Lažu da sam bio alkoholičar!
"Priznajem, doskora sam bio usijana glava koja je htela da batali fudbal, međutim Zvezda me je vratila na pravi put. Voleo sam izlaske, ali ne i opijanja, kako su govorili za mene", rekao je Radonjić.
Tanjug AP
Za Nemanju Radonjića 2017. bila je godina životnog i fudbalskog preobraženja.
Zvezdin virtuoz je od momka usijane glave, koji je razmišljao da batali fudbal, za samo šest meseci provedenih na „Marakani“ preko Lige Evrope stigao do dresa reprezentacije Srbije.
U ispovesti za „Alo! Sprint“, Radonjić konstatuje da je prolazeći kroz mnoge teške situacije, zahvaljujući prijateljima i fudbalu, izašao na pobednički put.
Teško se otvaraš, kao da kriješ emocije?
- Iskreno, ne volim da pričam mnogo, naročito kada i nema nekog posebnog povoda.
Sad ti nema vrdanja, ovo je bila tvoja godina...
- Jeste, jer sam tek u 2017. počeo da igram u seniorskoj konkurenciji onako i onoliko koliko sam verovao da treba da dobijam šansu. Na kraju me je stigla povreda, ali sve pre toga ličilo je na najlepši san.
Svi smo videli koliko znaš i možeš, ali kao da si mogao još više?
- Verovatno bih veći trag ostavio da sam igrao više u domaćem prvenstvu. Trener Vladan Milojević čuvao me je za Evropu. Zato jedva čekam da počne 2018, da se potpuno oporavim i da nastavim tamo gde sam stao. Da sa Zvezdom zgazim i tu drugu polusezonu.
Na početku si bio „samo džoker“?
- Postao sam tajni adut u kvalifikacijama za Ligu Evrope na meču protiv Sparte. Ušao sam sa klupe i doneo svom timu svežinu. Mogao sam i gol da postignem. Nisam se upisao u strelce, ali mi se sve vratilo onda kad je bilo najpotrebnije protiv Krasnodara i BATE.
Kako je sezona odmicala, pokazivao si sve više?
Obožavam da skidam Ronalda
Još od početka karijere prati te epitet da si „Ronaldov klon“? - U početku su me za Kristijana vezivali likom, a onda su me poredili s njim zbog pokreta, brzine... Inače, ne verujm da ličimo, a da mi je fudbalski uzor - jeste. Kad kod njega vidim neki novi potez, poželim da ga skinem. Najviše volim da gledam Ronalda i Nejmara. Uvek sam bio opčinjen tim fudbalskim mađioničarima - iskreno će Radonjić.
- Tačno, ali još niste videli ni deo onoga što znam i što mogu.
Pre Zvezde si baš bio usijana glava?
- Jesam, priznajem. Pre godinu dana bio sam na ivici, razmišljao sam čak i da batalim fudbal. Prvo me je vratio u život menadžer Dejan Grgić koji mi je kasnije dodelio čoveka koji će ići uz mene. Više nisam imao pravo na grešku.
Da li si se promenio kao osoba?
- Za godinu dana baš dosta, a mislio sam da se nikada neću vratiti na pravi put. Dugo sam bio u fazonu: „Ma, šta meni ima ko da soli pamet, samo sam ja u pravu“.
I jel' teško biti dobar dečko?
- Pa, dobro... Nisam ja nikad bio loš dečko, više se slažem s formulacijom usijana glava. Voleo sam da izlazim, to je tačno, ali su me nervirale izmišljene i glupe priče koje su me pratile.
Koja najviše?
- Da sam alkoholičar, da izlazim svake noći. Svaki mladić voli da izađe s društvom, to je normalno, ali da sam izlazio svaku noć i da sam se opijao, pa onda ne bih mogao da ostanem na nogama.
Nazdraviš valjda ponekad uz čašu vina?
- Popijem čašu vina sa saigračima u znak pobede, ali se nemojte začuditi ukoliko me vidite da slavim uz običnu vodu.
Kakvi su ti planovi za 2018. godinu?
- Imam velike ambicije. Cilj mi je dupla kruna.
A reprezentacija?
- To što sam bio pozvan za reprezentaciju Srbije na mini-turneju po Aziji i što sam odigrao 15 minuta na meču sa Južnom Korejom najveće mi je priznanje ove godine. Neopisivo sam srećan zbog debija u nacionalnom timu.
Ideš na Mondijal?
- Ne krijem da sanjam Rusiju. Moje je da se što boljem pripremim i da me selektor pozove. U godini Mondijala imaću 22, pa čak i da uđem sa klupe na jednom meču, bio bih presrećan. Ma, ako odem u Rusiju, ne bi mi bilo teško ni kofere da nosim igračima kao što su Adem Ljajić, Bane Ivanović, Aleksandra Kolarov, Dušan Tadić...
Još koliko dugo je Zvezda pravi klub za tebe?
- Tek sam došao, ne razmišljam o odlasku. Glavom i telom sam u Zvezdi.