednik morao da kažem sportskom direktoru, pa treneru, a trener bi morao da prenese najmanje petorici igrača. Desetak ljudi u startu bi moralo da zna. U Srbiji, hvala bogu, kad neko zna nešto, ode u WC i odmah javlja. Za dva sata 2.000 ljudi bi znalo da je utakmica nameštena. I onda, dođe kraj sezone, ja više ne želim jednog od tih igrača... Znate šta bi rekao? „Dobar sam bio kad sam ti nameštao“. Da budem njegov rob celi život, možda i moja deca? Postoji li cena za to? Za mene ne.

Ali, priča o nameštanju ima...

- Te priče o Radničkom demantovala je poslednja utakmica u Šapcu. Za nas je bila mnogo bitna u cilju nastavka borbe za titulu. Da radimo to što pričaju, zar bismo dozvolili da odigramo 0:0 s Mačvom? A imali smo dve stopostotne šanse, Noma je promašio prazan gol. I, šta sad? Znam da će ovo vašim čitaocima zvučati neverovatno, ja zaista ne verujem u teoriju nameštanja. Istina je da svetske kladionice nekad znaju da optuže Srbiju. Ako već toliko gube na našoj ligi, žale se, pričaju da smo mi Srbi loši, kao što smo uvek za njih, zašto nas ne izbace iz ponude? Evo, molim ih da to urade. Ali, oni neće, nego nas napadaju da bi vozmožda u nekoj drugoj državi prošao neopaženo. Klubovi od kladionica nemaju ništa, a one na nama zarađuju.

Rezultati Radničkog se ipak omalovažavaju...

- Jesmo li pobedili Partizan u Humskoj? Jesmo. I Vojvodinu u Novom Sadu. Pobedili smo i Čukarički u Nišu, dakle, sve direktne konkurente. Od Zvezde nismo izgubili kod kuće. Ni od Makabija letos nismo izgubili na „Čairu“, je l' i to bilo namešteno? Pravi ljubitelji fudbala treba da cene ovo što radi Radnički. Svako treba da pozdravi to što neko daje svoje pare i ne dozvoljava da se zloupotrebljavaju, već je sve transparentno. Nebitno je da li se zove Ivica Tončev. Umesto toga pričaju: „On ima neku korist, nešto krade“. Ne, može da se radi i bez krađe. Dalje kažu: „Mi volimo fudbal, mi smo sportska nacija“.

Radnički na niškom stadionu „Čairu“, i dalje nezavršenom, može da odigra tri kola kvalifikacija za Ligu Evrope. Zasad ne i poslednje, plej-of.

- Ubrzo će se nastaviti rekonstrukcija. Odmah po završetku sezone. Predsednik Vučić je obećao da će se graditi stadioni po Srbiji i naš je u tim planovima. Ma, da mi prođemo to treće kolo, u plej-ofu je već lutrija. Prošle godine na žrebu sam se uverio da sreća ima udela 50 odsto, drugih 50 ide na kvalitet tima. A eventualni ulazak u grupnu fazu bi bio jedan od najvećih uspeha srpskog fudbala, ne niškog. Jer, biti tamo s budžetom od 1,2 miliona evra...

 

Zar nismo?

- Pre mesec dana sam bio kod kuće u Beču i sa sinom išao na utakmicu Rapid-Salcburg. Takmičarskog motiva baš i nije bilo, međutim, stadion pun. Četiri-pet hiljada samo u VIP loži, a na „Čair“ dođe toliko na utakmicu od velikog značaja. Pritom, tamo plate ulaznicu 50 evra, a ja ovde stavim cenu 100 dinara i ne napunim tribine. Kako onda vole fudbal? Ako je iz Niša, ili s juga Srbije, i voli fudbal, mora da dođe i bodri Radnički.

Ako je titula daleko, može li Radnički da osvoji Kup Srbije? Morao bi da bude bolji od Partizana u polufinalu, pa eventualno od Zvezde u finalu...

- To bi bio prvi domaći trofej u istoriji Radničkog i naravno da bi sve nas u klubu obradovao. Međutim, biće teško... Ukoliko ipak uspemo, Srbija bi to morala da ceni - zaključuje Ivica Tončev, čelnik niškog superligaša.