Lakše mi je bilo da gledam "Parove" nego naše rukometaše na EP!
Legendarna srpska rukometašica Svetlana Ceca Kitić smatra da u igri "orlova" na Prvenstvu Evrope u Hrvatskoj nije bilo dovoljno žara, što se negativno odrazilo na rezultate.
Marko Metlaš
Legendarna rukometašica Svetlana Ceca Kitić priznaje u razgovoru za „Alo!‟ da naši reprezentativci nisu uspeli da je zadrže ispred malog ekrana do kraja bilo koje utakmice na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj. Pa i one jedine koju su dobili, u prvoj fazi šampionata.
- Kad neko poznaje rukomet dovoljno mu je 15 minuta da shvati da gleda mučenje. Ja to nisam mogla da gledam. Ni jednu utakmicu nisam gledala duže. Čak ni protiv Islanda. Nisam mogla da se nerviram, pa sam menjala kanal. Prebacivala na „Parove‟ da opustim mozak - priča naša slavna rukometašica.
Šta vas je toliko nerviralo za tako kratak period gledanja?
- Izostanak žara. To nisam videla u očima naših igrača, na njihovim licima. Ma, kad himnu svoje zemlje ne pevaju sa žarom u sebi, kako će da igraju...
Hoćete da kažete da nije bilo dovoljno volje u "orlovima" da lete visoko?
Potrebna ozbiljna analiza
Potrebna ozbiljna analiza Bez obzira na debakl na Evropskom prvenstvu (to je naša konstatacija), Ceca ne misli da sada treba skupiti sve drvlje i kamenje po Srbiji i udariti na rukometnu reprezentaciju.
- Ne želim da upirem prstom ni u Jovicu, ni u Božu... To su ljudi s kojima sam osvajala medalje. Činjenica je, ipak, da mnogo toga mora da se promeni. Stanje srpskog rukometa je za ozbiljnu, duboku analizu - smatra Kitićeva.
- Pogledajte Radičevićku iz Crne Gore, kako slavi gol. Kida dres! Kad digne ruku, mene podigne iz fotelje. E, to ni na jednom našem rukometašu nisam videla. Nisam videla tu volju da se počupa dres. To je toliko malo, a mnogo znači. Da, nažalost, izgubili smo tu volju.
Kako je vratiti?
- Lako. Da se gine za svoju zemlju. Za tu malu, ali moju Srbiju, koju svi napadaju. E, ne dam da se napada. To bi trebalo da oseća svaki sportista, u ovom slučaju rukometaši - ističe Ceca.
Vi kao da biste i sad bili tako motivisani da ste na njihovom mestu?
- I kad igram klikere s decom ne dam da me pobede. Borim se. Dajem poslednji atom snage za to. Imam taj žar u sebi. Nažalost, ponavljam, kod naših momaka to nisam videla.
Izbledelo srebro iz Beograda 2012.
Pre samo šest godina Srbija je živela za rukomet. „Orlovi‟ su na krilima pune „Arene‟ leteli ka medalji i zgrabili srebrnu. Ne bi bilo nezasluženo ni da su se šepurili i zlatom oko vrata. Beše to najlepši januar u ovom sportu od raspada SFRJ. Beše tako 2012. i nijedne godine kasnije, a ko zna da li će ikad da bude. Tri šampionata Starog kontinenta je odigrala Srbija posle tog i ni na jednom nije pokazala da je rukometna sila kakva je bila kao domaćin. U Danskoj 2014. i Poljskoj 2016. nije ni prošla u drugi krug turnira, a ove godine u Hrvatskoj jeste - ali kao da nije. Cvetkovićevi izabranici su ostali na jednoj pobedi (Island) ostvarenoj u prvoj fazi prvenstva. Da li je u pitanju sve manji kvalitet, igrački i(li) stručni, ili nedostatak podrške s tribina, tek, ispada da ćemo na medalju da čekamo do sledeće organizacije velikog takmičenja. Dotad, srebro iz Beograda sve više bledi.
Videli smo, opšte je mišljenje, da je naša igra spora, bezidejna, iz prošlog veka...
- Neka bude da ste to vi rekli.
I Hrvati, i Makedonci, i Slovenci su prikazali više od Srba. Zašto?
- Neću da priznam da je Vujović bolji trener od Cvetkovića, niti da su Makedonci bolji igrači od naših. Poenta je u pristupu igri. Da li se, i kako, boriš za grb koji nosiš na grudima... U tome je, smatram, osnovni razlog loših igara naše reprezentacije. Da ne budem grublja u oceni - poručuje Ceca Kitić, najbolja rukometašica koju je svet ikad imao.
Ispade da je za Srbiju bilo bolje da nije prošla u drugi krug šampionata. Srbiju u dresovima i Srbiju kraj malih ekrana. Mučenja bi bilo manje...