NBA AUTOMAT ZA TROJKE Priča o legendarnom šuteru, perfekcionisti, čoveku koji je nadigrao Kobija

Volter Rej Alen Džunior. Te 1975. godine Flora Alen je na svet donela dečaka za kog se ni u najluđim snovima nije moglo pretpostavljati da će dostići visine kakve je dostigao. Samo deset godina kasnije mladi Rej je doneo odluku koja mu je promenila život. Uslovljen naglim rastom, on je odlučio da košarka bude njegov put i tako nesvesno usreći brojne generacije u tada dalekoj budućnosti. Srednju školu je pohađao u Južnoj Karolini, gde se nalazio pod palicom Fila Plezanta. Plezant je u tada dvanaestogodišnjem Reju video nešto posebno. On je bio znato veći i snažniji od svojih vršnjaka, što je sjajno koristio. Otac je hteo da ga odvede na meč sa starijim igračima, ali Alenu je zabranjeno da učestvuje jer nije imao 16 godina. Upravo to ga je motivisalo i nedugo zatim proglašen je najboljim igračem čitavog okruženja. Prekretnica njegove karijere bila je 1993. godina.

Osamnaestogodišnji Alen je tada saznao da će postati otac. Za tako mladog dečka jasno je bilo da mora pronaći način kako da se brine o ženi i detetu, te je postojao samo jedan način. Igrati što bolje i izboriti se za što bolje uslove na koledžu. Izabran je od strane "UCONN - a". Ono što je Alena izdvajalo od te cele generacije jeste to da je ostao dosledan školovanju. Njegov perfekcionizam i inteligencija su ga pratili i kroz ostatak karijere, pored košarkaških kvaliteta. O njegovoj koledž karijeri nema šta previše da se kaže, "sem" da je postao treći najefikasniji igrač u istoriji "Vukova", kao i rekorder po broju ubačenih trojki u jednoj sezoni - 115.

BRODOLOM DENVERA Jokić je igrao u transu, a onda se desilo crnilo, na korak od katastrofe (VIDEO)

Nakon tri godine, on se prijavio na NBA Draft, gde je biran kao peti pik. Ta draft klasa je donela brdo sjajnih igrača u NBA, kao što su Alen Ajverson, Stefon Marberi, Kobi Brajant, Stiv Neš, kao i naš Peđa Stojaković. Alena su draftovali Minesota Timbervulfsi, ali je završio u Milvoki Baksima u okviru trejda, dok je u suprotnom pravcu otišao upravo Marberi.

U Milvokiju, gradu poznatom po velikom broju pivara, Alen se zadržao sedam godina. Pamtio se u Viskonsinu njegov uspeh sa Baksima, kada je stigao do finala istočne konferencije. Taj uspeh nije uspeo da ponovi niko punih 18 godina, sve do vremena Janisa Adetokumba. Na putu ka velikom finalu izgubili su u sedmom meču od Filadelfije predvođene Alenom Ajversonom. Rej je na svom prvom "Ol staru" odneo titulu u brzom šutiranju trojki, te na sebi svojstven način nagovestio šta da očekujemo od njega. Nakon ispadanja od Seventisiksersa usledio je Alenov trejd u legendarne Sijetl Supersonikse.

Tamo nije bilo preteranog timskog uspeha, s obzirom da su Supersoniksi najdalje dogurali do polufinala konferencije. Ipak, sa lične strane, to je bio odličan period za Alena. On je za vreme igranja u Sijetlu stigao do drugog mesta na večnoj listi najboljih NBA trojkaša. Takođe, u to vreme je postavio i svoj lični rekord po pitanju poena, kada je sa 54 koša zatrpao Jutu. Pola godine od tog rekorda, tačnije 28. juna 2007. godine, objavljeno je se Alen seli u Boston.

Seltiksi su tada formirali "Veliku trojku" pridružujući Alena i Kevina Garneta legendarnom Polu Pirsu. Već u prvoj sezoni stigli su do finala, a rival su bili Los Anđeles Lejkersi predvođeni Kobijem Brajantom. Boston je stigao do titule nakon šest mečeva, a poslednja utakmica u seriji završena je sa čak +39 za Seltikse. Rej je postigao sedam trojki i tako izjednačio rekord NBA lige po broju postignutih trojki u NBA finalu. Duel protiv Kobija shvatio je lično, s obzirom da se Brajant dosta puta potcenjivački izražavao o njemu tokom perioda u Sijetlu. Nakon dve godine, u reprizi tadašnjeg finala, Brajant nije dozvolio sebi novi poraz i revanširao se Bostonu. Tada su krenuli problemi za "Kelte". Počele su priče o ignorisanju Alena od strane Ronda, što je potvrdio i sam Alen nakon razgovora sa trenerom Dokom Riversom. To je bio okidač za Reja da ne produži ugovor i napusti Boston.

On je odlučio da se pridruži novoj "Velikoj trojci" koju su već činili Džejms, Boš i Dvejn Vejd. Sa Majamijem je Alen stigao do svog drugog NBA prstena i to protiv Gregovih Sparsa. Teško da postoji čovek koji prati NBA duže vreme, a da se ne seća legendarne trojke nakon skoka Boša i čuvenog "BANG" koje je izgovorio Majk Brin. Mnogi smatraju da je to bio najbitniji detalj serije, detalj kojim je krunisana ta generacija tima sa Floride. Treba napomenuti da je te godine oborio i rekord Redžija Milera po broju najviše ubačenih trojki u plej - of istoriji. Sledeća sezona nije bila uspešna, s obzirom da su Sparsi ovog puta bili oprezni i stigli do titule predvođeni Kavaijem Lenardom. Nakon te godine Alen je odlučio da je dosta. Stavljena je tačka na 18 godina dugu i uspešnu karijeru.

Legendarni dres sa brojem 34, puter ruka, košarkaška inteligencija i skok šut kakav više nikada nećemo videti otišli su u istoriju. O njegovom mentalitetu dovoljno govori činjenica da su čarape uvek bile u istoj visini, dres uvek identično utrpan. Alen je bio perfekcionista, od srednje škole i Južne Karoline sve do prvog novembra 2016. i penzije. Dve godine kasnije primljen je u "Kuću slavnih" čime je stekao status besmrtnosti u NBA krugovima. Takođe, odnedavno je uvršten i u tim od 75 najboljih igrača u istoriji najjače svetske košarkaške lige. Deset puta NBA "Ol - star", najbolji košarkaš Amerike 1995. godine, član NBA petorka, igrač čiji dres je povučen na Konektikatu - jedan i jedini Volter Rej Alen Džunior - Mr. Basketball.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI