Sonja sa Sarom Krnjić i Draganom Stanković
Oliver Bunić
Sonja sa Sarom Krnjić i Draganom Stanković

Oliver Bunić

Sonja sa Sarom Krnjić i Draganom Stanković, Foto: Oliver Bunić

Poslednje tri utakmice je tada igrala sa otečenim kolenom, a isto se dogodilo i na Olimpijskim igrama u Riju, kada se povredila u četvrtfinalu. Pitanje da li će nastupati u borbi za medalju nije se ni postavljalo.

- Nije bio lep osećaj da igram povređena, nije prijatno nastupati kada znaš da te nešto koči i da ne možeš da daš maksimum. Pregledi mi tek predstoje i možda ću silom prilika morati na zasluženi odmor. Šteta je što već u polufinalu nismo završile posao i obezbedile medalju, ali u šali volimo da kažemo da je ovako slađe jer smo turnir završile pobedom - počinje priču 27-godišnja Sonja Petrović za „Alo!“.

Pre nekoliko godina umalo nije završila karijeru: Sonja Petrović

Aleksandar Dimitrijević

Pre nekoliko godina umalo nije završila karijeru: Sonja Petrović, Foto: Aleksandar Dimitrijević

- Pre nekoliko godina malo je nedostajalo da završite karijeru, a sada imate olimpijsku medalju. Da li ste ikada pomislili da možete toliko daleko stići?

- Ni u snu! Zaista, u životu nisam pomislila da ću osvojiti olimpijsku medalju. Nisam maštala o tome, niti mi je bilo na kraj pameti.

- Koja vam je medalja draža, evropska ili olimpijska?

- Ova iz Rija, definitivno. Pre svega jer smo dokazale da evropsko zlato nije čudo i iznenađenje, već da zaista imamo kvalitet i da smo održale kontiniutet. Sada zvanično nema sumnje. Pogotovo mi je draga bronza, jer kada nam baš i nije išlo i kada su ljudi počeli da sumnjaju u nas, mi smo se izdigle iznad svega.

- Ipak, profesionalni sport nije med i mleko. Na koje sve prepreke ste nailazile?

- Sport je specifičan, pogotovo ženski sport. Nas krasi dobra atmosfera, dobro se zezamo, slažemo, ali da smo sve najbolje drugarice - nismo. Svako od nas je različit i ne može svako sa svakim da se druži. Koliko god da je teško u pojedinim trenucima, ključno je da li svi teže istom cilju i da li su spremni da žrtvuju lični ego. Naš tim ima sreće jer kod nas manje-više svako ima izražen pobednički mentalitet. Ima dosta košarkašica koje su navikle na vodeće uloge u svojim klubovima, ali su u reprezentaciji spremne da se podrede.

- Više puta ste osvojili Evroligu, imate medalje sa Evropskog prvenstva i Igara. Šta je sledeći cilj?

- Smatram da sam bronzom zaokružila karijeru. Ne postoji ništa više što bih želela da postignem. Medalja sa Olimpijskih igara je stigla, a da nisam ni sanjala.

- Koliko ova reprezentacija može u budućnosti - plašite li se da će doći do zasićenja?

- Ne verujem da će doći do zasićenja, ali je pitanje koliko je realno da ova generacija bude na okupu pred sledeće prvenstvo. Emocije su sada još prenaglašene i sveže i ne treba donositi odluke.

Emocije su  prevladale:  Sonja

Aleksandar Dimitrijević

Emocije su prevladale: Sonja, Foto: Aleksandar Dimitrijević

 

Plakala sam neprestano

Sonja je slikovito pokušala da objasni i glavnu razliku između ostalih takmičenja i Olimpijskih igara... - Bolje sam se držala na Evropskom prvenstvu. Na Igrama su emocije bile izraženije i mnogo mi je teže bilo da se kontrolišem. Posle pobede u četvrtfinalu i bronze plakala sam kad god mi se neko obrati. Emotivno sam doživela sve medalje, pogotovo u kolektivnim sportovima, jer se tu lakše identifikujem - kaže ona.

Komentari (1)

Marko

26.08.2016 10:15

Ona je zenski Bodiroga i nasa najbolja kosarkasica