Ovo su pravi heroji nacije!
privatna arhiva
Laslo , Foto: privatna arhivaLaslo Šuranji i Borislava Perić Ranković su nam doneli zlatne medalje i izveli podvig možda i veći nego njihovi prethodnici koji su se takmičili u avgustu.
Šuranji ne samo da je upucao zlato na Paraolimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, već je postavio i novi rekord. Ali to nije slučajnost... Laslo je u mlađim danima, pre nego što je postao vezan za kolica, voleo streljaštvo.
Država daje nagrade
Naši osvajači medalja na Paraolimpijskim igrama dobiće iz republičkog budžeta iste nagrade kao i sportisti koji su do odličja stigli na Olimpijskim igrama. Za zlato je predviđen iznos od 40.000 evra za kolektivni sport, a 45.000 evra za individualni sport. Za srebrnu medalju nagrada iznosi 35.000 evra (kolektivno), odnosno 40.000 evra (individualno), dok su nagrade za bronzu 30.000 evra (kolektivno), odnosno 35.000 evra (individualno).
- Kao srednjoškolac sam se oprobao u streljaštvu i mislio sam da mi dobro ide. Međutim, tadašnji trener mi je rekao da nemam talenta i da je najbolje da batalim taj sport. Ne želim da ga imenujem, ali sam ga poslušao. Očigledno je sudbina htela drugačije. Pre 15 godina sam se vratio među strelce i evo zlata oko vrata - rekao je Šuranji za „Alo!“.
Naš zlatni šampion osvrnuo se i na nezgodu koja ga je zadesila dok je bio tinejdžer, ali i o tome koliko je srećan što je narodu barem na neki način ulepšao dan.
- Doživeo sam nezgodu prilikom skoka u vodu i od tada imam paraplegiju, odnosno oduzetost nogu. Prošlo je oko 20 godina, pravo da vam kažem, prestao sam i da brojim. Ipak, ova medalja me čini veoma srećnim. Drago mi je ako sam barem malo obradovao naciju.
Šuranjiju će novčana nagrada za osvojenu zlatnu medalju biti od velike pomoći, ali neće uticati na njegovu strast prema streljaštvu.
- Živim sa roditeljima i nagrada za osvojeno zlato na Paraolimpijskim igrama u Riju mi mnogo znači. Generalno, država ima dobre odnose s nama, redovno primam stipendiju zaslužnog sportiste, taj novac koji ću dobiti će mojoj porodici baš pomoći, ali neće uticati na moj rad. Bavim se streljaštvom iz čiste ljubavi - dodao je Šuranji.
Najbolja srpska sportistkinja sa invaliditetom, stonoteniserka Borislava Perić Ranković, ponovo je obradovala naciju. Posle srebrnih medalja na Paraolimpijskim igarama u Pekingu i Londonu, osvojila je najsjajnije odličje u Riju!
- Pre finalnog meča sa Žang Mijao, ćerka mi je poslala crtež sa rečima podrške. Zahvaljujući internetu sve je moguće, pa mi je poruka koju sam primila od moje Dragane bila konstantno u mislima tokom finala. Pri rezultatu 2:1 u korist Kineskinje rekla sam sebi da ovakvom igrom ponovo neću uspeti da se okitim zlatom. Na pauzi između setova sam sklopila oči. Još jednom sam izgovorila njene reči. Vratila sam se za sto psihički jača. To je bio prelomni trenutak - rekla nam je Borislava.
profimedia
Borislava, Foto: profimediaZlatna šampionka nije rođena sa problemom, već je sticajem okolnosti stekla hendikep. Borislava je rodom iz Bečeja, gde je završila Srednju trgovačku školu, potom je upisala višu za informatiku i našla posao u stolarskoj firmi. Dve godine kasnije, doživela je nesreću.
- Stradala sam 1994. godine na poslu kada su se na mene sručile panel-ploče. Ostala sam paralizovana usled teškog oštećenja kičme i to je bila prekretnica u mom životu. Sve je krenulo drugim tokom, ali sam glasno rekla sebi da nije kraj sveta! Iz svake situacije se trudim da izvučem pozitivnu stranu priče. Ne razmišljam zašto je baš meni moralo da se desi, već živim sa tim. Pokušavam da motivišem ljude da ne posustanu kada im se nešto loše ili neočekivano dogodi - zaključila je Borislava.
Borislavin suprug: Učinila nas je ponosnim
Borislavina sportska karijera traje 13 godina, a prekinuta je samo jednom - kada je pre sedam godina zatrudnela i rodila ćerku Draganu. U Novom Sadu, u domu naše zlatne paraolimpijke, opšte veselje, a dirigent je njen suprug Milenko. - Gledali smo uživo Bebin meč za zlato i mi najbolje znamo koliko joj ta medalja znači. Celog života mašta da postane olimpijski pobednik. Mnogo je uložila u ovaj sport i sav taj trud se isplatio. Sve nas je učinila ponosnim, jedva čekamo da je vidimo - rekao je Milenko Ranković za „Alo!“.
Trener Kurteš: Selektor Zlatko je srce tima
Lazar Kurteš, trener paraolimpijske reprezentacije Srbije, ističe da je za neverovatan uspeh najzaslužniji selektor Zlatko Kesler. - Zlatko je srce i duša ovoga tima. Najzaslužniji je za sve medalje koje smo ikada osvojili u stonom tenisu. Sve je krenulo od njega, a ja sam samo deo mašine koju je Kesler stvorio! Paraolimpijci su izvanredni ljudi, a iza njih stoji neverovatan rad. Kada bi se i drugi tako borili, gde bi nam kraj bio - rekao je za „Alo!“ Lazar Kurteš.
Mitar sa porodicom, Foto: Facebook
Mitar i Nada: Ne bismo uspeli bez naših najmilijih!
Bronzani paraolimpijci, stonoteniseri Mitar Palikuća i Nada Matić, su takođe šampioni za primer! Palikuća je prvi put učestvovao na Paraolimpijskim igrama, a trostruki šampion Srbije i prvak Evrope iz 2011. godine već može da se pohvali medaljom. - Ogromnim radom napravili smo uspeh koji će ostati večno upamćen. Neopisiv je osesćaj kada osvojiš medalju na ovom nivou. Ipak, bez podrške supruge koja čeka blizance i sina Maksima, ovo ne bi bilo moguće. Volim da se borim za Srbiju i zahvalan sam što država stoji iza nas - poručuje Palikuća za „Alo!”. Kod Nade nije išlo sve glatko u borbi za trijumf. Ona je preokretom uspela da se domogne medalje, a snagu za neverovatan uspeh dobila je kada je pomislila na sina Luku. - Kao da sam u nekom snu. Da mi bronza nije oko vrata, ne bih verovala. Ovo su treće Paraolimpijske igre na kojima učestvujem i prvo odličje, trud se konačno isplatio. Mislila sam na sina kada sam gubila sa 2:0. Verovala sam da mogu do preokreta, a on mi je dao tu dodatnu energiju - kaže heroina Nada Matić.
profimedia
Kao da sam u snu: Nada Matić, Foto: profimedia
povezane vesti
