Nova senzacija srpskog fudbala ekskluzivno za "Alo!" o prelasku u Zvezdu, lepim Srpkinjama, dolasku u Beograd, odrastanju uz pucnjavu! (VIDEO)

Kroz srpski fudbal prodefilovali su mnogi igrači iz raznih država, sa raznim zanimljivim pričama. Mnogi su našli svoje mesto u srcima navijača, neki su brzo zaboravljeni, ali nema dileme da će prvi Jamajčanin u istoriji našeg fudbala brzo ugrejati srca domaćih zaljubljenika u "bubamaru".

Norman Kembel (21), ofanzivni vezista Grafičara jednostavno zrači svojom pozitivnom energijom. Pre nekoliko meseci stigao je u redove ekipe sa Senjaka na pozajmicu (uz pravo otkupa) iz Harbor Vjua, a mnogi mu već sada predviđaju da će uskoro obući dres Crvene zvezde.

U ekskluzivnom intervjuu za "Alo!", momak sa nadimkom "Miki Maus" otkrio nam je kako je nastao nadimak po poznatom liku iz Diznijevog crtaća, šta misli o srpskim devojama, našoj kuhinji, kako je odrastao slušajući pucnjavu na ulici kao i koji to poznati fudbaler je predvideo da će postići gol protiv Sloge iz Kraljeva... Sigurni smo da će vam simpatični Jamajčanin naterati osmeh na lice.

Za početak reci nam kako si reagovao kada si čuo da dolaziš u Srbiju?

- Dolazak u Srbiju je veliki izazov za mene. Sve se desilo tako brzo. Bio sam u Engleskoj i pet dana pred kraj prelaznog roka stigla je ponuda Grafičara. Nisam mnogo razmišljao pre dolaska. Istina, bio sam pod stresom. Upravo zbog toga sam u početku mog boravka u Beogradu mnogo spavao, nisam znao kako drugačije da provodim slobodno vreme, ali sam sada jako dobro.

Šta si tačno čuo o Srbiji pre nego što si stigao?

- Čuo sam dosta priča o ratovima na ovim prostorima, baš mnogo ratova. Međutim, to me nije uplašilo jer je tako i na Jamajci, navikao sam na takve priče.

Znaš i sam da je Grafičar filijala Crvene zvezde, šta znaš o crveno-belima?

- Dosta toga sam slušao o Crvenoj zvezdi pre nego što sam stigao u Srbiju. Kada sam se slikao za pasoš ovde u Beogradu, jedan čovek mi je prišao i kada je saznao da sam fudbaler rekao mi je ću postati zvezda ako zaigram za crveno-bele. Znam da su bili šampioni Evrope, kao i da su najtrofejniji klub u državi.

Kako je tvoja porodica reagovala kada si im rekao da dolaziš u Beograd?

- Moja porodica bi uradila sve zbog mene i moje karijere. Podržali su moj dolazak u Srbiju. Generalno, njima nije toliko bitno gde ja igram jer znaju da želim da napredujem kao fudbaler, jasan im je moj cilj. Da treba da igram na drugom kraju sveta rekli bi mi "super, idi".

Kako je nastao nadimak "Miki Maus"?

- Iskreno, dopada mi se nadimak "Miki Maus". Dobio sam ga kada sam igrao sa reprezentacijom protiv Saudijske Arabije, naravno, zbog frizure. Kada su saigrači videli moj novi imidž odmah su rekli "Evo ga Miki Maus". Ujedno, on mi je i omiljeni lik iz crtanih filmova, imam i istetoviran njegov lik na stomaku.

Kada si ti već "Miki Maus", da li postoji i "Mini Maus"?

- A-ha-ha-ha. Ne, ne, ne za sada ne postoji Mini Maus. Moram da priznam da su Srpkinje jako lepe, slobodno mogu reći da su najlepše u Istočnoj Evropi. Dešava se da mi pojedine devojke pišu na društvenim mrežama, ali ništa više od toga.

Da li je možda bilo i nekih "nevaljalih" poruka?

- A-ha-ha-ha... ne, ne još uvek nije bilo takvih poruka.

Kako ti se sviđa srpska kuhinja? Šta si probao od hrane i pića u Beogradu?

- Dopada mi se srpska kuhinja. Piletina se ovde kod vas sprema drugačije nego na Jamajci, ali sam navikao jer je slično kao u Engleskoj gde sam proveo dosta vremena. Lepo je, svakako, uglavnom jedem upravo piletinu i paste. Sviđa mi se ono vaše jelo.... ćevapi! Da... to mi se jako dopada! Čuo sam za šljivovicu, ali je nisam probao, ne pijem alkohol.

Na koji način su te saigrači dočekali, sa kim si odmah "kliknuo"?

- Novi saigrači su me odlično prihvatili. Moj agent poznaje igrače iz Grafičara. Upoznao me je sa Nemanjom Stojićem koji je jako dobar momak. Dosta mi je pomogao u početku. Još uvek dolazi po mene, vozi me kući posle treniga... on je "moj čovek". Brzo sam se povezao sa Todorovskim, kao i sa Ričardom Odadom. Naučio sam ga jamajčanskim psovkama, a on mene srpskim (smeh). Generalno su svi momci jako pozitivni i dobri, zrače pozitivnom enegrijom što se mene baš dopada.

Da li bi ostao u Grafičaru nakon što ti istekne pozajmica?

- Naravno, zašto da ne. Dopada mi se Srbija, Beograd je baš lep grad. Nisam stigao mnogo toga da obiđem u gradu, bio sam do Ušća sa saigračima nekoliko puta. Oduševio me je Brankov most, baš je lepo ukrašen pred novogodišnje praznike. Mnogo je hladno, na to se nisam još uvek navikao. Često me prsti bole zbog toga, čak i na utakmica, ali će od proleća već biti mnogo lakše pa ću naći vremena da malo istražim grad.

