ATLETIČARI ZASADILI DRVO MAGNOLIJE U CILJU OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE: Mangolija je cvet koja spaja ceo svet!
Najstarije drvo na svetu, magnolija, od danas krasi dvorište Belog dvora u Beogradu. Stablo su zasadilI atletičari Elzan Bibić, Anja Lukić i Boško Kijanović koji su 7. marta na atletskom mitingu, ostvarili normu za učešće na predstojećem dvoranskom Svetskom šampionatu u Beogradu (18-20. mart).
Sadnja kraljice cveća, kako često opisuju magnoliju, organizovana je u saradnji sa Svetskom atletskom Federacijom u okviru napora da se očuva životna sredina. Cilj inicijative jeste da se smanji nivo zagrevanja na globalnom nivou i povede računa o okruženju u kom živimo. Organizacioni tim Svetskog atletskog prvenstva u dvorani Beograd22, pridružio se projektu „Sports for climate action“. Projekat ima za cilj da iskoristi publicitet različitih sportskih događaja i ukključi što veći broj sportskih organizacija kako bi se podigla svest o ekologiji i ukazalo na problem naglih kimatskih promena.
Veruje se da je cvet ovog drveta prvi koji je ikada procvetao na našoj planeti, o čemu svedoči podatak da su širom sveta nalaženi fosili magnolija stari više od 100 miliona godina. Međutim, mnoge vrste ove biljke danas su, nažalost, ugrožene.
FOTO:SAS
-Drveće su pluća naše planete. Zato mi je jako drago što sam u prilici da doprinesem očuvanju životne sredine i što sam na ovaj način ulepšala naš grad. Magnolija je moje omiljeno drvo, još iz detinjstva, i volim da kažem da je ona cvet koji spaja ceo svet", rekla je Anja Lukić, naša mlada preponašica, koja je dodala da se raduje predstojećem sportskom događaju u Beogradu. "Verujem da će mi ova pozitivna energija dati vetar u leđa da na takmičenju ostvarim svoj maksimum i obradujem sve ljubitelje atletike u Srbiji.
Magnolija je danas jedna od omiljenih cvetnih vrsta, ali malo ko zna da je ovaj naziv prvi put upotrebio francuski botaničar Šarl Plumije u opisu drveta na ostrvu Martinik. Botaničar je ime izabrao u čast svog kolege Pjera Manjola, profesora botanike i direktora Kraljevske botaničke bašte u Monpeljeu. Atletičar Boško Kijanović, na sadnju je došao spreman i upoznat sa svim informacijama, ali i srećan što je deo ove ekološke inicijative.
-Raduje me što smo uspeli da povežemo dve, za mene jako bitne teme, zaštitu životne sredine i veliko sportsko takmičenje. Nadam se i verujem da će ovakvih događaja biti sve više u budućnosti širom sveta“, rekao je mladi atletičar koji je na Belgrade Indoor Meeting-u u trci na 400 m oborio rekord koje je Slobodan Branković držao punih 30 godina i tako ostvario normu za Svetsko prvenstvo. On je dodao da uživa u događajima koji spajaju ljude.
Volim biljke i mislim da će ovo stablo koje smo zasadili ulepšati divnu baštu Belog dvora i ukrasiti Beograd. Nadam se da će u budućnosti biti još ovakvih povoda koji će na lep način spajati ljude iz čitavog sveta – zaključio je Kijanović.
Tokom istorije magnolija je svojom lepotom i velikim brojem različitih vrsta privlačila pažnju. Međutim, u Evropi ona je bila nepoznata sve do 1570. godine kada ju je Francisko Ernandez, lekar španskog kralja Filipa II, opisao kao biljku posebne lepote koju je video u Meksiku. Za mnoge ovaj cvet predstavlja simbol mira i zadovoljstva, ali i snage i vernosti.
Dvoransko Svetsko prvenstvo u atletici će se održati od 18. do 20. marta u Beogradu. Ovo sportsko takmičenje okupiće preko 1000 atletičara i trenera iz više od 150 država sveta. Među njima biće i svetski rekorder u skoku s motkom Armand Duplantis, svetska šampionka na 1500 m Sifan Hassan, bronzana sa olimpijskih igara u Tokiju na 400m sa preponama Femke Bol, dvostruki olimpijski osvajač zlatne medalje i svetski rekorder u bacanju kugle Rajan Krauzer. Ulaznice se mogu kupiti na internet sajtu tickets.rs, kao i na biletarnicama TC Ušće, Dom omladine i Bilet servis.
****
Ono što možda niste znali o drvetu magnolije:
· Postoji pre 250 različitih vrsta ove biljke.
· Cvetovi većine vrsta su jestivi i širom sveta se koriste u kulinarstvu. U nekim delovima Velike Britanije laticese kisele i koriste kao začin za različita jela. U Aziji se pupoljci koriste za aromatizaciju pirinča ili čaja, dok se u Japanu mlado lišće i pupoljci kuvaju i koriste kao povrće.
· Cvetovi nemaju prašnike, a oprašuju ih bube opnokrilci koje privlači svojim intenzivnim mirisom.
· Drvo može dostići 10m visine, a njegov životni vek ide i do 100 godina.
BONUS VIDEO:
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Sport
Komentari (0)