Bili smo carevi jugoslovenskog fudbala

Iz svake njihove reči izbija istorija. Tih nekoliko polica, u prijatnom ambijentu vračarskog kafića kojem su i sami dodali gospodskog šmeka, malo su, dabome, da prime sve ono što su uradili vodeći srpske gigante. Svaka knjiga iza njih bi mogla da bude njihova. Napisana bez muke i potpisana u slavu fudbala koja, ne čini li vam se - u današnje vreme retko napušta korice.

Vladimir Cvetković i Žarko Zečević u razgovoru za „Alo! Sprint“ pričaju o rivalstvu koje nikad nije izašlo iz granica prijateljstva, o prijateljstvu koje nikad nije došlo u opasnost da napusti granice sportskog rivaliteta, slavi koju su (zasluženo) doživeli, o vremenu u kojem sada žive Crvena zvezda i Partizan i rezultatima koje (neočekivano) postižu, Srbiji. Pričaju o sebi - košarkašima koji su dali dušu fudbalu i fudbalskim funkcionerima kojima i dalje srce kuca za košarku.

Kad partizanovac isprati zvezdaša

- Nema lepšeg posla nego raditi u sportu, i to u klubu koji voliš, koji je tvoj život - započinje Cvele.

- Ima milion problema, zahteva, zadataka, logično je da je teško. Ali i lepo. Sad bez Zvezde... Ne bih komentarisao. Kad si u penziji, više nije bitno šta si bio. Bitno je da penziju nosiš kako treba i da si zadovoljan, a ja sam zadovoljan. Evo, za nekoliko dana je 16 godina otkako sam u penziji.

- Zapišite da sam mu ja jedini priredio oproštaj - ponosno ističe Zeka.

- To sam rekao hiljadu puta - ne krije bivši generalni sekretar (a zapravo alfa i omega) Zvezde.

- Poklonio sam mu i dres. Sakrio ga je da ga niko ne vidi - pecka nekadašnji kolega po funkciji u Partizanu.

- Znaš šta sam uradio? Dao sam ćerki koja je pogrešila. Ona je igrala za Partizan.

- Ne, bre, dao si ćerki koja je jedina ispravna u tvojoj familiji. (obojica se smeju)

 Istorija, zar ne? Danas na relaciji Ljutice Bogdana - Humska malo-malo, svedoci smo, caruju prepucavanja, saopštenja...

Stanimo na put huliganima

- Ne znam kuda to vodi. Sve se radi na drugačiji način nego što je bilo pre 20 godina, kad sam sa Zekom prijateljski vodio rat za svaki rezultat, svaku poziciju. Svako vreme nosi svoje - i odlike, i navike, i probleme. Danas se ne bih snašao, ovakav kakav sam, što ne znači da ne bih da sam mlađi 20 godina - odsečno će Cvele.

Večiti rivali, a i dan-danas, dve decenije kasnije sede, prijateljuju...

- Družili smo se još dok smo igrali, u klubovima i reprezentaciji. Tada je vladao rivalitet na terenu, ko će koga da pobedi. Bila je to borba bez kalkulacija, a van terena smo se družili, imali zajedničke prijatelje. Kasnije, kad smo radili u klubovima, Zvezda i Partizan su imali nekoliko zajedničkih akcija u poslovnom smislu i u nastupanju pred Savezom. Kao što reče Cvele, pitanje je koliko bismo se snašli u sadašnjim odnosima, kad je sve uzavrelo, kad su navijačke strasti došle do...

- Do nenormalnog - upade (bez zamerke večitog rivala) druga strana.

- Da, do nenormalnih visina - potvrđuje Zeka.

- Kada bi se, a tu je uloga države najvažnija u smislu primene zakona koji postoji, stalo na put huliganstvu, ne pričam o navijaštvu, odnosi između Zvezde i Partizana bi bili mnogo bolji. Ta grupica navijača, koja donosi nasilni deo, u stvari onemogućava ljude iz dva kluba da komuniciraju na adekvatan način. Jer, čim komuniciraju, oni su neprijatelji. Maltene im je zabranjeno. Ma to bi moglo da se dovede u red za sedam dana, kao kod Engleza - kaže on.

- Kad bi sad videli tebe i mene, a da smo na funkcijama, bila bi frka. Potpuno drugo vreme - smatra Cvele.

Njih niko nije mogao da zavadi

Njihovo prijateljstvo, kažu, ne može da ugrozi nijedno vreme.

- Nekoliko puta godišnje se sastajemo, ručamo. S obzirom na to kako se živi, nije to malo. Mi smo četiri decenije prijatelji. Nađite u Beogradu dvojicu koji su radili u dve rivalske firme, a da su 40 godina prijatelji. Kad vidim Zeku, nadam se i on mene, vidim dragu osobu. Nikad niko nije pokušao da nas zavadi, jer je to nemoguće - veli Cvele.

