Šeki iz Niša povampiren u Kelnu

Zaista, bivši kralj driblinga je ubrzo u praksi primenio teoriju iz diplomskog rada na Višoj trenerskoj školi. Fudbalere Crvene zvezde, ubijene gvozdenom disciplinom Branka Stankovića, vratio je u život. A svoj klub, posrnuo kao nikad dotad, vratio je na jugoslovenski tron. Sve to za godinu i po dana.

Kormilarenje timom čiju je slavu nekad pronosio smatrao je krunom karijere („Ako ne budeš vodio Zvezdu, to će biti kao da se nisi ni bavio trenerskim poslom‟, govorio je sam sebi).

- Kad je smenjen Branko Stanković, da ne ispadne da mi nije dala šansu, uprava je postavila mene, kao njegovog pomoćnika, za glavnog trenera. A sa željom, zapravo, da i mene uskoro smeni. Međutim, ja sam priliku iskoristio fenomenalno. Dobio sam tim pri dnu table i doveo ga do drugog mesta. Da nam Vojvodina nije ukrala utakmicu u Novom Sadu, bili bismo prvaci. Onda već nisu mogli da me smene. Iduće sezone smo osvojili i prvenstvo i kup - prisećao se Šeki u potonjim godinama.

Ljupko dobio gotov tim

Do krune, one najblistavije, sjajnije i od nadmoćno osvojene duple krune od Vardara, pa do Triglava, ipak nije stigao. Šekija nije bilo u Bariju, jer nije umeo sebe da prevaspita. Onog Šekija iz Niša. Kome mrak u trenu pada na oči.

Taj Šeki, s „Čaira‟ 1962. godine, delio je pravdu pesnicama i u Kelnu, u smiraj 1989. Samo tad nije udario sudiju, nego nemačkog redara. UEFA je odrezala drakonsku kaznu - osam utakmica zabrane vođenja tima u Evropi! Tad je Šekularac smenio sam sebe. Samo je čekao da se završi sezona.

- Opcija da ekipu vodim „iza žice“ u Kupu šampiona i meni samom je ličila na nemoguću misiju. Tim pre što je u klubu vladalo uverenje da Zvezda ima sastav koji može da konkuriše za trofej. Direktor Džajić se u početku oštro protivio mojoj smeni, govoreći: „Kako da sklonimo čoveka koji je osvojio duplu krunu? Crvene zvezda to nikad nije uradila.“ Da bih prekinuo mučna većanja, posle neprospavane noći sam došao u klub i odlučnim glasom rekao: „Ipak je najbolje da odem.“ Svima je pao kamen sa srca - ispričao je u pero Jovu Vukoviću, autoru knjige „Ja, Šeki‟.

Ljupku Petroviću je, veli, ostavio gotov tim, koji nije izgubio sedam meseci. Uz pristigle Jugovića i Mihajlovića, tim za titulu evropskog prvaka.

Bogatstvo od Arkana

A on, Šekularac, trener s desetkom u indeksu za diplomski rad, koji je pre dolaska na „Marakanu‟ doveo Džast, klub jugoslovenskih iseljenika iz Melburna, do Kupa Australije i potom reprezentaciju Gvatemale nadomak SP 1986. (plasman izostao za gol!), morao je ponovo u beli svet. Najpre u Meksiko (Klub Amerika), pa na drugu stranu, u Saudijsku Arabiju (Al Nasr), pa još dalje, ponovo u Australiju (Hajdelberg). Vodio je i Marbelju (Španija), Busan (Južna Koreja), da bi se konačno vratio kući 1998, u Obilić. Poslednji angažman je imao tamo gde je i počeo trenersku karijeru - u kanadskim Srpskim belim orlovima, 2006. godine.

- Sve posle Zvezde je bila borba da sebe obezbedim za stare dane.
U tome je najviše uspeo na Vračaru. Sedenje na klupi „vitezova‟ (1998-2000) i u fotelji sportskog direktora (2002) debelo je naplatio.
Tačnije, dobio od gazde kluba Željka Ražnatovića Arkana. Dobio je, kako je sam isticao, pravo bogatstvo u to vreme.

- Arkan je tražio veliko ime i pozvao me: „Dobićeš 130.000 nemačkih maraka samo za dolazak i 3.000 platu.“ U to vreme bogatstvo. Vladimir Cvetković mi je rekao da bi i on otišao za tolikim novcem. Pristao sam, međutim, Arkan traži da malo sačekam. Posle tri dana se vidimo i on mi da ne 130.000, nego 150.000 maraka. „Evo još 20.000 za čekanje‟, rekao je.

Šekularac je o Ražnatoviću fudbalskom radniku imao izuzetno mišljenje. Svejedno što je i na njemu, legendi, demonstrirao red i disciplinu.
- Jednom sam došao neobrijan na stadion. Bez obzira na moje godine, odmah me je vratio kući da se obrijem. Ma pamtim i da mi je kupio sedam odela s grbom Obilića.

REKLI SU O ŠEKIJU

VLADE ĐUROVIĆ, DUGOGODIŠNJI PRIJATELJ

Za mene je bio bog!

- Pare mu nisu bile važne, nego da bude slavan. Znao je da mi kaže: „Sad da odemo u Knez Mihailovu, koga će više ljudi da prepozna - tebe ili mene? Ti si viši, lepši, ali majstora uvek prepoznaju.‟ Za mene je bio bog! Onako kako je on driblao - niko nije.

STEVAN STOJANOVIĆ, BIVŠI ZVEZDIN GOLMAN

Bio je drug, a ne šef

- On me je otkrio, procenio da u meni ima golmanskog štofa. Kasnije mi je bio trener i u prvom timu. Posebno mi se dopalo njegovo opredeljenje da u odnosu sa igračima ne bude strogi šef, nego naš drugar. Bio je majstor za pravljenje vedre atmosfere.