Ima Boga!

 

Srbija kao zemlja jeste mala, ali u sportskim uspesima možemo se meriti sa svim silama ovog sveta. Olimpijske igre u Tokiju završili smo sa rekordnih devet medalja što je bilo dovoljno da postanemo 26. zemlja po uspešnosti iznad mnogih "boljih od nas".

Uspehe naših sportista niko ne može osporiti - niko! Međutim, dolazimo do glavnog pitanja. Vreme je da se onako kao narod, kao čitava nacija, zapitamo "Da li smo i zašto počeli da se stidimo svojih uspeha"?

Kada je naš vaterpolista Dušan Mandić izašao pred kamere nakon pobede nad Španijom i u emotivnom obraćanju poručio da "Ima Boga i da on sve vidi", mnogima su oči bila pune suza, i to sa pravom.

 

 

Kako medalja ima dve strane, bilo je dosta onih koji su se gnusali ovakvog gesta. Zašto je Srbija, zemlja sa dugom istorijom, sa duhom predaka koji su u prošlosti preživeli nešto što mnogi ne mogu ni zamisliti, sa narodom kakav bi mnogi poželeli, zašto je izgubila veru?

Zašto su suze i pominjanje Boga pogrešni? Zar toga treba da se stidimo?

Upravo je vera u Boga, u sebe, u svoju zemlju, i dovela do ovakvih uspeha. Upravo je to razlog zašto gledamo Novaka Đokovića kako ga čitav svet napada jer je najbolji, kako ga pljuju i provlače kroz blato samo zato jer im smeta što oni to nemaju. Nemaju tu veru i tu emociju koju naš narod ima.

Veru nam niko ne može uzeti i neće nikad. Mi verujemo da možemo da imamo dva kluba u Ligi šampiona, verujemo da ćemo se plasirati na Svetsko prvenstvo u fudbalu, verujemo da će Novak Đoković osvojiti US open i ući u legendu, verujemo da će broj medalja u Parizu 2024. godine biti još veći... verujemo!

Zašto verujemo? - JER IMA BOGA!

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI