Moj Davor nije Hrvat
U porodičnom domu Štefanekovih u Subotici sreći nema kraja! Njihov sin Davor osvojio je istorijsku zlatnu medalju za Srbiju na Olimpijskim igrama u Riju u kategoriji do 66 kilograma, što je bio povod za veliko slavlje, ne samo u njegovom rodnom gradu, već i u čitavoj Srbiji.
Aleksandar Dimitrijević
Rvanje možda nije bio toliko popularan sport kod nas, ali ga je Davor načinio bitnim i s pravom je sada najveći među srpskim olimpijcima.
- Srce mi je prepuno! Dugo smo čekali ovu medalju i nadali joj se, a zahvaljujući Davorom ogromnom trudu smo je dočekali. Obećao nam je medalju i ispunio je obećanje - rekla je za „Alo!“ Đenđi Štefanek očiju punih suza.
U pelenama na trening
Erika Milodanović, Davorova strina, koju on zove Pantićka, kaže da najbolji srpski sportista kao mali nije voleo punjene paprike i boraniju i da je na prvi trening otišao sa ocem kada je imao samo tri godine. - Bio je u pelenama kada ga je otac poveo na trening. On živi za sport. Osećala sam da će pobediti, jer ga nikada do sada nisam videla tako spremnog, jakog i spretnog - kaže strina.
Pre finalne borbe, u porodičnom domu Štefanekovih u Subotici, Đenđi i Damir, roditelji Davora Štefaneka, dočekivali su rodbinu, prijatelje, poznanike, telefoni su im se usijali od poziva. U dvorištu je sve bilo spremno za zajedničko bodrenje svetskog i olimpijskog prvaka.
Davorova majka uzbuđeno priča o sinu i priseća se trenutka kada joj je rekao da će jednog dana biti ponosna na njega i da će njegova slika osvanuti na svim naslovnim stranama.
- Pričali smo juče i rekao mi je da će pokušati da održi obećanje koje mi je dao. I uspeo je, moj sin! Nije bilo lako odgajati vrhunskog sportistu, jer rvanje nije profitabilan sport, štaviše, plaćali smo kotizacije da bi učestvovao na državnim prvenstvima, ali mi nikada nije bilo žao i teško, jer sam znala koliko to voli i da sve to radi punim srcem. Pratila sam svaku njegovu borbu, a pošto mi je i suprug bio trener rvača, išla sam sa njima na takmičenja. Mnogo puta smo za ručak jeli burek, ali isplatilo se. Vaspitala sam dobrog, poštenog i vrednog čoveka – priča Đenđi Štefanek.
Kada je Davoru bilo najteže i kada je želeo da odustane od rvanja, majka ga je posavetovala. Sa samo nekoliko reči dala mu je vetar u leđa.
- Odustao je od Londona 2012. godine jer nije mogao da skine kilograme iz zdravstvenih razloga, pa je ispao iz reprezentacije. Imao je vrlo težak period i svi su digli ruke od njega. Nikome nije bio potreban i bio je u velikoj krizi. Seli smo i ja sam mu rekla da je rvanje njegov život i posao i da svaki čovek ima krizne periode u životu i poslu i zamolila sam ga da pokuša još jednom, za mene i za sebe. Nisu ga pozvali čak ni na pripreme i predložila sam mu da ih sam sebi plati. To je i učinio, a zatim je 2014. postao svetski prvak - ponosno kaže majka.
Damir Štefanek, Davorov otac i njegov dugogodišnji trener, kaže da svako takmičenje u njemu izazove haos. Sina će dočekati na aerodromu sa šampanjcem od pet litara.
- Ceo aerodrom ću da poprskam od sreće. Osećam šou u sebi. Ovo je čudo, ovo je neverovatno. Imam dva sina rvača i zamislite kako mi je bilo kada su se borili jedan protiv drugog. Pre tri nedelje sam se zaposlio u jednoj gvožđari i sada su mi javili da sutra imam slobodan dan. Telefoni stalno zvone, više i ne znam s kim sam sve razgovarao, a kada sam se dan pre finala čuo sa Davorom, rekao mi je: „Ćale, sutra će biti klanica“, a ja sam mu odgovorio da mu onda želim da bude mesar.
Nikada nisam gubio nadu kada je on u pitanju. Njegova omiljena pesma je „Dete sreće“ i ja se držim reči iz te pesme, a Štableru (svetski prvak, Davor ga je pobedio na putu ka zlatu) bih voleo da pustim „Dotak‘o sam dno života!“ – kaže kroz smeh otac i dodaje da je Davor, dok ga je trenirao kao pionira, znao dnevno da odradi i po tri treninga, a dešavalo se da trenira i pod temperaturom.
Danijel Štefanek kaže da mu je velika čast što je brat osvajača medalje na koju se čekalo.
- Ovo je euforija, a ja sam ponosan što sam Davorov brat. Borio sam se sa njim i protiv njega i uz njega bio rame uz rame i sada sam presrećam zbog njegovog uspeha. Ovo je istorijski uspeh, jer je ovo prva medalja za srpsko rvanje. Ni Davor ni ja ne živimo sa roditeljima, ali ih često posećujemo i u ovoj kući imamo našu sobu trofeja. Ona je sada potpuno ispunjena svime o čemu smo sanjali - kaže Danijel, koji se više ne takmiči, već je međunarodni rvački sudija.
Sa najbližima olimpijskog osvajača zlata bila je i Dolores, Davorova devojka.
- Pre finala mi je rekao da je ovo još jedna stepenica i smirivao me je, umesto ja njega da smirujem. Tek juče sam dobro pregledala sve snimke na „jutjubu“, pošto iako se zabavljamo šest meseci, a znamo se čak deset godina, nisam bila zainteresovana za rvanje. Sada sve znam i presrećna sam zbog njega. Ponosna sam na Davora, ali se nadam da se neće uobraziti i da ga curice neće spopadati - kaže Dolores.
Slavlje u porodici Štefanekovih uveličale su i Sanja i Ljiljana Memišević, ćerka i supruga pokojnog Refika Memiševića, rvača koji je 1984. godine u Los Aneđelesu na Olimpijskim igrama osvojio srebrnu medalju, kao i pevač Dušan Svilar.
Majka: Moj sin nije Hrvat!
Odbrusila je Davorova majka Hrvatima koji nisu imali mira, provocirajući da je on njihov. - Moj Davor nije Hrvat, to neko piše gluposti i on je to i demantovao. On je državljanin Srbije i mi smo ga othranili tako da pripada Srbiji. Nikada se nacionalno nismo opredeljivali, bili smo Jugosloveni, ali će se on uvek boriti za Srbiju - kaže Đenđika.
„Plakala sam i zbog Đokovića“
- Moj Davor, kada stisne zube, sve može, ali koliko dobrih sportista uopšte ne dospe na OI. Bila bih srećna i da nije osvojio medalju, jer treba toliko toga da se složi da bi se to postiglo da je to čudo, to je sport. Plakala sam i zbog Đokovića, jer zamislite pritisak koji oni tamo osećaju - kaže Davorova majka.
Šampion obrijao brkove treneru!
Milorad Dokmanac, trener šampiona, rekao je da će dozvoliti da mu učenik obrije brkove ako osvoji zlato! - Davor je imao opkladu sa selektorom: ako uzme medalju, Dokmanac će obrijati brkove, koje nosi već 30 godina. Dobio je - napisao je na Tviteru ministar sporta Vanja Udovičić.