Oduševljava svojim frizurama, ima oko 70 tetovaža, zanimljiv hobi i ogromnu ljubav prema psima! (FOTO)

Velika je istina da fudbaleri Crvene zvezde i Partizana dobijaju najviše vremena na srpskoj fudbalskoj sceni. Međutim, jedan momak iz Zrenjanina naterao je mnoge zaljubljenike u "drugu najvažniju stvar na svetu" da pogled skrenu prema Bačkoj Palanci.

Nebojša Gavrić (29) oduševio je frizurom koju je odabrao za susret sa šampionom Srbije na Marakani, a šta ako vam kažemo da se iza lika ovog simpatičnog veziste krije toliko zanimljivih priča? 

Kontaktirali smo Nešu koji je za "Alo!" otkrio kako su nastale upravo te ekstravagantne frizure, šta mu je omiljena zanimacija u slobodno vreme, kako je nastala ljubav prema psima Ajsu i Džipsiju, a zajedno smo i sumirali dosadašnji deo sezone u Superligi.

Za početak krenimo od nedavno završene polusezone u Superligi. Kako bi je ti sumirao?

- Ove godine se igra drugačiji sistem nego prethodnih godina, dvokružni sa 20 ekipa. Smatram da ovaj sistem ima i svojih prednosti i mana. Mislim da u Srbiji, u ovom trenutku, nema prostora za više od 10 klubova u najelitnijem rangu takmičenja ako želimo da se bar malo približimo fudbalu koji gledamo širom Evrope. Verujem da u našoj najjačoj ligi možemo imati 10 finansijski moćnih klubova čija će infrastruktura biti na zavidnom nivou, što će automatski dovesti do podizanja kvaliteta fudbala. Ove godine je napravljen ogroman jaz između prvoplasiranih 5-6 ekipa i poslednjeplasiranih 5-6 ekipa u ligi, kao da ne pripadaju istom rangu takmičenja. Zvezdu treba izdvojiti kao nekoga ko je daleko ispred svih u svakom segmentu u ovom trenutku.

Teško je, a ne primetiti tvoje originalne frizure. Kako je to sve počelo?

- Odrastao sam uz filmove, serije, stripove i knjige o naučnoj fantastici, magiji, čarobnjacima, vilenjacima... Gospodar prstenova, Hari Poter, Igra prestola i slična štiva su imala veliki uticaj na moj fizicki izgled, samim tim i na frizure. Naučna fantastika ja žanr kome ste ili veoma naklonjeni ili vam je poprilicno mučan za gledanje, retko koga ostavlja ravnodušnim. Delimično je tako i sa mojim izgledom. U većini ovih dela bih izgledao kao sasvim običan lik. U realnom životu baš i nije tako. Eksperimentisanjenje je pocelo još u osnovnoj skoli.

Kroz karijeru do sada nisi promenio veliki broj klubova, gde si se do sada najbolje osećao?

- Kada sumiram utiske nakon odlazaka iz klubova u kojima sam igrao, definitivno sam najzadovoljniji bio kada sam letos odlazio iz Sarajeva. Što se tiče sportskog dela to je bila najuspešnija godina. Ako izuzmemo sportski deo najlepše je bilo živeti u Beogradu i Bačkoj Palanci.

Da li možda žališ za nečim u dosadašnjoj karijeri? Pogrešan izbor kluba, nisi prihvatio neki poziv kada je stigao?

- Pa kada premotam film smatram da mi je možda najveća greška bila ta što se na samom početku karijere nisam odlučio za neki klub u Beogradu. Beograd je centar svih dešavanja u Srbiji, pa je tako slučaj sa fudbalskim dešavanjima. Nisam nezadovoljan onim što sam postigao u karijeri, ali bih voleo da znam kako bi se sve odvijalo da sam taj period proveo u glavnom gradu. Kao i svaki čovek napravio sam more grešaka i pogrešnih izbora. Ne žalim za greškama koje sam napravio, sve su bile moj izbor, radio sam sto sam smatrao da je ispravno u tom trenutku. Nisam od onih koji ce da traže krivca u drugima ako se nesto ne odvija kako sam se nadao ili planirao.

Da li je dolazak u Bačku bio greška?

Moja poslednja greška u nizu je bio povratak u Bačku, ali tome su prethodile dve stvari koje su se dogodile ovog leta. Prva je moja odluka da ne produžim ugovor sa Sarajevom, a druga nezadovoljavajuće ponude u prelaznom roku koji je došao nakon sjajne sezone u kojoj smo osvojili titulu prvaka Bosne i Hercegovine. 

Malo je reći da obožavaš pse. Kada je počela ta ljubav čoveka i "njegovog najboljeg prijatelja"?

- Sve je to počelo u detinjstvu. Odrastao sam u selu Lukićevu u Vojvodini. Tamo je bilo normalno da skoro svako domaćinstvo ima po nekoliko vrsta životinja u dvoristu, pa sam ih u tom periodu i zavoleo. Trenutno imam dva psa. Ajsa koji je sibirski haski i Džipsija koji je nemački ovcar. Ajsa sam uzeo pre skoro četiri godine, smatrao sam da sam u tom trenutku bio dovoljno zreo i odgovoran da mogu da vodim računa o njemu. Pored ogromne ljubavi koju pružaju, psi su i ogromna obaveza ako se profesionalno bavite sportom. Džipsi je stigao kod nas pre devet meseci, to je više Ajsov pas nego moj.

Koliko tačno imaš tetovaža i kada je počeo taj trend? Istetovirao si i psa, šta još imaš od simbola?

- Nisam siguran, mislim da ih imam preko sedamdeset. Počelo je još 2009. godine dok sam bio u Čačku. Da, Ajsov lik sam istetovirao, a uskoro ću tetovirati i Džipsijev lik. Osim pasa tu ima raznih motiva, egipatska mitologija, latinske izreke, biblijski motivi, kompas, portret, persijski i Maori simboli...

Upoznao si Luku Jovića, šta misliš o njemu?

- Luka je zaista fenomenalan momak. Svako normalan u ovoj zemlji treba biti ponosan što imamo nekoga ko predstavlja Srbiju u najvećem klubu na svetu.

Imaš li neki hobi? Kako provodiš slobodno vreme?

- U slobodno vreme volim da igram bilijar.

Kako se nosiš sa situacijom oko korona virusa? Koliko ti to smeta ili pomaže?

- Kao i većina ljudi prilagodio sam se novonastaloj situaciji uzrokovanoj virusom i na neki način sam se navikao na nju. Daleko od toga da ova situacija čini zivot nemogućim, ali bih definitivno voleo da se stvari što pre vrate u normalu.

Na neki način ekskluziva je da više nisi igrač Bačke, šta dalje?

Tako je, napustio sam ekipu. Kada sam dolazio u Bačku dogovor je bio da ostanem samo do kraja polusezone, tako da smo odmah po završetku raskinuli ugovor. Još u uvek ne znam gde cu nastaviti karijeru, zavisi od ponuda koje budem imao. Što se tiče mog doskorašnjeg kluba voleo bih da naprave ekipu koja će im obezbediti opstanak. Želim im mnogo sreće i da ostvare zacrtane ciljeve.