PARTIZANOV "BOKSER"! Otac novog miljenika "grobara" otkrio do sada nepoznate detalje iz života golgetera crno-belih!
Da će biti džoker pa adut, moglo se naslutiti već tokom zimskih priprema. Poput slavnog prethodnika Aleksandra Mitrovića, kompilacija Zlatana Ibrahimmovića i Erlinga Halanda dolazi iz Radinca pokraj Smedereva, a genski je predodređen da bude sportista i „grobar“.
Od Mitrogola je devet godina mlađi i sedam centimetara (ima 196) viši. Nije daleko dan kada će navijači, umesto „Mitro’s on fire“ zapevati Marku istu pesmu, inače obradu megahita iz devedesetih „Freed from desire“.
Marko je hit u medijima, ali kako je sve počelo, za Alo! priča njegov otac Milan Milovanović (49), višedecenijski sportski radnik, koji je sa sinom prošao Scile i Haribde.
Marka zovu Markezi, ali i bokser?
- To je zbog moje sportske prošlosti. Bio sam istinski fajter u ringu, a sada sam generalni sekretar BK „Despot“. I Marko je trenirao boks. Veliki talenat! Sjajno građen, dugih ruku, perfektnog direkta… Pošto je uporedo trenirao i fudbal, odlučili smo se da se maksimalno posveti tom sportu u kome sam ostavio trag kao igrač, a kasnije decenijama uspešan sudija. Svojevremeno sam bio i maneken, ali to je neka druga priča.
Sve je krenulo od oglasa?
- U Partizanu su na vreme shvatili da je kasno da regrutuju decu koja imaju 11-12 godina. Zato su putem oglasa u "Žurnalu" pokrenuli školice „Partizanove bebe“, pa je Marko već sa sedam godina došao u Partizan. Njegovu generaciju 2003. vodio je Zoran Kraljević. Inače, preporuka za Partizan stigla je od lokalnog trenera Vojkana Ristića, koji je i Mitrovića prosledio u crno-bele redove zbog sjajnih odnosa sa tadašnjim direktorom škole Nedeljkom Kostićem.
Partizan ne zove dva puta?
- To je bilo ispunjenje snova. U porodici smo svi generacijski vezani za crno-belu boju. Kao dete sam s ocem i tečom Miletom Čokalijom, poznatim navijačem Partizana, svake druge nedelje išao u Beograd na utakmice, sa zadržavanjem u Grockoj zbog ručka. Mile je naslednicima ostavio poznatu poslastičarnicu „Lovac“, stecište smederevskih „grobara“.
I onda kreće truckanje?
- Tri puta nedeljno, plus vikendom na utakmice. Pokupim svu decu iz Smedereva, pa pravac Beograd. I tako godinu dana. Zimi su igrali turnire u balonima jer nije bilo lige.
Prve impresije?
- Znate, među 30 dečaka ima ih različitog potencijala. Marko je odmah odskočio, bio je dominantan pošto je već dve godine trenirao u Smederevu. Znali su da sam čovek iz fudbala, aktivan sudija i da ćemo se lako dogovoriti. Ubrzo je zaigrao sa starijim dečacima i tako je počeo njegov razvojni put.
Sigurno je bilo i problema?
- Nije lako raditi s decom tog uzrasta. Marko je dobar primer. Imao je kasni pubertet, tačnije, tek u drugoj godini srednje škole naglo je porastao, čak 28 centimetara za samo godinu i po! Trebalo je sve uklopiti jer teže je trenirati visoke fudbalere. Isplatio se trud trenera u mlađim kategorijama.
Krizni periodi?
- Oni su prirodna pojava, posebno kod dece koja imaju toliko odricanja zbog putovanja. Ali Marko je neverovatan karakter. Od mene je uvek imao maksimalnu podršku, puno razgovaramo, u hodu rešavamo probleme koji ga u stvari ojačaju. Zato je i napredovao. Nije navikao na med i mleko.
Budućnost?
- Sve je u njegovim rukama, a uopšte ne sumnjam da će nastaviti uspon. Samo da ga zaobiđu povrede. Istinski je profesionalac. Predodređen je i kao dete pripreman za izazove, spreman je na slavu, ali i sve vrste potencijalnih udaraca.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)