U Liverpulu mi fale lepe žene!
Tek sada, kada je dobio radnu dozvolu za Englesku, Marko Grujić (20) može potpuno da se koncentriše na teren i krene u borbu za mesto u timu slavnog Liverpula.
U intervjuu za „Alo!” priznaje da ga je još u Beogradu pucala trema, ali da se brzo prešaltao na nove obaveze.
- Nije mala stvar stići u veliki Liverpul. U startu mi mnogo znači pomoć koju u svakom pogledu dobijam od Lazara Markovića i Dejana Lovrena.
- Kakve ste sve savete dobijali od saigrača iz reprezentacije koji imaju iskustva u Premijer ligi?
- Rekli su mi Kolarov, Matić i ostali da je engleski fudbal fizički najzahtevniji u svetu, mnogo naporniji nego srpska liga. Otkirli su mi i da je život skroz drugačiji, vremenske prilike se dosta razlikuju, tmurno je i kišovito, a to niko ne voli. Navikao sam na Beograd, na živ grad, Liverpul je dosta mirniji.
- Postoji li nešto što vam već sad nedostaje iz Srbije?
- Pre svega lepo vreme. I lepe žene! Devojku nemam, a ni ostali igrači Liverpula nisu baš oduševljeni Engleskinjama. A da, nedostajaće mi i srpska kuhinja...
- Kad kažete da je transfer u Liverpul nestvaran, na šta tačno mislite?
- Prvo na onaj poziv Jirgena Klopa. Ni manje, ni više telefonom me je pozvao Klop. Bio sam u šoku. Pre toga mi niko nije ni nagovestio mogućnost takvog transfera.
- Šta ti je rekao?
- Doslovce: „Možda ti je čudno, ali pratim Zvezdu dugo. Pratim i tvoje igre“. Onda mi je džentlmenski čestitao na Zvezdinoj pobedi u Nišu, saopštio mi planove u kojima sam bio i ja. Nisam mogao da verujem kada mi je rekao da želi da me dovede u Liverpul.
- I? Kakav je odgovor dobio?
- Rekao sam mu da jedino ne pristajem na to da me šalje na pozajmicu. Zvučao mi je ubedljivo i iskreno kada mi je saopštio kako želi da me ima u rotaciji, da igram i da kroz godinu-dve postanem glavni igrač.
- Jesi li se već uverio u čuveno Klopovo „pozitivno ludilo”?
- Još je luđi i čudniji van terena. Sa igračima ima fantastičan, drugarski odnos i rešava sve probleme. I meni je rekao da uvek mogu da mu se obratim. Svaki igrač bi bukvalno dao život za njega na terenu i zato je on jedan od najboljih.
- Fudbalere često prati glas da su nadmeni i uobraženi. Koliko vam je teško da ostanete na zemlji?
- Ne vidim razlog da budem uobražen, pa na početku sam. Uspeću tek kada uradim nešto veliko sa Srbijom!
Sledeća stanica Barsa
- Gde biste voleli da vas put odvede posle Liverpula?
- Volim ono što Barselona radi. Igraju najatraktivniji fudbal. Igrač kao što je Leo Mesi se neće pojaviti u skorije vreme, iako poštujem i Krisitijana Ronalda. Jedva čekam da igramo sa njima prijateljsku utakmicu. Najviše bih voleo da u Liverpulu igram pet-šest godina, pa da odem u Barselonu.
Normalno je da se družim sa Partizanovcima
- Više puta su te slikali u noćnom provodu sa igračima Partizana?
- Družim se sa mlađim igračima iz Partizana, pa sam preko njih upoznao i starije. Svi su mi poželeli sreću u Liverpulu! Baš mi je čudno što se pravi fama kada nas vide zajedno negde, a nama je to najnormalnije.