Srbi, izvinite za ubistvo Jagode!

Momak na mestu. Prijatan. Voli Srbiju. Nažalost, nezaobilazna tema bila je i ubistvo Marka Ivkovića Jagode, za koje se Ahmet, koga Srbi inače zovu Dušan, izvinio.

- Žao mi je što se to dogodilo. Na početku su u Turskoj novine izveštavale da su navijači Zvezde najpre ubili jednog navijača Galatasaraja, a to su bile gnusne laži. Nisam im poverovao. Tada sam ih sve psovao na društvenim mrežama. Potresao me taj slučaj, baš sam saosećao s porodicom poginulog momka. Marko i ja imamo dosta sličnosti. Isto smo godište, imao je majku, sestru i oca, koji je umro. Zaista tragedija. Mogu da zamislim kako je tim ljudima bilo što su izgubili sina jedinca, brata. Takođe, i ja sam izgubio oca rano, odrastao sam kao jedinac. Moja baka je plakala zbog toga što se dogodilo, potresla se. Dosta sam pričao sa svojim turskim prijateljima i rekao sam im da želim da idem u Srbiju. Oni su me savetovali da ne idem jer situacija tada je bila naelektrisana. Ipak, moji prijatelji Srbi su me ubeđivali da dođem - rekao je Ahmet.

On je ipak otišao u Beograd na utakmicu.

- Govorili su: „Ti si naš brat, niko te neće dirati“. Godinu dana kasnije stigao sam u Srbiju i bodrio sam Zvezdu na meču protiv Lokomotive iz Kubanja. Pričao sam sa navijačima Zvezde i shvatio sam da oni nemaju problem s fanovima Fenerbahčea, već samo sa Galatasarajevim. Mislim da Zvezda i Fener mogu da budu prijateljski klubovi, što da ne, dali ste nam dva vrhunska igrača - Gudurića i Kalinića.

Ahmet je objasnio za što ga Srbi zovu Dušan.

- Imam dva imena na turskom jeziku. Drugo ime je Đan (duša na srpskom jeziku, prim. aut.), što je isto kao i Dušan na srpskom. Vidim da svi veliki Srbi nose to ime, kao, na primer, košarkaška legenda Dušan Ivković ili car Dušan Silni, čuvena istorijska ličnost.

Ahmet radi tri godine u hotelu, rođen je u Antaliji i svakog dana se do posla vozi sat vremena. Probao je da studira u Beogradu, ali...

- U Turskoj sam završio školu za servisera klima-uređaja i grejanja. Hteo sam da nastavim studije u Beogradu, pa sam došao kod vas. U početku sam studirao smer za mašinskog inženjera i bilo je mnogo teško, nisam znao srpski, pa sam odustao. Tada sam znao samo engleski jezik, ali sam želeo da naučim neki potpuno novi i drugačiji. Turci uglavnom govore ruski, zbog mnogo turista koji dolaze iz te zemlje, kao i nemački ,zbog naših gastrabajtera. Srpski turisti, nažalost, ne znaju turski.

Ipak, put u Srbiju mu nije bio uzaludan.

- Rekli su mi, kada si već došao u Srbiju, toliko si se trudio, potrošio mnogo novca, bar nauči jezik. Učio sam srpski i španski paralelno. U to vreme imao sam devojku iz Srbije, a cimer mi je bio iz Doboja. Od kada sam se vratio iz Srbije, trudim se da se družim sa Srbima u Antaliji. Ima ih malo. Jedna žena koja se udata za Turčina, jedna rukometašica i to je sve. Zbog toga, svakog dana čitam novine i časopise. Ponajviše „Alo!“. Simpatišem Crvenu zvezdu, posebno u košarci. Inače, vi Srbi ste nama Turcima idoli kada je o košarki reč, to može svaki moj sunarodnik da potvrdi. Recimo mnogo volim bivšeg kapitena Zvezde Luku Mitrovića, koga i lično poznajem. Kao i Nemanju Dangubića. 

Ahmet je navijao i za Srbiju.

- Gledao sam „orlove“ u „Pioniru“. Ljudi su bili prilično šokirani kada su shvatili da pričam na turskom jeziku i pitali su me kako to da toliko volim Srbiju. Rekao sam im da sam studirao u Beogradu i da sam zavoleo tu zemlju - zaključio je Turčin.