SIN JE ODMAH ODVOJEN OD MENE, SUZE SU SAME TEKLE! Srpska reprezentativka zbog raka na porođaju ostala nepokretna! (FOTO)
Teška životna priča srpske reprezentativke.
Život često ume da bude surov i da zada one najteže, često i podmukle udarce iako se nalazite na vrhuncu moći.
Dovoljan je samo jedan tren i da se sve sruši. Mnogi odustanu, prosto nemaju snage da se bore i zato se ne kaže bez razloga da samo najjači opstaju.
Kroz pravu životnu dramu prošla je bivša reprezentativka Srbije u vaterpolu Nastasja Nedimović, kojoj je porođaj potpuno promenio život.
Samo dan nakon što je carskim rezom rodila sina Vuka, saznala je da ima rak koštane srži.
Nekadašnja vaterpolistkinja Bečeja i Taša preko noći je ostala inavlid, borila se za život, dok je svoju bitku u drugoj bolnici, daleko od nje, vodio i njen sin Vuk.
"Suprug i brat su mi dan nakon porođaja saopštili da imam rak. Bili su sami, bez prisustva lekara dok sam nepokretna ležala u šok sobi na kiseoniku. Bila sam šokirana i nesvesna. Suze su potekle same niz lice", priseća se Nastasja, u razgovoru za Sportfem.
Ipak, volja za životom je nije napuštala nijednog momenta.
"Brzo sam se trgla i pitala na koji način mogu pobediti rak".
Nastasjina trudnoća uticala je na to da bolest brzo napreduje, a da joj kosti naglo stradaju.
"S obzirom na to da su mi kosti bile veoma krhke, u toku porođaja koji se nije odvio prirodnim putem već carskim rezom, došlo je do preloma rebara i grudne kosti. Sin Vuk je odmah po rođenju odvojen je od mene, nisam ga videla ni na trenutak, odvežen je u dečiju bolnicu. Tamo je proveo 20 dana potpuno sam, uz posetu mog supruga Nemanje koji je mogao da ga vidi samo preko stakla. Prvi put sam sina videla preko kamere mobilnog telefona, a uživo nakon nekoliko meseci", priseća se bivša igračica.
Period koji je usledio posle porođaja bio je težak za celu porodicu Nedimović. Dvogodišnja Nia mesecima nije viđala majku tata Nemanja se brinuo o njoj i tek rođenoj bebi, a bezrezervnu podršku pružao je i svojoj supruzi koja je bila u bolnici i borila se za život.
Zbog svog borbenog duha, ali i ljubavi koju joj je porodica pružala, bila je odlučno rešena da ponovo prohoda i potrči, iako lekari nisu bili optimisti. Počela je da vežba još u bolničkoj sobi, kada je u ruci mogla da drži tek flašicu vode.
“Treniram od svoje četvrte godine i trening mi predstavlja kulturu života. Deo je mene i ne znam kako je ne baviti se bilo kakvom aktivnošću. Sanjala sam sport, vaterpolo. Sanjala sam da ponovo hodam. A moja deca i porodica su mi davala najveću snagu da te snove i ostvarim. S obzirom na to da sam bila nepokretna u trupu, a da sam ekstremitete mogla da pokrećem, smatrala sam da je neophodno da što pre počnem da vežbam ne bi li ubrzala proces vertikalizacije”.
Zahvaljujući neverovatnoj mentalnoj snazi uspela je sve da prebrodi i pobedi u najvažnijoj utakmici, utakmici života.
“Strašno je ostati nepokretan svakome, ali dodatno otežava činjenica da si trudna i mlada, ceo život veoma aktivna i sportista. To je nešto za čega ti zaista treba jaka glava”.
Dok se Nastasja borila, kod kuće je nestrpljivo čekala malena Nia, kojoj je mama neizmerno nedostajala, kao što je i ona nedostajala njoj.
“Razdvojenost od ćerke mi je strašno teško pala, ali u isto vreme sam znala da ukoliko se ne posvetim svom oporavku i ne dam sve od sebe, ona će ostati bez majke. To je nešto što me je konstantno guralo napred. Bez mog supruga i njegove bezuslovne podrške i vere u mene ova borba bila bi mnogo teža. Bio je razapet između vođenja privatnog posla, dvoje male dece i nege o meni. Sve je podneo stoički, i bio je uveren da će sve jednog dana to biti iza nas. I kao i uvek, bio je u pravu", ističe Nastasja.
Ženama koje se leče od raka opadanje kose teško pada. Nastasja je i to hrabro podnela.
“Opadanje kose mi nije teško palo, to mi je, u svemu bio najmanji problem. Više sam strahovala od rekacije svoje ćerke i porodice jer sam znala da će njima biti žao. Brat me je prvi put ošišao u bolnici svojom mašinicom. Nije mu bilo lako, ali uspeli smo zajedno prevazići i taj korak. Kada me je prvi put ćerka videla bez kose jako se obradovala i mazeći me po glavi rekla mi je da imam jako lepu frizuru."
I dan danas trpi bolove.
“Trpela sam strašne bolove tokom celog tog perioda, a i nakon toga. I danas imam bolove u leđima. Ali upornim radom i trudom, verujem da će i to proći jednog dana."
Bivša vaterpolistkinja danas redovno trenira, održava svoje telo u dobroj formi i vodi računa o ishrani.
“Pretežno jedem biljnu hranu, sirovu i kuvanu ili pečenu. Povrće, voće, semenke i koštunjavo voće. Pijem biljne čajeve, sveže ceđene sokove od voća i povrća, kao i šejkove. Uz sve to konzumiram žitarice od celog zrna, ribu, jaja i mladi sir od surutke. Ne jedem šećer, belo brašno, industrijske proizvode sa aditivima, i izbegavam gluten.”
Nastasja je vaterpolom prestala da se bavi sa 20 godina, kada je započela karijeru vaterpolo sudije. I dalje radi na svom oporavku, od kog nema nameru da odustane jer ljudi poput nje nikada ne odustaju, zaključuje se u tekstu Sportfema.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Sport
Komentari (1)
Mira
21.05.2021 17:59
DRAGO DETE DA MOGU MENJALA BIH MOJE ZDRAVLJE STOBOM JER JA SAM SLIČNO PROŠLA ALI SAM BAREM DETE IZVELA NA PUT I SADA BIH DA TO MOGU TEBI POMOGLA DA I TI SVOJU DECU IZVEDES NA PUT...NEKA TE BOG ČUVA I VOLI DOVOLJNO DA VIDIS SVOJU DECU ODRASLU...