Kokeza jedan od retkih koji ima direktan kontakt sa predsednikom UEFA Čeferinom
Iako je sigurno naš najuticajniji čovek u UEFA, koji uvek pomaže savetima, Laković otkriva da FSS i evropska kuća imaju jaku saradnju mimo njega
Profimedia
Srbija bi trebalo da se ponosi fudbalskom 2018. godinom, kako na reprezentativnom, tako i na klupskom planu. To tvrdi Zoran Laković, dugogodišnji generalni sekretar FS Srbije, a poslednjih godina i direktor Nacionalnih asocijacija UEFA, u razgovoru za "Novosti", o našem fudbalu, šansama u najavljenoj kandidaturi za Evro 2028. i SP 2030, o tome šta je donela Liga nacija, kakve promene će doneti novo klupsko takmičenje koje se trenutno oslovljava kao "liga Evrope 2"...
- Ova godina je jedna od najuspešnijih od postojanja FS Srbije - tvrdi, za "Novosti", Laković. - Selekcija je odigrala korektno na Mundijalu u Rusiji, osvojeno je prvo mesto u Ligi nacija, mlada selekcija se plasirala na EP, a ostale selekcije su u elitnoj grupi kvalifikacija, Mažić je sudio u finalu Lige šampiona i na Mundijalu bio jedan od ozbiljnih kandidata za finale. Zvezda i Partizan su igrali nokaut fazu Lige Evrope, pa su crveno-beli tome dodali "bum" ulaskom u Ligu šampiona. Samo onaj ko neće da pogleda činjenice može da kritikuje FSS.
PROČITAJTE JOŠ:
Medijska slika nije takva, Savezu se zamera najviše na zidu ćutanja za mnoge teme, dobre ili loše vesti, intrige...
- Slažem se da bi u nekim segmentima morali da povećaju nivo komunikacije, a lično mi smeta to što FSS u javnosti malo govori o pozitivnim stvarima koje radi. Izgradili su više od 20 terena sa veštačkom travom, planira se ozbiljna rekonstrukcija nekoliko stadiona u Srbiji, ući će u projekat izgradnje terena, što je značajno jer su nam oni rak-rana. Imaju dobar odnos sa državom i spremaju ambiciozan projekat izgradnje Nacionalnog stadiona, i na kraju radi se studija da se kupi ili izgradi administrativni centar, što je želja stara 30 godina. Delegacija FSS je dolazila u UEFA i pričala sa našim stručnjacima o mnogim projektima i naši eksperti će im pomoći.
Iako je sigurno naš najuticajniji čovek u UEFA, koji uvek pomaže savetima, Laković otkriva da FSS i evropska kuća imaju jaku saradnju mimo njega:
- Predsednik Slaviša Kokeza je jedan od retkih funkcionera u regionu koji ima direktan kontakt sa predsednikom UEFA, što je veoma bitno.
BEOGRAD SANjA FINALE LIGE ŠAMPIONA
Laković otkriva i želju FS Srbije da nacionalni stadion bude organizator nekog od finala Lige šampiona i Lige Evrope.
- Meni je drago da postoji ta želja i ambicija, da smo prvi put pričali o ozbiljnim projektima. UEFA uvek gleda da ravnomerno po Evropi podeli domaćinstva velikih takmičenja, iako su opšti kriterijumi, ne samo fudbalski, jako visoki. Pa, u Kijevu smo imali problem sa hotelskim kapacitetima. Ali voleo bih da vidim u narednih 10 godina neko veliko finale u Beogradu.
Ono što bi moglo da se popravi u 2019. je...
- Dve stvari. Prva je moja želja i ono što u UEFA propagiramo, a to je da se usklade mandati Saveza sa mandatima predsednika UEFA i FIFA. Ova 2019. je izborna, ozbiljni savezi takođe imaju izbore. Druga stvar je da se povede više računa o sumnjivim utakmicama. Srbija se polako penje na lestvici utakmica koje UEFA smatra da su sumnjive. Delegacija FSS i Ministarstva unutrašnjih poslova je dolazila u UEFA i znam da rade određene korake tim povodom. Nije to lako, prvo moraju da se srede pravne regulative FSS i određenih zakona. U tom segmentu im želim više uspeha.
Izveštaji o sumnjivim mečevima stalno pristižu u FSS iz UEFA.
- UEFA ima zvaničnog partnera koji se zove "Sport radar", on za nas prikuplja sve anomalije na beting tržištu. Ukoliko se dese anomalije, pali se crvena lampica i šalje se informacija savezima. Nesporno je da je FSS imao određeni porast sumnjivih utakmica, a poručio bih da ubrzaju rad na tome, jer postoje i zemlje kao što je Kipar koje su brzo rešile problem. To nije samo posao FSS, već i Tužilaštva i policije. Samo sinergijom svih može se doći do rezultata.
Povratak na afirmativne teme je želja i dogovor Srbije, Bugarske, Grčke i Rumunije da zajednički podnesu kandidaturu za organizaciju SP 2030. godine, a naša zemlja i za Evro 2028. Želja postoji, mada možda trenutno nije realna.
- Dugo sam u fudbalu i prvi put država ozbiljno želi da podrži FSS u vezi s kandidaturom za ovako veliko takmičenje. Međutim, nije dovoljno da se ima samo politička podrška, jer postoji niz stvari i ozbiljna studija koja mora da se napravi da bi se jedno takvo takmičenje održalo.
Kriterijumi su visoki, a najmanji trošak je sportska infrastruktura.
- Organizacija Mundijala u Rusiji koštala je 14 milijardi evra, oko dve i po milijarde uloženo je u stadione, a sve ostalo u nedostajuću infrastrukturu: hotele, puteve, aerodrome, trening kampove...
Izgradnja nacionalnog stadiona od 65.000 mesta je samo prvi korak, kaže naš sagovornik, i otkriva šta on sa sobom nosi.
- Ovoliki stadion povlači to da Beograd treba da ima između 18.000 i 20.000 kreveta u hotelskom smeštaju sa tri do pet zvezdica, odnosno 10.000 soba. Beograd sada ima 6.000 soba. Metro-linija do stadiona je u planu, a aerodrom za EP i SP po standardu mora da primi 2.400 putnika na sat na dan meča i da ima mesta za 100 parkiranih aviona. Samo za potrebe UEFA potreban je hotel sa pet zvezdica i minimum 500 soba. Ove uslove malo koja zemlja ima sem najvećih...
VELIKI USPEH LIGE NACIJA
Liga nacija je na mala vrata ušla kao novo takmičenje, a postigla je ogroman uspeh.
- Zvanični podaci kazuju da je LN jedan od najuspešnijih projekata UEFA koji je promenio sudbinu reprezentativnog fudbala. Umesto prijateljskih, dobili smo takmičarske mečeve, svi su zadovoljni. I veliki, jer igraju međusobno, i mali, jer će prvi put u istoriji neko iz D divizije igrati na završnom turniru. Da ne pričam o finansijama, jer Srbija je za šest mečeva zaradila 2,2 miliona evra, što je višestruko više nego ranije. Takmičenja su donela neizvesnost, a baraži dodatnu draž da se svi putnici za završni turnir neće znati do marta.
Da bi ispunile kriterijume i uopšte dostavile kandidaturu do 2022 , četiri zemlje moraće da ulože desetak milijardi evra.
- Zato i kažem da nije dovoljna podrška država. Organizacioni odbor mora da razradi i prezentuje političarima šta je to što je potrebno da se izgradi u narednom periodu. Nije jednostavno, nije nemoguće, ali mora da se radi konkretno. I da se uđe hrabro, jer postoje mogućnosti korišćenja raznih evropskih investicionih fondova. Sve je do ljudi, do toga koliko su spremne države, ali do 2022. moraće da dostave konkretne planove i garancije kako bi ušli u proceduru.
UEFA je i na klupskom nivou pokazala spremnost da menja i rizikuje. Liga šampiona neće menjati format ni učesnike do 2024. godine, ali nova "liga Evrope 2" je samo posledica odluke UEFA da od 2021. ima tri takmičenja sa po 32 kluba u grupnoj fazi.
- Prvak Srbije igraće, kao i do sada, u kvalifikacijama za Ligu šanmpiona. Niti će mu biti lakše, niti teže da dođe do grupne faze, ali mislim da će mu biti lakše da na jesen igra u Evropi. Novo takmičenje, koje će dobiti ime u narednih šest meseci, omogućiće da umesto sadašnjih 48 klubova igraju 64 u LE. Umesto dosadašnjih 26 saveza, projekcija je da će 34 saveza imati klub u grupnoj fazi, imaćemo 77 utakmica više, a opredeljen je i budžet za ove dve Lige Evrope od 700 miliona evra. I sve je rađeno u dogovoru sa EKA, udruženjem klubova Evrope.
Srbija mora da napada 15. mesto na listi koeficijenata zemalja kako bi igrala u LE, ali i dobila direktno mesto u LŠ.
- Ovu sezonu započeli smo sa 28. mesta, sledeću ćemo prema našim kalkulacijama sa 25, i naš "gol" je da do 2024. dođemo do tog 15. mesta. To ne mogu samo Crvena zvezda i Partizan, već moraju svi zajedno. Neće biti lako, ali nije nerealno. Kakav je zamajac ulazak u Ligu šampiona, vidite na primeru Zvezde. Samo takmičenje povuklo je ulaganje više od deset miliona evra u infrastrukturu. To nama treba. Nama treba jaka Zvezda, ali i jaki Partizan, Vojvodina, Radnički Niš... Nadam se da će naši klubovi iskoristiti ovu dobru 2018. godinu kao putokaz za naredne. Imaju jak motiv pred sobom.