Tijana Malešević (29), odbojkaška heroina, u životnoj ispovesti samo za čitaoce „Alo!“ otkriva: "Dosta je bilo, odoh u penziju!"

Neizostavna članica reprezentacije Srbije, devojka koja je sezonu završila u rumunskom Blažu, rešila je da u 29. godini sve vreme ovog sveta posveti privatnom životu, porodici, suprugu Borisu...

Najdraže srebro iz Rija

- Dve sezone već privodim karijeru kraju, prošle godine sam razgovarala i sa selektorom Terzićem i zahvalna sam mu što je razumeo moju potrebu za pauzom. Jednostavno sam osetila da mi treba prostor za privatan život. Počela sam da osećam da to sa odbojkom više nije to. Privatno i emotivno sam ispunjena, a pošto sam prepoznala da više nemam ni želju za igranjem kao pre, lako sam donela odluku da kažem: „Dosta je bilo“ - iako uz neodoljiv osmeh govori Tijana, u očima joj prepoznajemo setu i nostalgiju za trofejnim odbojkaškim godinama.

Prelepa Užičanka nas je ugostila u svom porodičnom domu, pa uz kafu bistrimo njenu fantastičnu karijeru.
- Ako me pitate koja mi je najdraža medalja, nemam dilemu, srebro na Olimpijskim igrama u Riju. Iako sam bila prvakinja Evrope i sveta sa reprezentacijom, učešće na Olimpijskim igrama je nezaboravno. Rio je poseban i po tome što je 2016. ženska reprezentacija osvojila prvu medalju od osamostaljenja Srbije - ponosno će Tića.

Moja sportska porodica

Od početaka u užičkom Jedinstvu promenila je mnogo inostranih klubova i igrala u Švajcarskoj, Poljskoj, Češkoj, Turskoj, Italiji, Brazilu, na kraju i u Rumuniji.

- Imala sam sreću da nosim lepa iskustva iz svih klubova za koje sam nastupala. U Istanbulu mi je bilo najlakše. Mnogo je naših sportista tamo, imala sam društvo, dan tako brže prođe. Ipak, jedinstvena energija je u Brazilu. Neverovatna atmosfera na svakom koraku, to je posebno iskustvo.

Sa kafe odlazimo u šetnju uz Đetinju, pa naviru sećanja iz detinjstva.

- Tata je bio rukometaš, mama odbojkašica, brat Nikola košarkaš. Od malih nogu smo u sportskoj priči. Nikola je prvi krenuo na košarku, a ja sam želela da budem kao on. Pratila sam ga i u ruke prvo uzela basket. Odustala sam brzo, baš kao i od folklora. Mama je ipak želela da me po svaku cenu skloni sa ulice i poslala me je na odbojku, prema kojoj sam odmah osetila ljubav i eto, tu sam ostala - priseća se naša šampionka, srce i duša reprezentacije Srbije.

Uslovi za treninge danas su savršeni, ali Tijana priča kako je bilo na njenim počecima...

- Moja prva čuvena mreža bila je razvučena od bandere do bandere. Od crvenih džakova za papriku i krompir. I uvek smo srećni odlazili kući. Danas je deci sve olakšano, ali bez bezgranične ljubavi za to što radiš teško može da se uspe, čak i uz najbolju opremu. Mi smo uvek nalazili povod da budemo na ulici i da nam bude lepo. Pravili smo turnire, za šampiona ulice, pa naselja, pa grada. Sve je to imalo uticalo na to da ne odustajem dok ne ostvarim ono što želim.

Prijatelji za sva vremena

Uprkos surovom profesionalizmu koji nameće današnji sport, Tijana je oduvek gajila iskrena prijateljstva. Ostala je bliska sa društvom iz osnovne i srednje škole.

- Iako sam malo vremena provodila u Užicu, moji prijatelji su imali razumevanja za moje obaveze. Nikada se nisu ljutili što nisam mogla da budem češće sa njima. Moji prijatelji su sigurno jedna od mojih najvećih titula.

Pravo sa šampionskog balkona Tijana bi redovno sa medaljama odlazila kod drugova. Njen dres u kojem je postala prvakinja sveta krasi hol osnovne škole koju je pohađala.

- Direktorka me je pozvala nakon osvajanja zlata u Japanu 2018, škola je organizovala prijem u moju čast. Osećala sam veliku odgovornost, ali i zadovoljstvo.

