Savo Milošević maksimalno iskren uživo u programu: Kod nas nema fudbala još mesec dana!

- Imamo definisane uslove od Ministarstva i Vlade, držaćemo se svega u narednih sedam dana. Treniraće se u grupama od po 9 igrača, distanca, neće biti duela, to se zahteva.

Zadržavanje minimalno.

- Dezinfekcija prostora, nećemo organizovati ručkove u sportskom centru, neće biti sastanaka ni zajedničkog vremena. Najkraće moguće zadržavanje u ovih sedam dana. Sve nadalje će se odrediti.

Koliko će trajati distanca?

- Prvih pet, šest dana neće biti problem. Igrači su van ritma jako dugo, tako da prva nedelja neće biti teška, već će biti testiranja da vidimo u kakvom su stanju igrači. Iščekujemo kada će se nastaviti takmičenje, ako uđemo prebrzo možemo da imamo i problem sa povredama. Period pripreme, pa svih igrača, koji su bez treninga dva meseca... To je ogroman problem.

Kada bi mogle stvari da se vrate u normalu?

- Minimum četiri nedelje pripreme pred bilo kakvo takmičenje, sve sem toga nije realno. U svetu su drugačiji slučajevi, zavisi od Vlada tih zemalja, odluka istih, tako i kod nas. Ljudi koji imaju bolji uvid u kretanje i stanje u Srbiji, znaju bolje od nas i koliko brzo možemo da krenemo u takmičenje. Ja mogu da pričam sa aspekta struke, a to je da nije realno da u narednih mesec dana igramo bilo šta.

Igrači? Šta su radili do sad? Kako je to teklo?

- Imali su svakodnevne zahteve, na svakih sedam dana smo im menjali programe. Ipak, individualni rad ne može da se poredi sa onim na terenu, posebno kada je reč o kućnim uslovima. Sigurno su potpuno ostali bez ritma, ali su u pitanju profesionalci. Bilo je bitno da ne dobiju na kilaži, da ostanu u kakvoj takvoj kondiciji.

Šta posle ova dva meseca?

- Ako se držim sporta, verujem da će se fudbal vratiti u normalu relativno brzo, malo brže od ostalih sfera društva jer je fudbal nezavistan kada su u pitanju budžeti svih država, posebno bogatih. Svi žele naravno da se što pre vratimo u normalu.

Šta ti je najviše nedostajalo?

- Rad sa ekipom, to je išlo dosta dobro, pronašao sam se u ovom poslu i radu sa momcima, to će me najviše radovati. Nedostajaće mi i poneki izlazak u kafanu, to je nešto što je identitet ljudi sa ovih prostora. Sad vidimo kako je sve to bitno kada ne možemo da upražnjavamo lagodan stil života.