Srpski golman se za "Alo" javio sa Maldiva, njegova priča o fudbalu i životu u "raju" oduzima dah (FOTO)

Ako vam zazvoni telefon i vidite pozivni broj +960 trebaće vam vremena da saznate da je reč o - Maldivima! Mnogi Srbi sanjaju odmor na rajskim ostrvima, ali malo ko ima dovoljno novca da ih poseti. Ipak, tamo ima naših, a da nisu turisti.

Povlačeći se iz grada na Đetinji u Drugom svetskom ratu, posle pada Užičke republike, partizani su na zidovima ostavljali poruke: "Vratićemo se!". Nešto slično mogao je da uradi i srpski golman Kraljevčanin Nikola Vujanac odlazeći sa Maldiva iz naizgled bizarnog razloga. Odbio je da primi vakcinu protiv koronavirusa, kao još nekoliko stranih fudbalera. Nije napisao poruku, ali se potajno nada da će ponovo braniti za Maziju.

U ispovesti za „Alo!“ ovaj 29-godišnjak otkriva konkretne razloge privremenog rastanka s Maldivima i zanimljivosti života na delu zemaljske kugle koji s pravom nazivaju raj na zemlji.

- Mnogi plaćaju aranžmane od 940 pa do 2.000 evra, povratnu avionsku kartu 1.200 evra, lete 12 sati, uz obavezan PCR test, da bi proveli nekoliko dana na Maldivima, a ja sam mesecima uživao. Jednostavno, Mazija je tražila golmana, a Petar Planić, koji je za nju godinama igrao, ponudio je moj CV i nije bilo problema da odmah sklopimo ugovor. Posle desetak klubova u Srbiji, Makedoniji i BiH, posrećilo mi se da branim za najbolji maldivski klub koji igra i u azijskoj Ligi šampiona.

I onda šok, zbog koronavirusa?
- Gotovo svi strani fudbaleri odbili su da prime indijsku verziju „Astra zeneka“ vakcine, koja u to vreme još nije bila istražena. Pošto nismo hteli da rizikujemo, Planić, moja malenkost i golman Jelovac, koji je bio u Iglsima, vratili smo se u Srbiju.

Utisci o rajskom ostrvu?
- Maldivi su dostigli turistički maksimum. On im je, uz ribarstvo, glavni izvor prihoda. Planić i ja smo živeli u soliteru na devetom spratu u glavnom gradu Maleu, u kojem se sve odvija. Gusto je naseljen i ima mnogo višespratnica.

Koristili ste automobil?
- Nipošto! Svi voze motore i gužve su katastrofalne. Retko se poštuju zakoni u saobraćaju, tako da se nisam usudio da vozim, a inače kola je praktično nemoguće voziti i naći parking. Svi koriste taksi i tovarna vozila. Grad je mali i sa jednog na drugi kraj može da stigne pešice za pola sata.

Hrana i klima?
- Jeli smo u restoranu koji nam je bio na pet minuta od stana. Hrana je uglavnom indijska i lokalna, koja je previše začinjena za naš ukus. Najviše smo jeli ribu, pirinač, govedinu, povrće i piletinu. Muslimanski su narod, pa je sve tome podređeno, a bukvalno ima restorana iz svih delova sveta i raznovrsne hrane. Temperatura je uvek između 28 i 32 stepeni, uz veliku vlažnost, iako kiša ne padne po mesec i po dana. Klima uređaj je konstantno uključen. Potrebno je vreme da se organizam prilagodi. Kišovito je, ali za pola sata sve bude suvo kao barut. Tokom cele godine mrak pada u šest popodne.

Kako ste komunicirali sa saigračima?
- Jezik im je čudan. Ne može se naći prevod nigde na internetu, ali dobra stvar je što većina priča engleski. Narod je miran, dobronameran, vole fudbal i svi navijaju za neki evropski klub. Posebno prate Premijer ligu.

Da li su cene astronomske kao aranžmani?
- Nisu, praktično su kao u unutrašnjosti Srbije. Kafa je 100-150 dinara, a jedan obrok 500-800, nekad i jeftinije. Popularni su „Bufe“ restorani u kojima platiš 500 dinara i neograničeno jedeš. Hrana po marketima je slična našoj, ali je voće mnogo skupo. Kilogram grožđa je oko 800, jedna jabuka 40-50 dinara. Sat ronjenja 2.500 košta, a šišanje 100 dinara.

