Milan Mačvan tokom Evrobasketa
TANJUG/AP
Milan Mačvan tokom Evrobasketa

TANJUG/AP

Milan Mačvan tokom Evrobasketa, Foto: TANJUG/AP

Igraj i pobedi, ponosno se vrati, donesi kući zlato što se zlati. Lepo, prelepo se iz meča u meč na Bosforu „odvijala“ pesma osmišljena u čast košarkaške reprezentacije. Do finalnog. A onda... „Orlovi” nisu imali snage za taj poslednji „stih”. Titula je našla dom pod Triglavom, a Srbija je ispunjena ponosom zbog igara Saletove ekipe i, dabome, srebrne medalje.

Mačvan je juče bio na kafi u jednom kafiću na Dorćolu

Rajko Ristić

Mačvan je juče bio na kafi u jednom kafiću na Dorćolu, Foto: Rajko Ristić

Milan Mačvan, kapiten ove sjajne generacije momaka, smatra da je ipak malo nedostajalo da se ovih dana, a i mnogih narednih, peva šampionska pesma u našoj zemlji.

- Nedostajalo je malo, baš malo. Da smo u nekim trenucima bili pametniji i smireniji, verovatno bismo pobedili Sloveniju. Ali hajde da prestanemo da kukamo i da počnemo da gledamo napred - priča Mačvan za „Alo!”.

A suđenje? Moralo je da bude kvalitetnije, dostojno finala Evrobasketa...

- Bilo je grešaka i ovih drugih, da ih tako nazovem. Meč sa Slovencima me podsetio na Svetsko prvenstvo u Turskoj 2010. Vrhunski smo odigrali turnir, a onda u polufinalu protiv domaćina imali katastrofalan tretman. Međutim, ponavljam, ne želim više da pominjem sudije. Koliko je bilo njihovih greška, toliko je bilo i naših.

Sale je uradio što niko nije

U glasu Milana Mačvana jasno se čuje koliko poštovanje ima prema Aleksandru Đorđeviću, selektoru Srbije, sada i njegovom treneru u Bajernu.

- Sale i ja imamo odličan odnos. Izuzetno ga poštujem, pogotovo posle onog što je uradio za mene prošlog leta, maltene povređenog me je odveo na Olimpijske igre. Niko nikada nije uradio tako nešto za mene, dugujem mu veliku zahvalnost. Drago mi je što sam s njim u Bajernu - rekao je košarkaš minhenskog kluba.

Kojih grešaka?

- Trebalo je da se povežemo kada se lomio meč. Da smo pri rezultatu 78:77 za nas u naredna dva minuta povezali dve odbrane, sada bismo drugačije pričali. Izgubili smo skok, Blažič nas je nadvisio, Rendolfov faul plus koš i Prepeličeva trojka su nas slomili.

Da li bi bio drugačiji ishod da je bar jedan od sedmorice koji su otkazali učešće bio u timu?

- Sigurno je da bismo imali dodatni kvalitet sa makar jednim od tih igrača, ali to, sada gledajući, ne bi bilo pošteno. To znači da bi neki od ovih momaka morao da otpadne, a svako je zaslužio mesto, svi su pokazali da vrede. U finalu su nam nedostajali zdravi Stefan Jović i Branko Lazić. Utakmica sa Slovenijom je bila idealna za Lazića. Pogotovo u prvom poluvremenu bi zategao odbranu i uneo neophodnu agresivnost - veruje Mačvan.

Kakva je bila uloga kapitena?

- Uh, zahtevna. Pogotovo kada je u ekipi sedam-osam igrača koji su prvi put na velikom takmičenju. Mnogo smo razgovarali, trudili se da ostanemo mirni, da se ne obaziremo na publiku, suđenje. Morao sam i da kritikujem. Ali uspeli smo da kanališemo energiju.

A pouke, mogu li da se izvuku sa ovog Evrobasketa?

- Imamo iskustvo više da na Svetskom prvenstvu ozbiljno napadnemo prvo mesto. Zlato bi bilo kruna generacije koja je ušla u seniorski pogon 2008. godine - zaključio je Milan Mačvan.

Slušam kuma Raduljicu

Što zbog povreda, što zbog otkaza, sedam srpskih košarkaša je otkazalo učešće na Evrobasketu, među njima je i Miroslav Raduljica.

- Čuo sam se sa kumom nekoliko puta dok je trajalo prvenstvo, poslednji put pre finala. Ne bih da otkrivam kako me je motivisao, reći ću samo da je Miroslav umerena osoba i da mi svaka njegova poruka mnogo znači. Nadam se da će svi biti spremni za sledeće okupljanje - rekao je Mačvan.