Katalonci me izluđuju političkim parolama!

Izvukli smo se. Osetio sam na zagrevanju da će Real biti smireniji. Hladan znoj me oblio kod gola i odmah sam pogledao pomoćnika. Kad sam video zastavicu, sunce me ogrejalo. 

Osvojila je Barsa bod. Real je izgubio dva. Nikada nas neće „frankisti“ pobediti na „Kamp nouu“. „Lapo-lapo“ sam pogodio. Promašio sam opet prognozu za pobedu, ali sam bio zadovoljan i sa davno nezabeleženih 0:0. Baš ovaj remi bez primljenog gola. Da je Alba dao, bilo bi opet tri komada. Da je baba deda ...

Ceo stadion je na svakih deset minuta uzvikivao političke parole. To me je opasno izluđivalo jer je dekoncentrisalo tim. Mesi je u jednom trenutku raširio ruke u fazonu „daj, bre, stanite da im damo gol, pa onda“. Tako „delije“ remete Zvezdu godinama. Kad krenu sa Kosovom na velikim evroutakmicama i protiv Partizana, obavezno Zvezda primi gol. Meni Barsa nema smisla bez Španije. To me ne bi interesovalo, baš kao ni srpski fudbal bez Jugoslavije. Ceo „Kamp nou“ je uzvikivao „drets“, „libertat“, „autodeterminacio“ i raširili su svi male papirne transparente „Spain, sit and tolk!“ . Ali nema ništa od toga. Osamdeset odsto Katalonaca je proglasilo „republiku Katalunju“, dvadeset odsto Katalonaca je za Španiju. Ustav Španije ne predviđa raspad zemlje taman da je svih 100 odsto Katalonaca za to. Ni kada bi Amerika i Engleska priznale Kataloniju, Španija ne bi. Izbio bi rat.

Glavna ulica Barselone, Rambla, noću je ulica droge i prostitucije. Na svakom koraku nude ti marihuanu, hašiš i prostitutku. Kroz formu striptiz klubova. Policija dopušta. To je način života grada na Sredozemlju.

Cene su sledeće: ulazak u „klub“ 20 evra, dva besplatna pića i pola sata „onog striptiza“ 50 evra. Jeftinije od svih beogradskih „pevačica-glumica-modela-manekenki“ i drugih „profesija“. Koje ne bih spominjao u ovoj fazi penzije. Možda nekad u nekoj drugoj fazi.

„Visca Barsa!“. Bod kao kuća.