- Mogli smo samo u šaljivom tonu, ponekad, da kažemo nešto jedan drugome. Da se pecnemo, i to samo privatno - otkriva Zeka.

- Ponosan sam zato što imam prijatelja koji je uspešan i koji je moj uspeh tretirao kao i ja njegov - dodaje Cvele.
- Među nama nije bilo zavisti. Imamo specifičan istorijat, dva čoveka košarke su postali istaknuti funkcioneri u fudbalu i napravili nešto što je i za Zvezdu i za Partizan večnost. Normalno da mi je drago bilo kad je Zeka napravio „Zemunelo“ – dodaje on.

- Kao meni kad je Zvezda osvojila evropsku titulu - bez trunke kurtoazije ističe Zeka.

O penzionerima davežima...

Cvele, zna se, ne ide više na „Marakanu“. Niti će, kaže.

- Penzioneri su u suštini daveži. Stalno misle da je njihovo vreme bilo bolje. Iz tog razloga ne idem, neću da budem davež, a imam i privatnih razloga što ne idem, evo već 16 godina. Za mene je to divna prošlost. Šta, treba da odem i da me portir slučajno pita: „Ko ste vi?“. Jednostavno, nemam želju. Zeka i ja smo bili carevi svog posla i carevi klubova u tom periodu. S ljudima s kojima smo radili mogli smo sve. Gotovo je, neću nikakvu imitaciju, niti otpatke života. Jesu me zvali. Na svaku svečanost. I kad se sretnemo na ulici, pozovu. Ne, ne fali mi to, bio sam dovoljno. Zeka i ode... – kaže Cvele.

- Za razliku od Cveleta, sad imam malo drugačiji odnos. Iz Partizana sam otišao svojevoljno, nije tačno da su me oterali navijači. Imao sam u glavi projekat novog stadiona, čiju realizaciju sam doveo maltene do kraja, određeni politički vrhovi su to onemogućili i rekao sam: „Ovde nemam više šta da tražim." Da se i dalje bavim dnevnim poslovima, nema izazova. Napravio sam „Teleloptik“, hteo sam da napravim i stadion, nisu dozvolili i otišao sam. Kad me zovu, odem. Kad me pitaju za savet, kažem. Ali da se operativno ili na neki drugi način angažujem, ne pada mi na pamet - kaže Zeka.

Nije im jasno kako večiti opstaju

Obojica hvale trenutna rukovodstva večitih rivala.

- Čestitam im, i jednima i drugima. Kako „plivaju“, nije mi jasno. Alal im vera! - poručuje Cvele, a Zeka dodaje:

- Sastav u Partizanu uspešno vodi klub. Vazura je veoma perspektivan. Ja sad ne bih radio.

- Znamo kakvo je stanje u privredi, koja je oslonac, i ne samo u privredi, naše banke su slabe, sponzori retki, ne, meni uopšte nije jasno kako funkcionišu. Da, prodaju igrače, a zamislite koju cenu bi imali Živković, Grujić, Rajković... da su ostali dve-tri godine - pita se Cvele.

- Evo primera iz Partizana - Danilo Pantić. Zbog oca, jedan od najperspektivnijih igrača je otišao u inostranstvo i izgubio dve sezone. Sad se vratio kao pokajnik i pitanje je da li će se vratiti fudbalski - priča Zeka.

Klubovima je teško da izvuku igrače iz menadžerskih kandži.

- U naše vreme, u klubu je bio menadžer samo onaj koga pozovemo. Nije postojao nijedan koji je imao ugovor sa igračem - tvrdi Cvele.

- Kad bih sad radio u klubu, nijedan igrač ne bi smeo da potpiše ugovor sa bilo kojim menadžerom Oni „hvataju“ klince sa 14 ili 15 godina, a klub potpiše ugovor sa njima pod odgovarajućim drugim uslovima, možda i ranije, i doviđenja. Ima načina da se tome doskoči, kao i propisu FIFA da je sa 18 godina slobodan - ističe Zeka.

O razbojnicima i političarima

I oni su se, svedoče, susretali s pritiscima.

- Bilo je svakih vrsta pritisaka. Ne mislim na upad u kancelariju. To nije pritisak, to je razbojništvo. Govorim o pritiscima iz ljubavi prema klubu, a ne iz interesa. Javnost, politika, državnici... - nabraja Cvele.

- Sve bismo izdržali i danas. Ali u ovim godinama ne bih pristao na to. I ta priča da političari ne treba da budu u upravama klubova, ma to ne može. Dok ne nastane privatizacija, klubovi bez njih ne mogu da opstanu - nadovezuje se Zeka.

- Mi smo decenijama bili uspešni jer smo bili uspešni. Nije nas čuvao niko, ni partija, ni ovaj, ni onaj. Rezultati koje smo ostvarivali sa saradnicima su nas držali dve decenije. Zeku i duže – kaže Cvele.

Jedan drugom su „radili o glavi“ samo na terenu.

- Mi smo toliko bili superiorni, nije bilo trećeg kluba koji bi nama oteo igrača - ističe Cvele.

- A jedan drugom... To je teren. Na to je uticalo mnogo faktora: za koga roditelji navijaju, ko je prvi razgovarao... – kaže Zeka.

Zvuči neverovatno, i pored takve nadmoći, srpski velikani nikad nisu zajedno prezimili u Evropi. Ove jeseni pruža im se (izgledna) prilika. Partizan je već izborio proleće, čeka se Zvezda...

- Nije Evropa pala, nego smo mi iskočili kvalitetom. I pored muka, odlazaka igrača... Zvezda i Partizan sad predstavljaju solidne evropske klubove. Ako prezime zajedno, to će biti ravno plasmanu reprezentacije na SP - smatra Cvele.

- To bi bio takav podstrek, ne samo za fudbal, za ceo sport. Istorijski uspeh u poslednjih 20 godina - napominje Zeka.

Carevi. Svog vremena, i za sva vremena. Zapisano u večnosti.

ZEKIN UGAO

Tumbu odmah za selektora

- Tumbakovića bih sutra postavio za selektora i garantujem životom, pošto znam njegov rad, da je najbolje rešenje. Super profesionalac. Tačno je, imamo dobrih trenera, a Tumba je ubedljivo najbolji. Vidite šta je napravio sa Crnogorcima, ej, borili su se...

Otimanje zemljišta osnovni interes

- Priča o nacionalnom stadionu bi se svela na to da se otme zemljište klubovima, da se prave stanovi, šoping-molovi, a da se Partizan i Zvezda gurnu na nacionalni stadion. Zato, planirani novac treba uložiti u Zvezdin i Partizanov stadion.

Bora Stanković uništio FIBA!

- Bora Stanković je uništio FIBA i evropsku košarku. Dozvolio je da tamo neki biznismeni naprave svoje takmičenje. To je katastrofa! To UEFA nije dozvolila, a klubovi jesu pokušali. Bora jeste uveo američku profesionalnu košarku na svetska takmičenja, ali je pustio da FIBA izgubi Evroligu. Da se razumemo, nije to svesno uradio, ali nije imao više kapaciteta da to „zatvori“.

Ja sam bio "jugoslofil"

- Cvele je bio "srbofil", a ja sam bio "jugoslofil", pa tvrdim da smo uništili neviđenu državu, koja je u to vreme u Evropi bila među prvih deset. Sad se merimo sa Albanijom, Makedonijom, Bosnom... Sport u takvoj zajednici, ma i dalje bismo bili velesila, osvajali olimpijska zlata. Čuda bismo pravili. Niko nam ne bi mogao ništa. Ipak, praviti komparacije sa sadašnjom državom je teško.

CVELETOV UGAO

Neshvatljiva smena Muslina

- Neshvatljiva mi je smena Muslina. Pogotovo što se smeni, a ne zna se zašto je smenjen, i drugo, ne znaju ko će da dođe. Razumeo bih da su imali ideju koga za selektora, ovako... Smeniti čoveka koji je skoro bez poraza odveo reprezentaciju na SP... A što se tiče priča o Piksiju, znao sam da od toga nema ništa. Imamo dobrih trenera i ovde i u inostranstvu, ali za stranca nisam.

Smeta mi kad predsednik gura svoje igrače

- Fudbaleri mogu da urade nešto na Mondijalu. Imamo dobar tim, e sad, ko će biti selektor, kako će uklopiti igrače... Gledao sam sve mečeve i meni Srbija nikad nije igrala lepše nego na poslednja dva, protiv Kine i Koreje. Izvanredno. Samo, smeta mi - a tvrdim da nemam nikakve veze sa sportom osim putem novina i televizije - situacija da predsednik Saveza gura svoje igrače, menja selektora... Ne znam, tako se priča.

Bolje dva stadiona nego nacionalni

- Pare za nacionalni stadion treba uložiti da se renoviraju stadioni Crvene zvezde i Partizana. Da se naprave dva moderna evropska objekta. Šta će nama nacionalni stadion? Ko da igra? Samo reprezentacija?

Ja sam bio "srbofil"

- Teško je govoriti šta bi bilo da se Jugoslavija nije raspala. Da li bi Zvezda i Partizan bili ravnopravni sa najvećim evropskim klubovima... Treba gledati kako da im se sada pomogne da budu redovni u Evropi. A da sam bio "srbofil", jesam.