ATLETIKA ME JE NAUČILA STRPLJENJU I POŽRTVOVANOSTI Ćerka Mateje Kežmana je bila velika nada "kraljice sporotova", a danas se uspešno bavi modelingom

Aleksandra, ćerka Mateje Kežmana danas se uspešno bavi modelingom ali retko ko zna da je pre samo nekoliko godina bila mlada nada srpske atletike. Njena disciplina je bila trčanje sa preponama a u atletiku se zaljubila već na prvom treningu.

Dolazak Aleksandre u dvoranu Atletskog saveza je bio izuzetno emotivan zbog uspomena na treninge i takmičenja kao i zbog ponovnog susreta sa brojnim prijateljima iz sportskih dana. Među njima je bio i Emir Bekrić kome je poželela sreću na predstojećem dvoranskom Svetskom prvenstvu. Ipak, najemotivniji je bio susret sa bivšom trenericom Mirjanom Stojanović koja je istakla da je uvek tužna kad talentovani mladi atletičari napuste sport ali da ipak razume da svako bira svoj put.

Atletika je bio tvoj izbor godinama i pokazivala si ozbiljan napredak. Zašto si se odlučila baš za atletiku?

Od malena sam se bavila sa nekoliko sportova, među kojima je bilo jahanje, pa čak i fudbal koji sam trenirala zbog oca i prijatelja. Atletiku sam počela da treniram zbog drugarice sa kojom sam došla u Partizan. I ovaj sport mi se mnogo svideo. Trčanje mi je odmah mnogo prijalo i sa godinama sam ovaj sport volela sve više i uvidela sve pozitivne efekte koje on ima na mene.

Predrag Milosavljević

Kojom si se disciplinom bavila?

Moja prva disciplina je bila skok u dalj. To skakanje u pesak, sve mi je to bilo fascinantno. Ali posle dve – tri godine treniranja sam se ipak odlučila za prepone.

Možeš li da podeliš sa nama neke svoje lične rekorde ili rezultate na koje si ponosna?

Ponosna sam na osvojeno drugo mesto na prvenstvu Beograda i osvojen kup u Kruševcu sa mojim drugarima iz tima.

Šta je najlepša stvar kod ovog sporta, posebno za mlade ljude kao što si ti?

Najlepša stvar je u tome što ti atletika pomogne da pronađeš sebe. Nauči te strpljenju, tome da ne žuriš nigde, da će sve doći na svoje i da ti bude prijatno u tome šta radiš. Dobra stvar za mlade ljude jeste pozitivna atmosfera na treningu ali i uloga trenera koji je uvek tu i da vam pomogne oko privatnih stvari i da vas motiviše.

Predrag Milosavljević

Imala si pet treninga nedeljno. Kako su izgledali ti treninzi, koliko su trajali, koje ste vežbe radili?

Treninge sam imala svaki dan osim subote i nedelje, s tim što smo subotom uglavnom išli na rastrčavanje ili u teretanu. Treninzi su bili vrlo intenzivni svakim danom, ali sreda je bila najnapornija, to se zvalo deonice. Tada smo trčali najviše i ponedeljkom i utorkom smo se praktično spremali za sredu. Stvarno ostaviš dušu na stazi ali je sve to imalo svoje čari i zanimljivosti.

Koja ti je vežba bila omiljena?

Trčanje na 60 i 200 metara. Tim deonicam sam se baš radovala jer mogu da dam sve od sebe pogotovo ovde u dvorani. Mogu da iskoristim moju brzinu pošto ja nisam dugometraš i meni odgovara kad je tako kratko i eksplozivno. Na taj način izbacim na stazu sav stres i sve što mi se desilo loše tog dana.

Da li su naporniji treninzi u atletici, u odnosu na neke druge sportove, kao što je fudbal koji poznaješ zbog oca?

U odnosu na fudbal mogu da kažem pošto imam porodične gene. Gledam mog starijeg brata i mog dečka, oni se jako intenzivno bave sportom i mogu stvarno da kažem da su i atletika i fudbal jako zahtevni sportovi. I nema to veze, ne mogu da kažem da je atletika lakša ili fudbal teži zato što sve može da se posmatra na svoj način.

Koja je najvažnija lekcija koju si naučila dok si trenirala atletiku?

Naučila sam se strpljenju i to je za mene najvažnije. Naučila sam se da ne žurim, da će sve će doći na svoje kao i rezultati. A onda se sve to spoji u jedan fantastičan osećaj. Prosto kada znaš da si toliko napredovao i da je sve došlo na svoje onda se i treninzi i odricanja na kraju isplate.

Kog atletičara ili atletičarku bi izdvojila, bilo po rezultatima, ponašanju, izgledu? Ko je na tebe ostavio utisak?

Ivana Ilić, ona trči sprint na 60 metara i biće učesnica dvoranskog Svetskog prvenstva ove godine. Ona je pokazivala izuzetne rezultate tokom svih ovih godina dok sam ja trenirala. I moram da pomenem Tijanu Japundžić moju drugaricu iz kluba, zato što je ona, iako jedna od mlađih, pokazivala sjajne rezultate i obarala sve rekorde u ovoj dvorani. Tijana me je motivisala da pokušam i ja da oborim rekorde i da budem najbolja verzija sebe.

Da li ćeš imati vremena da ispratiš Svetsko prvenstvo u atletici u Beogradu, i šta bi najviše volela da gledaš na tom događaju?

Hoću. Svakako sam planirala da idem da gledam, pričala sam mami o tome još pre par meseci i ići ću sa njom i mojim mlađim bratom. Najviše me zanima da gledam štafete na kraju četiri puta četiristo ili četiri puta dvesta metara.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI