POSTOJI NEŠTO ŠTO SE ZOVE TRADICIJA Košarka je Srbima u krvi, prljavi trikovi lažnih Amerikanaca kod Pešića ne prolaze

Košarkaška reprezentacija Srbije je u finalu Svetskog prvenstva! Kako vam zvuči ova rečenica? Do pre sedam, osam godina verovatno bi svi rekli onu čuvenu Mutinu "šta se radujete, ovo je sve normalno?" Ali, danas, ovo je sve samo ne normalno!

Čak i posle pobede nad Litvanijom u četvrtfinalu bilo je onih koji su govorili da je to bila slučajnost i da će nas Kanada razbiti. Kao glavni arguement kao mantru su ponavljali da Kanađani imaju NBA igrače, da je to nivo iznad nas. Da neće možda Aleksa Avramović da čuva Šej Glidžus-Aleksnadera?

Ne da ga je Čačanin čuvao, nego ga je doveo do ludila, tako da to "čudovište" Oklahome nije znalo gde udara.

Jeste možda Kanada najviše pokazala sve do polufinala, verovatno su individualno jači od naših košarkaša, brži, fizički spremniji. Samo, ratnici Svetislava Pešića imaju mnogo veće srce i daleko su hrabriji, a upravo je to odnelo prevagu u polufinalu.

FIBA

 

Koliko puta Srbi treba da održe lekciju celom svetu da su najjači kada su otpisani? Kada će shvatiti da od srpskog inata niko nije jači? Pogledajte šta je uradio Ognjen Dobrić kada je popio nokaut, a sudije mu pretile da će mu dati tehničku za simuliranje. Ćutao je, ustao i pogodio trojku!

Čak i kada nije išlo, početkom treće četvrtine, naši momci su verovali u sebe, bili strpljivi i pronalazili put do koša. 

Krenuli su Kanađani na sve ili ništa u poslednjoj deonici, posezali za prljavim trikovima, glumili Amerikance, igrali NBA košarku, ali ne može to da prođe kod Karija. 

Nije slučajno Svetislav Pešić pred meč rekao da ako se uđe u neizvesnu završnicu Srbija pobeđuje. Stari je to lisac, zna kako se igraju ovakve utakmice. Neizvesnosti nije bilo, ali je održana košakraška lekcija reprezentaciji koja je mislila da ako skupi tobože NBA zvezde može da vlada svetom. E, pa gospodo, malo ste se...

I znate šta, tradicija je nešto što mora da se poštuje, naročito u nas Srba. Ipak smo mi košarkaška nacija, košarka nam je u krvi. Pa Dejan Bodiroga i drugovi se nisu plašili Karmela Entonija, pa zar da se ekipa koju kapitenski predvodi Bogdan Bogdanović plaši nekog Bereta, Aleksandera, Vokera?

Avramović je igrom, srčanošću, borbenošću oduševio sve, a u istom ritmu je nastavio i posle veličanstvene pobede kada je rekao da je Srbija uvek Srbija i da je ovo pobeda za buduće naraštaje i za one koji nisu mogli sada da igraju (čitaj nisu hteli).

Opet će neki novi klinci barem za trenutak ostaviti mobilne telefone, tablete, izaći će na teren u školskom dvorištu i posle datog koša reći Guduriiiić, Bogdanoviiiiić, Avramoviiiiiiiiić, Milutinooooov!

 Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI