Najspektakularniji košarkaši koji nisu kročili u NBA ligu

Najjača liga je procvetala proširenjem vidika i preko "bare", što u popularnosti, što u raznovrsnosti i kvalitetu. Evropljani (rodom ili košarkaškim obrazovanjem) su vratili veštinu na cenu u atletski i fizički dominantnijem stilu igre u SAD. Centri odlični tehničari, plejmejkeri pouzdani, nesebični sa vrhunskim znanjem igre. I svi šutiraju, bez obzira na dimenzije.

U evoluciji lične karijere i postavljanju novih dometa NBA liga je na samom vrhu. Ko god oseti "da je prešao igricu" pod imenom Evroliga pokušava da se nametne i istakne u najjačoj ligi sveta. Ne uspevaju svi. Ko se seća partija Saše Đorđevića, Vasilisa Spanulisa, Šarunasa Jasikevičijusa, Linasa Kleize? Na svakog Kukoča, Sabonisa, Adetokumba, Stojakovića imate i brojne promašaje. Bitno je da se spozna sopstvena mogućnost i odredi limit. Zaista nije sramota vratiti se i postati lokalna legenda, bolje nego prisilno tumarati od nemila Atlantika do nedraga Pacifika da bi, eto, bio u NBA ligi.

Izdvojili smo listu najboljih igrača koji nikada nisu kročili na parkete NBA lige, a u Evropi su ikone. Njihovo ime se izgovara sa divljenjem, dok im oko vrata vise brojne medalje i iz pretrpanih vitrina ispadaju trofeji i priznanja. Napomena - uzećemo u obzir tek one igrače čiji je vrhunac karijere bio posle 1976. godine, presudnom za modernu NBA ligu, pošto je tada došlo do fuzije sa alternativnom ABA ligom i priliva novih franšiza i velikih imena. Da pojasnimo kroz analogijom kroz tenis - start "open" ere.

Dino Menegin

Krećemo od zvezda '70-ih. Italijanski centar je bio neumoljiv skoro 30 godina. Debitovao je sa 16. godina 1966. za Vareze, penzionisao se 1994. u dresu Olimpije Milano.

 

Legendarni centar je sigurno najveći košarkaš sa Apenina (Fućka je Slovenac, Majers rođen u Londonu). Razlog početka sa Meneginom je i podatak da je šta više draftovan 1970. godine kao 182. pik 11. runde od strane Atlanta Hoksa. Nikad nije zaigrao van Italije. A tamo je pravio ršum - 12 prvenstva i šest kupova.

Sa njim u reketu Vareze je postao supersila u Evropi. Deset vezanih finala Evrolige tokom '70-ih, uz 50% uspešnosti je zaista bolesno! Zatim po odlasku u Olimpiju Milano je još dva puta dizao trofej. Rođeni pobednik. Bil Rasel "starog kontinenta".

Sa reprezentacijom je sačekao evropsko zlato tek 1983. po padu zlatne jugoslovenske generacije. Na to i dve bronze. "Plavi" su nadigrali "Azure" i u finalu Olimpijskih igara u Moskvi 1980. Impoznantna karijera.

Vladimir Tkačenko

Sovjet iz udžbenika. Stena. Ma kakva stena - asteriod! Džin od 221 cm i 140kg čiji su brkovi strašniji od pomisli da sretnete bračnog partnera u krevetu sa drugom osobom.

NBA liga je decenijama važila za ligu centara. Ne možeš da budeš prvak ako nemaš gorostasa. Tkačenko samim dimenzijama bi bio savršen za kraj '70-ih, doba pada kvaliteta NBA lige, u kom bi se našlo mesta i za njega. Naravno, uzimamo u obzir "gvozdenu zavesu".

Jugoslovenski centri su se kršili s bivšim članom Budiveljnika i CSKA u reketu, sa mešovitim uspesima. "Mr. Europa" 1979. u CV-u ima četiri titule prvaka SSSR-a, tri evropska zlata i dva srebra. sa Mondobasketa jedno prvo i dva druga mesta, a sa Olimpijskih igara par bronzi.

Sergej Belov

Najbolji košarkaš u istoriji Evrope po izboru FIBA.

 

Ubojiti bek sa sedam zlata sa nacionalnim dresom. Tkančekov saigrač pod upravom selektora pukovnika Aleksandra Gomeljskog je dva puta je bio šampion Evrolige, tri puta najbolji strelac, a ima i jedanaestnacionalnih titula,

Pored sedam zlatnih medalja, od kojih je pet sa EP-a, dva sa SP-a i jedno sa OI, Belov ima još tri srebrne medalje i pet bronzanih. Ukupno 15 medalja sa Sovjetskim savezom od 1967. do 1980.

Mirza Delibašić

Prelazimo na ljubimce s ovih prostora.

Najelegantniji košarkaš svog doba, mnogi kažu i svih vremena. Glavna zvezda prvog šampiona Evrolige sa pvih prostora, sarajevske Bosne (1979) i kasnije Real Madrida. Ako su Njujorčani Erla Monroa zbog svojih okreta, finti i trikova na terenima zvali "Crni Isus", kakvo bi onda prikladno ime dali za Kinđa?

Baš u periodu najblistavijih Delibašićevih izdanja je NBA bila najliberalnija. Javile su se zvezde na spoljnim pozicijima poput Džulijusa Irvinga i Džordža Gervina, rasnih strelaca prelepe igre za oko.

Dragan Kićanović

Izdanak Borca iz Čačka je žario i palio košarkaškim terenima.

 

Po dolasku Kiće i Dražena Dalipagića kreće renesansa Partizana sa tri šampionata Jugoslavije i dva Kupa Radivoja Koraća. Kića je zatim je igrao u Skavoliniji, a karijeru je završio u Rasingu iz Pariza.

Jedan je od najboljih poentera u istoriji Mondobasketa - na 25 utakmica postigao 491 poena, u proseku 19,7, dovoljno za sedmo mesto večne liste najboljih strelaca.

Ima tri zlata sa Evrobasketa (1973/75/77), jedno s Mundobasketa 1978. i Olimpijskih igara 1980. Od 2010. godine nalazi se u Kućni slavnih.

Dražen Dalipagić

Džulijus Irving Evrope. Neostvarena želja velikih Boston Seltiksi. Malo je falilo da Praja zaigra i postane večno upisan u istoriji Evrope. Nažalost, podela sveta je diktirala pravila.

Na večnoj listi najboljih strelaca Svetskim prvenstava Dalipagić je na visokom četvrtom mestu sa 563 poena na 35 utakmica.

Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je 12 medalja, od čega pet zlatnih, tri srebrne i četiri bronzane.

Bio je MVP Evrobasketa 1977. i najkorisniji košarkaš Mondobasketa 1978. godine u Manili.

Krešimir Ćosić

Revolucionar. Kombinacija Nikole Jokića i Karima Abdula-Džabara.

Legendarni Hrvat je nastupao od 1964. do 1983. godine. Najviše vremena proveo je u Zadru, a karijeru je završio igrajući u Ciboni od 1980. do 1983.

Važio je za "vunderkinda", rano ušao u reprezentaciju, u njoj dočekao gorenapomenute asove i osvojio neverovatnih trinaest medalja. Zanimljivo da je pohađao univerzitet Brigam Jang tri godine, međutim vratio se u Jugoslaviju. Izabran je 1973. godine u petoj rundi sa 48. mesta.

Odigrao je čak 303 meča za nacionalni tim i ima šest zlatnih odličja sa najvećih prvenstava. Sa Cibonom se popeo i na krov Evrope 1982. godine.

Ćosić je preminuo 1995. godine u 47. godini. Dvorana KK Zadar nosi njegovo ime.

Oskar Šmit

Mašina za koševe.

 

Nestvarni Brazilac je bio nezaustavljiv šuter, kome su odbrane malo šta mogle da učine. Možda bi nejgov rezime bio mnogo bogatiji na višem nivou, da nije dugo igrao u domovini. No, i fudbalocentričnog Brazila, kvalitet je našao put.

Poput Menegina, Šmit je sinonim za dugovečnost. Do 45. godine je izlazio na parkete.

Za reprezentaciju Brazila igrao je na četiri Svetska šampionata i najbolji je strelac u istoriji sa 906 poena na 34 meča, odnosno 26,7 proseku.

Šmit ubedljivo vodi ispred drugoplasiranog Luisa Skola koji ima 190 poena manje. U Manili 1978. godine bio je među najboljim igračima turnira, a Brazil je osvojio bronzu.

Da je zaigrao u NBA ligi, čuveni draft 1984. bio bi bogatiji za još jednog vrhunskog pojedinca sa upisanim nastupom, pored Džordana, Oladžuvona, Barklija i Stoktona.

Huan Antonio San Epifanio

Legenda Barselone. Najbolji igrač "Blaugrane" do dolaska Huana Karlosa Navara.

 

Popularni Epi igrao je za katalonski klub od 1977. do 1995. godine, odigrao je 421 utakmicu i postigao 7.028 poena – najviše u istoriji Barselone.

Epifanio je pored velikog broja klupskih trofeja osvojio i nekoliko medalja sa nacionalnim timom – srebro na OI 1984, srebro i bronzu na Evrobasketu 1983. i 1991.

Nikos Galis

Može se slobodno reći da je pojava Nikosa Galisa najvažniji događaj u istoriji grčke košarke. Stameni strelac je inače rođen u Nju Džersiju, pohađao je i koledž, draftovan u četvrtoj rundi, sa 68. mesta 1979. godine od strane Seltiksa. Te godine je Boston dobio Lerija Birda, a Grčka Galisa.

 

U periodu od 1979. do 1994. godine u karijeri je nosio sam dva dresa, Arisa (1979-1992) i Panatinaikosa (1992-1994).

Nalik Šmitu, Galis je bio strah i trepet za odbrane. Bio je ispred svog vremena beleživši u proseku čak 44 poena u sezoni 1980/1981 i ukupno je na klupskom nivou odigrao 588 zvaničnih utakmica uz prosek od 33 poena po utakmici.

Sa reprezentacijom Grčke osvojio je zlato na Evrobasketu 1987. i srebro dve godine kasnije u Jugoslaviji. Na ta dva šampionata bio je najbolji strelac sa 37 poena u proseku. Mnogo puta je prebacivao cifru od 40 poena, a najbolja košgeterska utakmica bila mu je na Svetskom prvenstvu 1986. kada je protiv Paname postigao 53 poena.

Dimitris Dijamantidis

Sa kraja '80-ih kreće proboj i poplava NBA lige evropskom krvlju.

 

Jedan od retkih koji je znao gde mu je mesto je "Dijamant". A mesto mu je bilo u Grčkoj.

Nekadašnji košarkaš Iraklisa (od 1999. do 2004) i Panatinaikosa (od 2004. do 2016) ostavio je dubok trag u evropskoj košarci i jedan je od najtrofejnijih igrača u istoriji.

Sa PAO-om je osvojio tri Evrolige, dva puta je bio MVP finala, a pored odlične igra u napadu godinama je bio najbolji odbrambeni košarkaš na perimetru, uz višestruke nagrade kao dokaz. Veliki uspeh imao je i u reprezentativnom dresu osvojivši zlato sa Grčkom u Beogradu 2005. na Evropskom prvenstvu i srebro na Mundobasketu godinu kasnije. Dugo je trajao, do 36 godine igrao je na vrhunskom profesionalnom nivou, ali je na vreme odlučio da se povuče. PAO je u njegovu čast povukao broj 13.

Dejan Bodiroga

Bez njega lsita ne bi imala smisla.

Bodiroga je "školovao" Entonija, brisao ruke o peškir Redžija Milera i ostao nedosanjani san mnogih NBA ekipa.

 

Igrao je na poziciji krila (mada je mogao sve osim scentra), draftovan je 1995. od strane Sakramento Kingsa.

Bodirogu je upravo primetio gorepomenuti Krešimir Ćosić koji ga je i doveo u Zadar 1990. godine. Posle toga je usledila selidba u Italiju, potom je igrao u Španiji i Grčkoj, a karijeru je završio u Italiji.Osvojio je čak tri Evrolige, dve sa PAO-om i jednu sa Barselonom, dva puta je bio MVP finala i osvojio je još brojne klupske trofeje i nagrade.

U reprezentaciji je tek činio čuda - Tri zlata sa Evropskih prvenstava, dva sa Svetskih i srebro sa Olimpijskih igara i sve to za samo sedam godina!

Bodiroga je igrao za nacionalni tim od 1991. do 2005. i na svakom takmičenju, osim na OI 2000, osvojio je medalju, a da je pritom bio među najboljim košarkašima.