OČEKUJU JOŠ JEDNO ZLATO! U porodici paraolimpijca Dragana Ristića nadali se najsjajnijoj medalji

Zato je u porodici kragujevačkog strelca Dragana Ristića, u tihom i lepom delu naselja Sušica, mirno, ali takmičarska psihoza je, ipak, zahvatila oca Tomislava i suprugu Snežanu, dok sin Vladimir (6) nema te probleme. On zna da je tata najbolji i da odlično puca. Uzima pištolj i on. Dečji, naravno, i već vežba na meti okačenoj na ogradu dvorišta.

Tata Tomislav, koji je kako kaže, skoro 280 dana sa Draganom na treningu i mnogim takmičenjima, poznaje ga u dušu i nimalo nije sumnjao u njegov uspeh:

- Dragan je neverovatno smiren čovek. Ima svoj cilj i zna kako da zacrtano ostvari. Nije hvalisanje, već skoro uvek znam, kako će i da li će da pogodi ono što želi. Na Paraolimpijadi u Londonu je bolje pucao nego sada, ali je konkurencija bila jača, a i pravila su bila nešto drugačija. Svaki dan sam sa njim od 2008. godine. U disciplini vazdušna puška 10 metaka miks SH2,konkurencija je vrlo jaka. Ipak, znam da samo on sebe može da pobedi ili da ga izda puška, i to se događa.

Inače, Dragan je 1999. godine doživeo udes i slučajno je počeo da se bavi streljaštvom. Nije baš bilo uspešno na samom početku, ali je njegova upornost doprinela da i otac i on shvate da je talentovan za ovaj sport.

Otac se tu našao, mi bismo rekli u ulozi trenera, a on kaže da je, ipak, asistent koji je, u međuvremenu, naučio mnogo o streljaštvu. S obzirom na to da je reč o paraolimpijcina, može da mu pomogne, i to je propisano kako, u punjenju puške, jer mu jedna ruka otežano funkcioniše.

Aleksandar Đorđević

Supruga Snežana kaže da je uz Dragana u svakom smislu. Izuzev u onom vezanom za stručni deo:

- Imam, čini mi se, veću tremu, veliko uzbuđenje i iščekivanje. Očekivali smo zlatnu medalju. Znamo koliko je radio. Vodimo skladan život, postoje odricanja, odvajanje od porodice. O takmičanjima više pričam sa sestrom. Ne stvaram neki pritisak, samo ga bodrim.

Otac, već, više priča o stručnim temama, jer je silom prilika postao trener, iako on naglašava da to nije.

- Radio sam u Fabrici „Zastava kamioni“ i u preduzeću su imali razumevanja za moj slučaj pa sam često sa posla izlazio ranije da bismo trenirali. Na početku su nam najviše pomogli legende streljačkog sporta u Kragujevcu Saša Pauković i Stevan Pletikosić, kod nekih osnovnih elemenata dok mi nismo ušli u štos. U reprezentaciji trener mu je Vladimir Pajić.

Kad gledaju prenos takmičenja, supruga Snežana, ili kako je skraćeno zovu Nena, je najnervoznija, a mali Vlada joj kaže:

- Mama, šta ti je! Smiri se!

Otac, međutim, ima savete zlata vredne:

- Uvek mu kažem. Dragane, samo je važan sledeži hitac. Zaboravi prethodni. Kad prvih 10 upucaš kako treba, to je velika prednost. Kad juriš prednost, puška beži.

Odlično upućen u Draganove mogućnosti tata očekuje još jedno zlato:

- Sutra, Dragan će se takmičiti u disciplini malokalibarska puška. Tu je bolji i realno je da očekujemo još jednu zlatnu medalju.

Biće, svakako, svečanog dočeka na Aerodromu u Beogradu, u Skupštini grada Kragujevca, ali i u porodici Ristić. Nema euforije kao u nekim kolektivnim sportovim, posebno u onim najpopularnijim, ali neće baš biti kao svaki dan. Snežana kaže da kad Dragan dođe sa takmičenja, prvo želi da se dobro odmori. Takmičenje je bilo naporno, put dug, povreda mu je bila teška i to je sasvim normalno.

Ali, iako su se svi radovali Draganovom uspehu, izuzetak je jedno jare, koje je tata Toma pripremio za glavno slavlje, koje će u porodičnom dvorištu uz piće po želji zaliti drugovi iz Streljačkog kluba „Ćika Mata“, najbliži rođaci i prijatelji.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI