Mi smo hrabar narod, imaćemo ponovo olimpijskog šampiona!

Za godinu i po, koliko je na mestu predsednika Bokserskog saveza Srbije, Nenad Borovčanin je za ovaj sport uradio više nego svi njegovi prethodnici zajedno za poslednje tri decenije.

Profesionalac od glave do pete. I do pre sedam godina kao bokser i sada kao funkcioner. Večiti borac. Za kratko vreme je čudesnom energijom, vešto osmišljenom strategijom i konkretnim akcijama digao iz mrtvih posrnulog džina. U intervjuu za „Alo!“ hrabro izjavljuje da će Srbija ponovo imati osvajače medalja na velikim takmičenjima, pa čak i olimpijskog pobednika!

Kako se boks uopšte našao na patosu?

- Osam godina Bokserski savez Srbije nije bio na budžetu Ministarstva sporta i omladine. I još nije jer su prethodna dva rukovodstva neshvatljivo ostavila dug od preko 200.000 evra i oko pet miliona dinara. S jedne strane u pitanju je ta finansijska zaostavština, a, s druge, potpuni nemar prema reprezentaciji i klubovima. Naš boks je bio na izdisaju.

 Kako ste ga oživeli?

- Morali smo da izvršimo brzopoteznu reanimaciju, da napravimo nekoliko velikih događaja. Počeli smo sa „Zlatnom rukavicom“ i „Beogradskim pobednikom“, vratili smo im međunarodnu licencu, ponovo smo osnovali Boksersku ligu Srbije. Sproveli smo veliku kampanju „Olimpijska škola boksa“ za decu do 18 godina, potpuno besplatnu, u kojoj sad funkcioniše 95 klubova širom Srbije. Uvećali smo broj boksera sa 200 na 620, započeli smo novu eru plemenite veštine kod nas. Dvorane su pune, treneri se edukuju, ostvarena je uska saradnja sa Savezom Rusije. Takmičenja su na najvišem nivou, reprezentacija kvalitetno radi.

Ove godine postali ste član Evropske bokserske konfederacije, prvi Srbin koji je dobio takvo priznanje?

- Naša zemlja dobila je priliku da doprinese razvoju boksa u Evropi, modernizaciji, većoj zaštiti boksera i bokserki, vaspitnoj ulozi boksa, regionalnoj saradnji i svemu onome što sport nosi kroz olimpijske vrednosti. Mislim da smo za kratko vreme već dali dobar primer mnogima.

Zbog čega je boks poseban?

- On ima značajnu društvenu ulogu. Boks pravi bolje ljude, gradi karakter, omogućava lakšu borbu kroz život. To je jedini olimpijski sport za koji je potrebna hrabrost, a mi smo hrabar narod. I to je jedini sport koji se ne igra već se boksuje. Zato i jeste plemenita veština. U ringu nema pomoći sa strane, rezervnih igrača, spletkarenja, udaraca ispod pojasa. Sve se rešava oči u oči. Boks je viteštvo.

Ovaj sport je prestižan u mnogim velikim državama sveta?

- Donald Tramp je, zajedno sa Silvesterom Staloneom, nedavno primio najveće bokserske šampione, Lenoksa Luisa i Ivandera Holifilda. Od svih sportista napravio je prijem samo za njih. Engleska kraljica Elizabeta II odabrala ja da poseti baš trening bokserske reprezentacije, kao i Angela Merkel. Vladimir Putin proglasio je boks za nacionalni sport, Emanuel Makron i princ Čarls pokazuju veliko poštovanje prema svojim bokserima.

 Postoji li u Srbiji podrška za boks?

- Zahvaljujući ljubavi prema sportu, a posebno prema boksu koju gaji predsednik Aleksandar Vučić, mi smo i uspeli da oživimo ovaj sport. Da nije bilo Vučića i njegove podrške, iskreno, ne bih se ni prihvatio ovog posla. Možda nije toliko poznato, ali naš predsednik je trenirao boks u BK Pinki, koji je krajem 90-ih veoma uspešno i vodio, pa čak taj klub doveo i do titule prvaka države. Bio je i predsednik BK Radnički sa Crvenog krsta. Često je i sam tražio da sparinguje sa profesionalcima, mnogo jačim bokserima od sebe.

Šta je vaša misija?

- Nadam se da ćemo vrlo brzo, posle 30 godina, uspeti da Srbiji donesemo jednu medalju sa velikih takmičenja. Živim za dan kada će Srbija ponovo imati olimpijskog pobednika. Verujem da to može da se desi na Igrama u Parizu 2024. godine. Do tada, cilj mi je da što više mladih zavoli ovaj naš sport.

Ko su naši aduti na velikoj sceni?

- Nemanja Gavrilović kao osvajač „Beogradskog pobednika“, teškaš Milan Babić, Aleksandar Konovalov, koji je u boks ušao kao svetski prvak u kik-boksu. Tu su još Dušan Janjić, Trifun Dašić, Semiz Pinja Aličić, juniorski prvak Evrope, Ognjen Đurđev... Imamo mi boksere za budućnost!