Odrastao je u Francuskoj, ali je oduvek sanjao da igra za "orlove"! Idol mu je Nemanja Vidić, a savete dobija od bivšeg napadača Partizana! (FOTO)
Želi da ispuni želju svog dede i obuče dres "orlova".
Foto: Aouar Rayane
Mnogo je srpskih fudbalera po svetu, dosta mladih koji jedva čekaju da obuku dres voljene zemlje. Međutim, mnogi id njih to nikada ne dočekaju, da li sopstvenom ili greškom odgovornih u savezu. Ipak, takav slučaj se neće ponoviti i sa Dejanom Kuzmanovićem (17) mladim štoperom Monaka.
Momak koji vredno radi i čeka poziv kako u prvi tim "kneževa", tako i u selekciju "orlića" rođen je u Lionu, ali su ga koreni uvek vukli ka Srbiji. To je dokazao i odlukom da se opredeli za naš nacionalni tim. U razgovoru za "Alo!" otkrio nam je zašto mu je propao debi za Srbiju, ko mu pomaže da se snađe u Monaku kao i koji naš defanzivac mu je idol u karijeri.
Pre svega, krenimo od tvog dolaska u Monako, kako se to desilo i koje su bile prve reakcije?
- Stigao sam u Monako 2019. sa 15 godina, pre toga sam igrao u klubu Sent Prist u okolini Liona, tamo sam bio primećen na utakmicama i potpisao sam za "kneževe" . Prve reakcije su bile odlične. Bio sam veoma srećan, ostao sam bez teksta kada sam čuo da me želi jedan od najboljih klubova u Francuskoj.
Rođen si u Lionu, a imaš srpsko i francusko državljanstvo, za koju bi se reprezentaciju pre odlučio?
- Baš tako, rođen sam u Lionu, ali nisam imao dilemu i odlučio sam da igram za Srbiju. Odrastao sam u srpskoj porodici, srpsko sam dete. San mi je da obučem dres sa nacionalnim grbom. Moj deda je želeo da jednog dana zaigram za "orlove" i verujem da ću mu ispuniti tu želju u dogledno vreme.
Da li te je kontaktirao neko iz Fudbalskog saveza Srbije?
- Zvali su me iz Beograda već dva puta, hteli su da se nađem na spisku mlade reprezentacije i odigram dve prijateljske utakmice, ali me klub nije pustio da igram zbog korone. Sigurno ste i sami videli da su i seniorski reprezentativci jedva dobili dozvolu da napuste Francusku i priključe se svojim selekcijama. Sa nama mlađima su bili rigorozniji, naročito kada su u pitanju prijateljski mečevi. Nadam se novoj prilici uskoro.
U Monaku su i fudbaleri sa naših prostora, Jovetić, Subašić, Strahinja Pavlović (trenutno na pozajmici), Boris Popović, da li si pričao sa njima, jesu li ti dali neki savet?
- Imao sam priliku da razgovaram i družim se sa Stevan Jovetićem i Danijelom Subašićem prošle godine. Od njih sam dobio jako dobre savete za karijeru puno. Veliki su profesionalci i sjajni momci. Boris (Popović) mi je dobar prijatelj, često ga viđam, jer smo jedini Srbi na akademiji, pa je dobro govoriti isti jezik. Sa Strahinjom do sada nisam imao prilike da se upoznam jer je brzo otišao u Briž na pozajmicu.
Kada već pominjemo Pavlovića, igrate na istoj poziciji, da li se možda rađa srpski štoperski tandem u Monaku, da li bi voleo da zaigraš pored njega?
- Moj cilj je da jednog dana zaigram ovde sa profesionalnom timom. Nije mi toliko bitno ko će biti pored mene, moram prvo da se za tako nešto izborim. Naravno, ako je saigrač u odbrani Srbin onda će biti dosta lakše i njemu i meni.
Imaš li neki hobi, šta voliš da radiš u slobodno vreme?
- Inače sam neko ko je opušten i volim i da uživam u životu. Slobodno vreme provodim sa porodicom i prijateljima, to mi je najvažnije.
Kakvi su tvoji dalji planovi, da li su oni vezani za Monako i Francusku ili planiraš nešto drugo?
- Imam još godinu dana ugovora sa Monakom. Srećan sam što sam ovde i nadam se da ću ostati i narednih godina. Vredno radim da bih ostvario svoje snove i verujem da ću se izboriti za šansu u prvom timu. Na meni je da nastavim da se dokazujem.
Superliga? Zašto da ne!
Mnogi mladi fudbaleri koji vuku srpske korene imaju san da zaigraju za Crvenu zvezdu ili Partizan, da li i ti imaš takvu želju i koji bi to klub bio od ova dva?
- Naravno, i ja pokušavam da pratim srpsko prvenstvo. Ne bih da otkrivam za koga bih zaigrao u Srbiji, neka to ostane tajna (smeh). U fudbalu se nikada ne zna, ali bih voleo da dođem u Superligu jednog dana, zašto da ne.
Vidić kao uzor
Ko je tvoj fudbalski uzor?
- Imam nekoliko uzora kada je u pitanju fudbal i pozicija koju igram. Mislim da su najbolji u istoriji Nemanja Vidić i Serhio Ramos. Jako su agresivni, kao da sefovi koje niko ne može da probije. Trudim se da budem kao oni, veliki pobednici i fudbaleri koji će da ostave srce na terenu za pobedu. Pored njih u francuskoj volim da gledam Markinjosa. On je za mene trenutno najbolji defenzivac na svetu, stvarno sjajan igrač. Ako bih gledao ostale pozicije, onda je Mesi bez premca. Čovek je Bog fudbala.
PROČITAJTE JOŠ: