SVE PO SPIS(K)U Srbija završila Evrobasket na poražavajućem devetom mestu, 5 RAZLOGA IMA ZA TAJ DEBAKL
Impresivno. Ovo je poezija. Srbija je glavni favorit za titulu. Zlato? Šipak zlato!
Da, lako je biti general posle (izgubljene) bitke, ali... Kako je moguće da su „orlovi“ preleteli samo 280 kilometara - toliko ima vazduhom od Praga do Berlina - da bi od najvećeg kandidata za titulu, posle 5-0, postali najveće razočaranje. Za našu javnost, dabome, a i za planetarnu, jer Evrobasket 2022. prati ceo svet zbog brojnih NBA zvezda. I Pešićeva MVP ekipa ih ima, ali, nažalost, ostaće upamćena (i po tome) da je kao jedini pobednik iz grupne faze poslata kući već posle prve runde eliminacija. Nokautom od Italijana - 86:94 (28:20, 23:25, 17:21, 18:28).
Šta je razlog debakla, katastrofe, tragedije, srećom sportske? Mada, pitanje je ima li Srba čije srce nije izdržalo sliku iz „Mercedes Benc arene“.
Razloga je sigurno mnogo, objektivnih i onih koji sobom povlače odgovornost, mi smo izabrali pet...
1. GRUPA BEZ PORAZA
Holandija +24, domaćin grupe Češka +13, Finska +30, Izrael +11, Poljska +27. Takoreći, šetnja Pragom. Sve same ubedljive pobede, ali kao da su one, ispostavilo se u Berlinu, uzele danak. Prvi jači rival i - tvrdo. A falio je taj poraz, izgleda, da „orlovi“ ne (po)lete visoko. I Žocova zlatna generacija 1997. i 1998, pa i Karijeva u Indijanapolisu 2022. znale su da izgube, na vreme, pa da osvoje titulu.
2. ODBRANA? 94 POENA...
Primiš 94 poena i da pobediš? E, ne može. Na ovom Evrobasketu to ne biva, zasad. Odigrano je 68 utakmica i nijedna reprezentacija nije uspela da pobedi a da joj je pritom napunjen koš, kao nama protiv Italijana. Ne računajući, naravno, dvoboje koji su otišli u produžetak. Znači, odbrana je kriva za poraz, kao što zna da bude (najčešće) zaslužna za pobedu. Napad? Pa sa 86 ubačenih poena opet bismo imali 5-0 u grupi.
3. JOKIĆ (NE) MOŽE SAM
4. PEŠIĆ - POCEKO
Igrači igraju i pobeđuju, igraju i gube. Jasno kao dan. To reče i Đanmarko Poceko, nedvosmisleno prebacujući zasluge izabranicima. To što je ludovao pored terena i isključenjem zapravo motivisao i podigao tim kojem se spremala zahvalnica za učešće na EP - imali smo i +14 (38:24) - nije želeo da ističe. Ali se videlo, kao što se videlo da Svetislava Pešića „nigde nije bilo“ kad je Italija dobila pet minuta slave. Ni tajm-aut da zatraži, ni da drekne! Igrači gube i pobeđuju, a treneri?
5. CEPAČI S APENINA
Samo Finci i Bugari na ovom šampionatu više šutiraju za tri poena od Italijana. Dovoljan je pogled na statistiku da se to vidi, a opet smo im dozvolili da se raspucaju iza linije 6,75 metara. I pogađaju (16 ubačenih od 38 pokušaja), da se tako vrate u igru, naposletku i pobede. Cepali su za medalju. Spisu pre svih (šest dalekometnih hitaca) nam je sve... po spisku. A mi? Imamo najboljeg trojkaša na EP, pardon, imali smo, Marinkovića (62,5 odsto) i on nije mašio (2/2), imali smo i drugog, Kalinića (60 odsto), pogodio je tri od šest protiv „azura“, Kuridža je imao 2/2, Jokić 2/3, ali Micić - 1/8!? A Gudurić - 0/4. I to nas je, očigledno, zakopalo.
KOŠARKAŠI NA EP (po raspadu SFRJ)
1993. nisu igrali (sankcije)
1995. zlato (9 pobeda - 0 poraza)
1997. zlato (8-1)
1999. bronza (7-2)
2001. zlato (6-0)
2003. 6. mesto (3-4)
2005. 9. mesto (2-2)
2007. 14. mesto (0-3)
2009. srebro (6-3)
2011. 8. mesto (5-6)
2013. 7. mesto (6-5)
2015. 4. mesto (7-2)
2017. srebro (7-2)
2022. 9. mesto (5-1)
I, eto, dođosmo kući, kao deveti na Starom kontinentu - najgori plasman od osamostaljenja, posle onog 14. mesta 2007. - a sledeće EP je za tri godine. Nego, da se okrenemo Svetskom prvenstvu 2023. Ako odemo tamo... Daleko su Japan, Filipini i Indonezija, daleko još uvek. Moramo da prođemo kroz još dva „prozora“ kvalifikacija. I to bez Jokića, pa Bogdanovića. Auh... Samo da ne bude još jedan šipak.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)