Ljupko posle 29 godina otkrio antologijsko pitanje koje mu je pred finale postavio Siniša Mihajlović
Trofej pre utiska. To je bila vodilja za trenera Crvene zvezde Ljupka Petrovića 29. maja 1991. u istorijskom finalu Kupa šampiona protiv Olimpika iz Marselja - 5:3 posle izvođenja penala.
Za trenerskih, a posebno igračkih dana, Petrović je uvek igrao za gol više, a na „Svetom Nikoli“ se odlučio za taktiku koja je uslovila jedno od najmanje sadržajnih finala. O tome i o ostalim uspomenama na osvojenu evropsku titulu Ljupko priča za „Alo!“ u osvit 29. godišnjice najvećeg Zvezdinog uspeha.
- Lagao bih ako kažem da mi ne prija sećanje na Bari - ističe Petrović.
Kažu da ste danima uvežbavali samo defanzivu?
- Kažu i ne lažu!
Zar igračima nije bilo čudno?
- Jeste, ali se samo Mihajlović odvažio da komentariše. Čudio se i pitao šta da radi kada osvoji loptu.
Imali ste spreman odgovor?
- Naravno, očekivao sam takvu reakciju pošto je Zvezda uvek igrala ofanzivno. Rekao sam mu: „Miho, ako ne znaš šta ćeš sa loptom ili nemaš kome da je dodaš, onda je vrati igračima Marselja, pa neka se oni snalaze“.
Poruka igračima: Postanite besmrtni
Petrović je, kaže, imao poruku za igrače pre izlaska na teren. - „Evo prilike da postanete besmrtni. Iskoritite je!“. To sam im rekao - otkrio je tajnu Ljupko.
Kako su reagovali Džajić i Cvetković?
- Nisam imao šta da krijem. Izneo sam im plan, na osnovu igre i kvaliteta pojedinaca rivala, i ponudio im izbor: da umremo u lepoti ili osvojimo pehar. Odlučili su se za drugu soluciju. Tako je razmišljao i Johan Krojf. Kada dođete do finala važan je samo trofej. Sve ostalo pada u drugi plan.
Taktika nije bila komplikovana?
- Dozvoliti da Olimpik diktira tempo, smanjiti prostor za igru i broj šansi svesti mu na minimum.
Niste se obazirali na kritike zbog stila igre?
- Svakog čuda tri dana, pa i ta hajka. Zbog toga, kada se spominje Bari, osećam ponos. Za nekoga najgore, za mene najbolje finale. Iz trenerskog ugla vrhunski pripremljeno.
Šta vas čini ponosnim?
- Srpskom fudbalu doneo sam evropsku titulu koja je do tada bila san, a naročito je to sada. To je jedino važno, kao i činjenica da je pehar u Zvezdinom muzeju. Svi žele da ga vide, dodirnu, slikaju se... Ni ja ne propustim priliku kad god sam u muzeju - zaključio je Petrović.