Zdravko Mamić i Ćiro Blažević molili Franju da im vrati najsvetije - nije hteo ni da čuje

Dinamo je po raspadu jugoslavije i formiranju domaće lige u Hrvatskoj vratio svoje prvobitno ime HNK Građanski, da bi posle posle godinu dana postao Kroacija Zagreb. Za vreme vladavine Franja Tuđmana Hrvatskom nosio je populističko ime, koje se Mamiću i selektoru "vatrenih" sa Mundijala 1998. Ćiri Blaževiću nije svidelo. Oformili su ekipu koja će vratiti ime po kome se znalo za taj klub 46 godina.

"Jednom prilikom, Dinamo je igao protiv Oksera u Kupu UEFA. Noć uoči utakmice bio sam gost na "tok šoui" Radija Cibona. Puno me navijača zvalo i ja sam im rekao da ću sve učiniti da sutra pre utakmice pustimo Dinamovu himnu s razglasa. Došao sam u klub i predao kasetu tadašnjem portparolu Ivanu Rotimu i rekao: 'Izvoli, pusti himnu Dinama navijačima na stadionu.' Tada sam bio direktor kluba. Sat vremena pre utakmice u klub ulazi kolona ljudi koju predvodi Ćiro Blažević. Paralelno s njime je predsednik Tuđman i još petanestak ljudi. I odjednom Ćiro krene prema meni i teatralno počne da viče: 'Šta si ti umišljaš? Ti ćeš ignorisati poglavarove odluke?' Video sam da drži kasetu u ruci… Bio je to prvi, neuspeli pokušaj da se predsedniku dr. Franji Tuđmanu predstavi ideja o povratku Dinama.

Drugog puta je imao i direktan razgovor sa Tuđmanom.

"Onda se dogodila druga prilika... On se kartao s prijateljima Gojkom Šuškom, lekarom Velimirom Šimunićem i Suadom Rizvanbegovićem, a mi smo bili sa strane. Bio je Branko Mikša, tada gradonačelnik Zagreba i još nekoliko ljudi. Svi smo čekali Ćiru da krenemo u akciju oko Dinama. I ulazi Ćiro, predsednik ga pita, očito je imao informacije šta se događa: 'Je li, Ćiro, imaš li ti neke veze s ovom pričom oko imena?' A Ćiro koji je došao s istim zadatkom kao i mi, kaže: 'Ko ja, predsedniče, nemam pojma!' I Tuđman je rekao: 'Onda smo to apsolvirali!' A Ćiro kaže: 'Naravno, predsedniče'. Onda je Mikša kazao: 'U, Ćiro, jesi se borio...' Prišao sam mu i rekao: 'Predsedniče, mogu li Vam nešto reći? Vama svi lažu. Mi smo se svi okupili da vam objasnimo šta se događa na terenu, da narod želi da se ime Dinamo vrati, to smo vam hteli reći. U prvoj sekundi je akcija propala, jer ste prozreli Ćiru, a on je jedan od nas' On je stisnuo šake, lupio po stolu i kaže mi: 'I ti si na liniji London - Brisel - Manolić...' Rekao sam mu: 'Ja Vam samo kažem što navijači misle!", priča Mamić.

Treća se epizoda, kaže u filmu Zdravko Mamić, odigrala kad je Tuđman već bio bolestan, u bolnici, a ljudi iz njegove okoline počeli su da menjaju pozicije. Tada je on sam odlučio još jednom da pokuša.

"Organizovao sam da se sastanu vrlo moćni ljudi. Ivo Pukanić i Tomislav Židak, čija je reč u medijima bila jako važna, zatim preduzetnik Željko Šelendić, koji je bio prijatelj sa Zlatkom Canjugom, predsednikom Dinama... Do te večere bili smo zakleti neprijatelji... Rekli smo Canjugi da je jedini način da preživi i on i Dinamo da vratimo ime Dinamo i da se ja vratim u IO kluba. On se složio... Najveći sam prilog dao, to je bila moja izmišljotina, iskoristio sam poznavanje terena, slabosti u kojima je bio tada Canjuga, uključio sam sve moje prijatelje do kojih je on držao. Zeko je bio taj koji je formalno izišao iz kluba i ukazao to ljudima. Zeku sam pre toga ja doveo iz Grčke, ja sam ga vratio za sportskog direktora..." izjavio je Mamić