Saša Ilić: Borča je za mene najlepša na svetu
Rođen u Požarevcu, odrastao i stasao u kapitena Partizana u Borči.
Aleksandar Dimitrijević
Saša Ilić o opštini Paliluila, gde mu i dalje žive roditelji, ima samo reči hvale, a u razgovoru za „Alo!” objašnjava kako se njegova porodica nastanila u toj beogradskoj opštini.
- Doselio sam se u Borču 1986. Otac je radio u „Partizanskom putu” i dobio je stan u Borči 3, u centru. Pre toga smo živeli u Kostolcu. Krenuo sam u treću razred OŠ „Veljko Vlahović”, ali mislim da se više ne zove tako (danas se zove OŠ „Rade Drainac“), da su joj u međuvremenu promenili ime. Praktično sam odrastao tamo, imam tamo mnogo prijatelja i kumova, a moji roditelji i dalje žive tamo, ne bi je menjali ni za šta na svetu - počinje priču Saša Ilić.
A upravo je i prve ozbiljnije fudbalske korake napravio na jednom malom igralištu u Borči.
- Između zgrada gde sam odrastao bilo je igralište, a igrali smo se i u obližnjem obdaništu i to je bilo zaista lepo vreme. Takođe, tih godina je vidovdanski turnir u fudbalu bio izuzetno jak, tako da kad sam ja počinjao da ga igram, s nekih 15-16 godina, učestvovale su izuzetno kvalitetne ekipe i nije bilo nimalo lako igrati tamo - nastavlja Ilić.
Fudbalska karijera ga je odvela iz Borče u Španiju, gde je branio boje Selte, zatim u Istanbul (Galatasaraj), Salcburg, grčku Larisu i nazad u Partizan. U kraj gde je odrastao i gde mu i dalje žive roditelji svraća onoliko često koliko mu to dozvole porodične i profesionalne obaveze.
- Jednom mesečno sigurno svratim u Borču da obiđem moje, naravno, ukoliko mi to obaveze dozvole, i vidim da se taj deo Beograda konstantno gradi. Praktično da više ne postoji prazan prostor između Pančevačkog mosta i Borče, a tu su nekada bile njive. Sve se izgradilo, a nedavno je otvoren i tržni centar, koji je veoma lep. Zapravo, kad čovek malo pogleda, Borča je praktično kao jedan mali grad. Ima sve što ti treba. Novi most, koji povezuje taj deo grada s Zemunom, takođe je vrlo značajan i olakšava život, a samim tim je i na „Pančevcu“ mnogo manja gužva. Za Borču me uvek vežu lepa sećanja i rado svraćam u taj deo grada - završava Ilić.