"Otišao si, prijatelju, a ne odigrasmo našu šahovsku partiju!"

Radomir Antić nas je napustio 6. aprila, a u srcu čoveka koji je vodio timove na pet svetskih prvenstava ostala je ogromna praznina. Milutinović (75) je u Kataru. Ne može i nema gde da mrdne. Dane u svom stanu provodi igrajući šah. I to ga asocira na druženje sa Radomirom.

- Antaru sam upoznao u Partizanu. Moj brat Miloš mu je bio trener. I naučio ga je da igra šah. A mi smo šah naučili da igramo kao dečaci. Ne sećam se roditelja, otac mi je poginuo u Drugom svetskom ratu, majka umrla od tuberkuloze, pa sam zajedno sa braćom Milošem i Miloradom živeo kod ujaka. Sami smo naučili da igramo šah. Igrali smo čepovima za flaše, pošto nije bilo figurica. Srce me boli što nisam mogao da ispratim Antića. Što mu nisam bio na sahrani. A šah smo uvek igrali kad smo se našli. Poslednji put krajem prošle godine u Madridu. Pričali smo, odigrali partiju, šalili se... Bila su to dobra, stara vremena. Daleko od ovih sada koje mogu da uporedim samo sa onim ratnim.

Ne želi Bora da otkriva ko je bio bolji u šahu, ali ne krije da žali što snagu nikada nisu odmerili kao treneri u fudbalskoj šah-partiji.

- Nadao sam se da će biti šanse za to na SP 2010. godine. Antara je vodio Srbiju, ja Irak. Godinu dana ranije smo se sreli u Johanesburgu i rekli smo jedan drugom da je konačno vreme da se nađemo na terenu. Eto, sudbina nam to nikada nije dozvolila - objašnjava Milutinović.