KADA SNOVI POSTANU STVARNOST Srpski talenat nastavlja da piše istoriju u Americi

Doskorašnji igrač ekipa Vitezova iz Kleka i prvog regionalnog kluba banatskih Bikova, koji je pre samo godinu dana počeo da igra američki fudbal, živi san svakog mladog igrača sa ovih prostora.

A ko je tačno on: Ilija je momak koji je uspeo ne samo da dobije punu stipendiju za prestižnu IMG Akademiju, već i da posle svega četiri meseca provedenih na Akademiji dobije i punu stipendiju za Boston koledž, koji se takmiči u NCAA Diviziji jedan, najvišem rangu takmičenja.

Njegov boravak na IMG Akademiji se za nedelju dana završava i on će se uputiti kući u Zrenjanin. Ali tu nije kraj, jer već sredinom januara odlazi u Boston, gde započinje svoje školovanje na koledžu.

Foto: Goodshotant

Prvobitni plan je bio da završi srednju školu 2021. godine. Međutim, kako bi mogao da krene u januaru na koledž, Ilija je morao da završi ranije i da prođe poseban program koji prolaze svi koji treba ranije da maturiraju.

Kako kaže, vremena za sebe skoro da nije ni imao zbog priprema za sezonu, a i učenja. Ni tokom sezone nije ništa drugačije bilo: ustajanje u pet ujutru, svakodnevni treninzi, škola i sastanci. A kakvi će mu biti treninzi, to nije nikako mogao ni da pretpostavi. Dan mu je počinjao treninzima, imao ih je dva puta dnevno u trajanju od po četiri sata, i bili su podeljeni na naporni kondicione treninge, pa onda timske, treninge po pozicijama i na kraju su svi zajedno prolazili akcije. A ako bi morao da bira koji mu je bio najteži deo treninga, uvek bi izabrao kondicioni: - Za kondiciju smo umirali, do kraja tog dela treninga smo bukvalno svi popadali, trčanja do iznemoglosti. - rekao je Ilija.

Svako jutro pre treninga održavali su se veliki timski sastanci. Nekada bi bilo potrebno da na tim sastancima prisustvuje ceo tim, nekada samo specijalni timovi, a nekada bi pozicioni treneri tražili da imaju sastanke samo sa svojim igračima koje treniraju. Ti sastanci su se održavali u školskoj sali, gde su treneri na velikom video-bimu puštali potrebne snimke za predstojeću utakmicu ili trening.

Utakmice kao u NFL-u

Kada su utakmice u pitanju, kaže da je takvu organizaciju do sada video samo na filmovima, bilo da je utakmica kod kuće ili u gostima. Kada su igrali utakmice kod kuće, na dan utakmice su morali da dolaze čak četiri sata ranije na stadion, jer su treneri zakazivali obavezne sastanke pre utakmice. Na tim sastancima su treneri preko video-bima puštali akcije koje će igrati na toj utakmici, da bi još jednom prošli sve akcije i time bili sigurni da neće nešto pogrešno uraditi na utakmici. Posle toga bi usledio motivacioni govor glavnog trenera. Nakon govora trenera, puštali bi im i motivacione snimke, na kojima su obično prikazani najbolji potezi sa njihovih treninga, najbolji udarci, najbolja hvatanja itd. - To sam primetio da rade u celoj Americi, što je po meni jedna odlična stvar. Treneri su to puštali nama kako bismo mi videli koliko smo zapravo dobri, i moram da priznam da mi je bilo stvarno šokantno kada sam prvi put to video- istakao je Ilija.

Nakon toga kreće prava ludnica, kako on kaže, odlaze u svlačionice i svako odlazi u svoj svet, gde se svako na svoj način priprema za utakmicu. Kada izađu na teren, odmah počinju sa zagrevanjem, i tada imaju tačnu satnicu koju moraju da ispoštuju. A što se izlaska na teren pred sam početak utakmice tiče, do tada je taj momenat mogao da vidi na televiziji dok je gledao utakmice NFL-a - Taj osećaj kada istrčiš iz tunela, na sve strane oko tebe klupske zastave, dimne bombe, to je jednostavno neopisivo, prava ludnica. To je takva atmosfera da sam ja po prvi put tada video na kojem je to nivou. -

A odlazak na gostovanja, o tome bi mogao danima da priča: od policijske pratnje do aerodroma i nazad, pa sve do igranja na najelitnijim stadionima. Kako je IMG Akademija jedna od najprestižnijih srednjih škola u Americi, na putu do aerodroma autobus je uvek morao da ima policijsku pratnju, dva džipa i dva motora. Policajci na motorima bi obično išli ispred autobusa kako bi zatvarali ulice ispred, a dzipovi bi išli iza autobusa. Takođe, i na samom aerodromu bi ih pratilo obezbeđenje.

N​a gostovanja bi dolazili tri dana ranije, kako bi se dovoljno odmorili i pripremili za utakmicu. Prvog dana ne bi imali nikakve obaveze, ali odmah sutradan od ranog jutra bi već počinjale pripreme za utakmicu, po ceo dan bi imali sastanke. Kako je epidemiološka situacija u Americi alarmantna, izlazak iz hotela im nije bio dozvoljen. A što se tiče treninga pre utakmica, toga nije bilo, bili su isključivo sastanci.

Kaže da bi mogao da nam priča o svim gostovanjima, ali ako bi morao da bira jedno koje mu je najdraže, to bi sigurno bilo ono u Dalasu, jednim delom i zbog same utakmice, jer su igrali protiv druge najbolje rangirane škole u Americi. Ali, većim delom zbog toga što je imao mogućnost da trenira na AT&A stadionu, domu velikog NFL tima Dalas Kaubojsa. Pored toga, imali su i tu čast da upoznaju igrače Kaubojsa, koji su prisustvovali i njihovoj utakmici.

- Kakav je to osećaj kada stojiš napolju, ispred tog stadiona, tada tek shvatiš koliko je to zapravo veliko. Osećao sam se malo, kada je toliko veliko da deluje kao da mu nema kraja. Gledaš i pitaš se šta je to. Prilaziš ulaznim vratima i svuda stoje veliki natipisi “Dalas Kaubojsi”. A kada uđeš, to je tek posebna priča. Svuda oko tebe prodavnice gde možeš da kupiš suvenire, hranu, sokove, kokice itd, i to sve ide u krug oko celog stadiona. –

Dok su silazili do terena, prolazili su pored svlačionica. Iako su one bile zaključane, ipak su uspeli kroz staklena vrata da vide kacige i dresove svih igrača Dalasa: Daka Preskota, Ezekijel Eliota, i još mnogih. Prolazili su istim hodnicima kojima idu i igrači Dalasa kada izlaze na teren, - Kada izlaziš iz tog hodnika, imaš osećaj kao da ti igraš neku utakmicu tada, jeza neka te protrese. A kada smo izašli na teren, na tu veštačku travu, imao sam osećaj kao da smo svi mali, da je teren za decu. Ne bih znao da opišem koliki je to zapravo stadion. Iskreno, svi smo bili u velikom šoku -

Foto: Goodshotant

A kako je trenirati na terenu Dalas Kaubojsa: - Uhh, kada znaš da si na terenu na kome su igrala velika imena NFL-a, to je strašno bilo, taj neki osećaj te uhvati, ne postoje reči kojima bih mogao to da opišem. Prvo što mi je prošlo kroz glavu je misao da je mnogo ljudi ovde treniralo, igralo itd. i odjednom dolazim ja iz Srbije i tu sam na istom terenu. - opisao je Ilija.

Ali, najbitniju utakmicu je odigrao proteklog vikenda, kada su se sva njegova žrtvovanja i treniranja svakog dana satima, po kiši, ekstremnim vrućinama, potpuno isplatila, pošto je sa IMG Akademijom, po prvi put u istoriji Akademije, postao državni šampion Amerike, a kao uspomenu na to dobiće prsten koji dobija svaki igrač.

- Pošto smo sada postali šampioni, zvanično smo broj jedan, na kraju utakmice nam je svima u glavi bila ista misao: “I šta sada?”. Naravno, svi smo bili presrećni; treniraš za to 4 meseca i stalna motivacija ti je taj prsten koji ranije niko nije mogao da osvoji. I onda kada smo ga osvojili, prvih minut-dva mi je bila ona prava euforija, haos, uspeo sam to.. Ali onda sam shvatio da mi je ovo bila poslednja utakmica sa IMG Akademijom. To je to, završio si sa srednjom školom, ali sada kreće druga euforija, kreće koledž. - rekao je on.

Kao što smo napisali na početku teksta, Ilija se za dve nedelje vraća u Srbiju, gde će nastaviti svoje treninge u Pančevu sa ekipom Banatskih Bikova, i time održavati kondiciju za odlazak na koledž.

Ako sve bude išlo po planu, mladi Krajnović bi po završetku koledža, kroz tri godine, trebalo da zaigra u NFL-u, čime bi se upisao u istoriju američkog fudbala u Srbiji kao prvi Srbin u NFL-u!

Takođe, kaže da bi voleo da pomogne u razvijanju američkog fudbala u Srbiji, a i na Balkanu, jer ima mnogo talenata koji još nisu primećeni. Iskoristio je i ovu priliku da se zahvali Srpskoj asocijaciji američkog fudbala i Banatskim Bikovima, koji su mu pomogli da ostvari svoj san.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI