Sve se može kad čovek nije lenj
„Osnovno je da čovek ne bude lenj. Možda to nekome zvuči kao neki bapski savet, ali to je tako. Kad osoba nije lenja, onda sve može i postiže“, kaže na početku razgovora za „Alo!“ Marko Marjanović (30), koji je ušao u istoriju Beogradskog maratona kao prvi slepi trkač koji je prošao kroz cilj.
I zaista je tako. Marko ne da nije bio lenj već je poslednjih devet meseci predano trenirao. Otkad je u septembru pretrčao i svoj prvi polumaraton, optimizam ga, kaže, nije napuštao i još spremniji je došao i na svoj prvi maraton koji je istrčao u nedelju. Imao je, naravno, veliku podršku svog četvoročlanog tima koji je sve vreme bio uz njega. Međutim, glavni oslonac bila je Irena Pavlović (43), s kojom je tokom trčanja maratona bio povezan plastičnom trakom, a ona mu je bila i velika podrška tokom prethodnih meseci, koliko su trenirali zajedno.
- Fizički napor tokom maratona mi je bio najmanji problem, jer sam, zahvaljujući višemesečnim treninzima, zaista bio spreman. Inače, kada smo počeli sa treninzima, u planu smo imali samo polumaraton koji sam istrčao u septembru. Ali mene je od tada držao optimizam i verovao sam da mogu da pretrčim i maraton - priča Marko.
PREPORUČUJEMO I OVO:
Stazu od 42,195 kilometara prešao je za četiri sata i 49 minuta.
- To jeste rezultat timskog rada. Inače, pola maratona trčao sam samostalno. Značio mi je taj osećaj slobode, ali timu verovatno nije bilo svejedno jer su morali da paze na mene i prate svaki moj korak - kaže Marko kroz osmeh.
Ovaj tridesetogodišnji mladić se i ranije bavio sportom, išao je i na plivanje, ali navodi da je najveći problem što je mnoge stvari nemoguće obavljati samostalno, bez pomoći ili nadzora drugih.
Trčanjem je intenzivnije počeo da se bavi prošle godine na poziv prijatelja i poznanika, a nakon polumaratona i nedavno održanog maratona, u novembru zajedno s Irenom ide u osvajanje i Atinskog maratona.
Inače, Marjanović samostalno živi u Beogradu, gde je završio ruski jezik i književnost na Filološkom fakultetu.