Grad Užice, u kojem je 1991. rođena naša zlatna odbojkašica, iznedrio je mnoge proslavljene sportiste.

- Čast mi je i ponosim se što sam iz Užica. Trudim se da što više vremena budem u svom gradu. Uvek smo imali odlične košarkaše, fudbalere, atletičare… Na raznim prijemima volela sam da se sretnem i sa Radomirom Antićem, Mirom Radoševićem, Oliverom Jevtić, Nemanjom Vidićem, Mikicom Vesnićem, Vesnom Čitaković, a ono što mi je od svih ostalo kao savet jeste - rad, rad, rad i posvećenost.

Boris! Moj suprug, moja prva ljubav

Na pitanje iz leksikona koje je ime njene prve ljubavi, od Tijane dobijamo odgovor:

- Boris! Boris je, zapravo, moj suprug. On je moja prva ljubav, zabavljali smo se kada sam bila dete, a onda se nismo videli više od decenije, iako smo iz istog grada. Kada smo se ponovo sreli, počeli smo prvo da se družimo, zabavljamo, a prošle godine u novembru smo se i venčali u Manastiru Sretenje. Proslava je bila zakazana za ovu godinu, ali nas je situacija sa koronavirusom omela. Sada želimo da stvorimo porodični dom.

Između turizma i odbojke

Gde će i šta će Tijana sada, kada je rešila da okonča igračku karijeru?

- Trenutno mi je ovako lepo, osećam se smireno i pauza mi prija. Prirodu obožavam, neki vid turizma je nešto u čemu bih se oprobala. Ne želim da žurim sa odlukama, sigurna sam da će mi se put sam ukazati. Ono što je sigurno jeste da me u narednom periodu nećete videti na terenima, ali niko ne zna šta nosi dan, a šta noć. Možda odlučim da treniram dečicu ili da se bavim sportskim menadžmentom.

Mmm... Užička komplet lepinja

Osim porodice i društva, Tijana otkriva šta joj je najviše nedostajalo iz rodnog Užica.

- Komplet lepinja! Nisam je jela godinama, ali sam zato ove sve nadoknadila. (he, he) U inostranstvu se nisam usuđivala da je pravim. Ništa bez našeg kajmaka i pretopa.

Parfem, šminka, naočare, patike...

Prirodna lepota je nešto što se na Tijani primeti na prvi pogled. Ipak, saznajemo i ovo:

- Iz kuće ne izlazim bez parfema, ne šminkam se mnogo, ali zato naočare za sunce nosim i leti i zimi. Između patika i štikli uvek biram patike jer ne volim ništa što me steže.

Tetovaža? Nikad više!

Čuli smo od Tiće šta misli o tetovažama...

- Imam jednu tetovažu, koju sam uradila kada sam zaista bila mlada. To sada ne bih ponovila jer mi je iz ove perspektive to skrnavljenje tela. Volim kada vidim da na nekome lepo stoji, ali ne i na sebi.

Volim kafanu i tamburaše

Sreća je za našu sagovornicu najbitnija, a pitali smo je i uz koju pesmu čaša u njenoj blizini može da nastrada, a uz koju suza da krene?

- Volim kafanu, tamburaše obožavam, posebno da ih slušam sa devojkama iz reprezentacije. Nerazdvojna sam sa Brankicom Mihajilović, Bojanom Živković, Milenom Rašić, Jovanom Stevanović...

Ježim se od rijalitija

Pitali smo Tijanu i kakvo je njeno odrastanje bilo u odnosu na tehnologiju sa kojom se deca sada susreću.

- Televizor ne uključujem, ne iz revolta, ali rijaliti programe ne mogu da razumem. Ježim se od njih. Ne daj bože da to deca gledaju, mislim da loše utiču i na starije ljude, a kamoli na najmlađe.

KLUBOVI:

Jedinstvo Užice, Volero Cirih, PTS, Agel, Belediješi, Agil Volej, Nestle Ozasku, Seramiksan, Blaž.

REPREZENTATIVNI USPESI

OLIMPIJSKE IGRE: Srebro (2016)
SVETSKO PRVENSTVO: Zlato (2018)
EVROPSKO PRVENSTVO: Zlato (2011) i bronza (2015)
SVETSKI KUP: Srebro (2015)

Mogu li srpske odbojkašice da nastave sa najvišim odličjima i naredne godine?