Kako ste provodili slobodno vreme?
- Male ima dve plaže i maltene su puste. Svi su u rizortima. Tamo je jedna noć 700-900 dolara! Ima ih i za 10.000! Išli smo na drugo grad-ostrvo Hulumale, koje je sa prelepim belim plažama i restoranima. Na ostrvo Vilingili išli smo brodićem iz Malea. Treba desetak minuta vožnje. Nije moderno kao prethodno, ali plaže, boja okeana i zalazak sunca su neverovatni. Bio sam i na ronjenju, koje mi je iskustvo za čitav život. Nešto što se ne može opisati, već se taj adrenalin mora osetiti. Zbog situacije sa koronom i karantinima, nisam bio u mogućnosti da idem na druga ostrva.

Kakve su mere zaštite?
- Lokalci, ako odlaze iz Malea na druga ostrva, moraju u karantin. Isto je i u obrnutom smeru. Maske su obavezne i na otvorenom. PCR test je neophodan za putovanja van zemlje i košta 50 dolara, a ima i opcija da se zastane na nekoliko punktova u gradu i obavi besplatan test za lokalne destinacije. Trenutno imaju od 100-200 pozitivnih slučajeva dnevno, a to za njih znači policijski čas i prekidanje svih sportskih aktivnosti. Pre nekoliko meseci, imali su desetak slučajeva dnevno. Svi poštuju mere, plaše se korone i ne možeš da vidiš čoveka bez maske na ulici.

Ima li Srba van sveta sporta?
- Upoznao sam nekoliko, slučajno, kad su čuli da pričamo u kafiću srpski i tako smo ušli u konverzaciju. To su piloti manjih aviona koji voze sa aerodroma na rizorte i nekoliko biznismena koji investiraju u turizam.

Lepa Makedonka lek za dušu

Fudbalski put je vodio našeg sagovornika i u Makedoniju i kanalisao mu privatni život.

- Devojku Mariju upoznao sam pre tri godine u Strumici, dok sam branio za Akademiju Pandev. Doktor je opšte medicine i velika mi je podrška. U Makedoniji nije propustila nijednu utakmicu, a dolazila je i u Surdulicu dok sam branio za Radnik. Svadba je na pomolu, nadamo se na leto 2022.

Motora koliko i stanovnika

Male, tvrdi Vujanac, nije nimalo lak za život.
- To je grad-ostrvo na atolu Kafu. Dugačko je 1.700, a široko 700 metara. Locirano je 645 kilometara od Šri Lanke. Osnovali su ga Portugalci pre pet vekova i poznat je kao luka. Velika atrakcija i pomoć u saobraćaju su hidroavioni. Poseduje i međunarodni aerodrom. Na njemu živi 100.000 stanovnika i ima isto toliko motora! To je osnovno prevozno sredstvo. Stvaraju nesnosnu buku i prave gužvu koju ne možete da zamislite.

Vidaković doneo preporod

Vujanac je sarađivao s trenerom Ristom Vidakovićem, koji je posle sjajnih rezultata na Filipinima preuzeo Maziju.

- Sa oduševljenjem smo ga prihvatili zbog igračkog i trenerskog iskustva. Napredovali smo za kratko vreme i završili polusezonu na prvom mestu bez ijednog poraza i sa najmanje primljenih golova. Imamo baš dobar odnos, vrhunski je stručnjak i pozitivna osoba.

Igraju stihijski, svi žele u napad

Na pitanje kakav fudbal igraju Maldivci, Vujanac kaže:
- Ofanzivno, pomalo stihijski, sa puno trčanja. Svi žele u napad. Ima kvalitetnih fudbalera, koji mogu da igraju za najbolje srpske klubove. Poseduju tehniku, ali nisu veliki borci, zadovoljni su i posle jednog lepog driblinga.

Ličimo, ali De Hea je linijaš

Vujanca mnogi porede sa Špancem De Heom, čuvarom mreže Mančester junajteda.
- On mi je jedan od omiljenih golmana. Divim se njegovim uspesima, baš ga poštujem, ali ne mislim da slično branimo. Više se oslanja na refleks i dobro postavljanje. Retko rizikuje i izlazi daleko od gola, dok ja obožavam da izlećem na centaršuteve, stojim visoko i pratim igru. Bukvalno kao štoper. Porede nas zbog fizičkog izgleda i zato što sjajno branimo penale.