Kako bi ti opisao Jamajku?

- Jamajka je jako lepo ostrvo. To je pravi raj za turiste, iako ima dosta kriminala. Prelepe plaže, egzotično voće, mislim da bi svako morao bar jednom u životu da poseti Jamajku.

Da li si imao neprijatnosti tokom odrastanja na Jamajci?

- Odrastao sam u ruralnom delu grada, mnogi to nazivaju "hudom". Dosta kriminala, gotovo svaki dan čujete pucnjavu, dosta je nasilja prisutno. Često su me budili meci koji se čuju na ulici, ali sam se brzo navikao. Meni lično je to postalo normalno, ali verujem da bi nekome ko dođe sa strane to bilo neverovatno.

Pre Grafičara bio si na probi u Stouku i Udinezeu, šta se tu desilo?

- U Stouku sam bio na probi, tamo me je ovdeo Rikardo Fuler. Nastali su neki mali problemi oko papira, teško je dobiti radnu dozvolu kada niste iz država koje su članice Evropske unije. Nakon toga sam otišao u Udineze, gde sam se odlično pokazao, ali je kod njih problem bio taj što im je ograničen broj stranih državljana u ekipi. Premijer liga je i dalje veliki cilj, ali jasno mi je da moram vredno da radim, sve u životu se zaslužuje predanošću. Uveren sam da ću doći do najvišeg mogućeg nivoa.

Imaš li fudbalskog idola, na koga se najviše ugledaš?

- Moj idol je Nejmar. Stvarno mi se dopada njegov stil igre, a pored toga delimo i istu poziciju na terenu. Rikardo Fuler je takođe jedan od ljudi na koje sam se ugledao. On je legenda na Jamajci. Voleo bih da budem jednog dana kao on. Jako sam blizak sa Leonom Bejlijem, koji igra za Bajer iz Leverkuzena, on mi mnogo pomaže, često se čujemo, šalje mi poruke podrške. Drago mi je što je uz mene jedan takav fudbaler koji igra na najvišem nivou. Kada sam došao u Grafičar dobio sam njegove poruke, rekao mi je da naporno radim kako bih ostvario ono što sam zacrtao.

Tokom 2020. godine debitovao si za reprezentaciju, kako si se osećao?

- Neopisiv je osećaj zaigrati za nacionalni tim, počastvovan sam što predstavljam svoju zemlju. Nikada nisam igrao za mlađe selekcije i odmah sam debitovao u seniorskoj konkurecniji što je posebno dostignuće. Obe utakmice protiv Saudijske Arabije sam počeo od prvog minuta. Nisam mogao da zamislim da ću igrati protiv Bobija Rida, Leona Bejlija... igram sa fudbalerima koji su mi uzor. To je nešto zaista magično.

Predsednik Slobodan Govedarica ti je pomogao nedavno kada si se povredio, šta se desilo?

- Povredio sam se na jednom treningu. Saigrač je, nenamerno, naleteo na mene i posekao me po nozi. Predsednik je čuo da sam povređen i došao je u hotel po mene, u ponoć! Nije mogao da me ostavi takvog pa je žurio. Negde oko jedan sat posle ponoći smo otišli u bolnicu. Pomislio sam: "ovaj čovek, neverovatno koliko je dobar prema meni". Predsednik vodi računa o svima u klubu, to me je pozitivno iznenadilo.

Tvoj doskorašnji saigrač Ričard Odada će pojačati Crvenu zvezdu, da li misliš da ćeš i ti krenuti njegovim stopama?

- Vidim sebe kao igrača Crvene zvezde uskoro, to bi bio dodatan korak napred za mene. Čuo sam da Ričard Odada uskoro prelazi u Zvezdu, ne bih imao ništa protiv da i ja krenem njegovim stopama. Zvezda igra Ligu šampiona, Ligu Evrope, to bi bilo zaista veliko dostignuće, voleo bih da se nađem u timu Dejana Stankovića.

Dva najbolja druga su ti Kahim Paris i Tajrik Megi, kolliko ti njih dvojica znače kada si ovako daleko od kuće?

- Kahim i Tajrik su mi baš dobri drugovi. Kahim i ja smo zajedno otputovali u reprezentaciju, ostao je dva dana kod mene u Beogradu. On se dobro snašao u Sloveniji, jedan je od najboljih igrača u ligi. Tajrik je u Belgiji, sa obojicom se čujem gotovo svaki dan. Često mi je dosadno pa tako prekraćujemo vreme. Kahim mi često priča kako su Srpkinje prelepe i da bi voleo da dođe u Beograd.

Postigao si prvenac u dresu Grafičara protiv Sloge iz Kraljeva i na istom meču namestio dva gola. Sigurno si presrećen zbog tog dostignuća?

- Sjajan je osećaj postići prvenac i to se desilo odmah po povratku iz reprezentacije. Još uvek sam bio pod utiskom i presrećan sam. Leon Bejli mi je rekao da ću postići gol na toj utakmici i tako je bilo, a istog dana je on igrao meč u Bundesligi i takođe se upisao u listu strelaca. Kao da imamo neku posebnu konekciju (haha). Rekao mi je da sledim njegove korake.

Trenutno ste na trećem mestu Prve lige Srbije, šta mora da se promeni kako bi se vaša pozicija popravila?

- Mislim da možemo do prvog mesta. Zaostajemo 13 bodova za Kabelom, to je pet pobeda, možemo to da stignemo. Kada se vratimo sa odmora moramo da radimo i da se borimo. Prijaće mi da ponovo vidim sunce (smeh) na Jamajci tokom praznika, napuniću baterije i biću spreman za nastavak sezone.