AVIO DRAMA SRBA NA FILIPINIMA Filmska priča naših navijača: Stižemo, braćo, videćete... (FOTO)

 

Pravo je čudo da su uopšte stigli na polufinalni utakmicu. Između dve pomenute destinacije svakodnevno leti nekoliko filipinskih niskobudžetnih kompanija. Deo srpskih navijača je obezbedio karte za rane jutarnje letove i bez većih problema su se na vreme vratili Malinu. Drugi deo navijača je kupio karte za letove oko podneva i prema svim računicama oni su trebali da već oko 13 sati budu u Manili i da na vreme stignu do MOA Arene gde se od 16:45 igrala polufinalna utakmica. Napuštanje hotela tri sata pred let, prevoz motorima do lokalnog pristaništa, ukrcavanje na brod, desetominutna plovidba do susednog ostrva, vožnja autobusom do aerodroma, čekiranje za let, bezbednosne provere, prolazak kroz boarding kontrolu, ulazak u autobuse koji putnike voze po pisti do same letelice. Svi navedeni koraci su obavljeni na vreme i sa uspehom. Činilo se da sve ide po planu. Čekalo se samo da vozač dobije odobrenje, zatvori vrata i sve doveze do aviona. Raspoloženi navijači Srbije su preko mobilnog zvučnika pustili dobro poznate srpske pesme različitih žanrova i uglas zapevali, što se svidelo znatiželjnim lokalcima i stranim turistima koji su sedeli u istom autobusu.

Foto: privatna arhiva

Posle dvadesetak minuta čekanja, kroz pesmu „Igraj i pobedi, ponosno se vrati...“ začuo se zvuk otvaranja vrata. Svi pogledaše u pravcu vozača, pored koga je već stajala zemaljska stjuardesa komapanije Rojal air, koja je saopštila da se zbog problema sa avionom poletanje odlaže najmanje sat vremena, zamolivši putnike da napuste autobus i vrate se u aerodromsku zgradu. Istog momenta navijači Srbije su promenili boju lica – od jarko crvene, kao posledice navijačke euforije, ponekog piva i jakog sunca na divnim plažama, za tren su pobeleli. „Da li je moguće da nećemo stići u Manilu na polufinale? J... prešli smo pola planete da bi bodrili Srbiju i da zbog glupog leta od 45 minuta propustimo najvažniju utakmicu? Biće dobro ako poprave avion za sat vremena, ali teško je i Juga rešiti u tom roku.“ – uglas su jedni preko drugih pričali šokirani navijači.

Foto: privatna arhiva

Nekoliko njih je odmah istrčalo sa gejta i krenulo da od šaltera do šaltera ostalih filipinskih kompanija traži informacije o narednim letovima. „Brate, Air Asia leti za sat vremena, a karte prodaju još samo 15 minuta. 70 dolara“ – povikao je Milorad na šta su ostali odmah potrčali ka šalteru te kompanije. Najbrži su uspeli da kupe nove karte pre nego što je zaposlena objavila da

je avion pun i da ostali neće moći da dođu do karata. Polovina Srba na aerodromu srećna, druga polovina i dalje u panici. Od planiranog leta očigledno neće biti ništa, biće otkazan, pročulo se brzo. Vreme leti.

Foto: privatna arhiva

Vladimir gubi strpljenje i traži informacije od aerodromskih radnica: „Kada ćemo poleteti? Šta ako ne stignemo na utakmicu? Obezbedite nam karte za let neke druge kompanije? Nije naša greška već vaša. Ne zanime me vaša procedura, samo nam omogućite da do 16h sletimo u Manilu“ povišenim tonom im je govorio dok su one samo slegale ramenima. Jedna od njih, Dea Riza Tolinero ga je zamolila da se smiri i da će ona sa kolegama pokušati da nađe neko rešenje. Posle nekoliko minuta, koja su se činila kao prava večnost, Dea se vratila i diskretno pokazala preostalim Srbima da se sklone u stranu kako naredni razgovor ne bi čuli i videli ostali putnici. Njenim velikim zalaganjem i uz asistenciju nekoliko koleginica iz njene, ali i iz kompanije Cebu Pacific, uspela je da izdejstvuje karte za poslenji let kojim je moglo da se stigne na utakmicu.

Usledila je nova jurnjava po srećom omalenom aerdromu, ponovo već viđena i opisana procedura i autobus je krenuo i stigao do aviona oko kojeg su se rastrčali aerodromski radnici. Da li je to uobičajena procedura ili je opet neki problem? Vreme prolazi, nervoza sve veća.

Foto: privatna arhiva

"Ako poletimo za 45 minuta i ako leti isto toliko imamo šanse da stignemo. Daće Bog“. Uskoro je počelo ukrcavanje u letelicu, putnicu bili na svojim sedištima spremni za let, ali vrata nikao da se zatvore. „Da li je ovo moguće? Please, close the door – povikao je ka stjuardesi Petar sa sedišta u prvom redu. Koji minut kasnije radnica tehničke službe, sa tamnim naočarima i umotana maramom preko lica (zbog jakog sunca) visoko je podigla palac ka članovima posade, nakon čega su oni konačno zatvorili vrata.

"Stižemo braćo, videćete. Ajmo svi kao jedan. SRBIJA, SRBIJA"...Nakon 45 minuta avion je sleteo u Manilu. Srbi prvi napuštaju letelicu i trče u aerodromski bus, pa terminalom do izlaza. Taksija je srećom bilo dovoljno, kao i preostalog vremena da se kroz gužvu u saobraćaju stigne do MOA Arene i podrže srpski košarkaši u polufinalnoj utakmici.

(Aleksandar Simić)

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI