ZA DLAKU SAM IZBEGLA NATO BOMBU! Ana Ivanović otvorila dušu: Tuga i siromaštvo su bili svuda oko mene
EPA/Marijuan Murat

Ana Ivanović otvorila je dušu i otkrila detalje iz života koje do sada nismo imali prilike da čujemo.

Bivša srpska teniserka gostujući u jednom podkastu na engleskom jeziku pričala je o traumama koje je preživela kao dete za vreme bombardovanja, o borbi njenih roditelja da nahrane nju i brata tokom sankcija, o teniskim počecima…

Reket za peti rođendan

Još kao mala devojčica Ana je znala šta želi u životu i za to se izborila.

- Gledala sam Moniku Seleš koja se tada borila pod zastavom moje zemlje i rekla sam roditeljima da želim da igram tenis. Tvrdoglava kakva sam, nastavila sam da ih ubeđujem i na kraju mi je tata doneo reket za peti rođendan. Naučila sam jako mala da pišem, a na televiziji je bila reklama za školu tenisa, zapisala sam broj i tako je sve počelo - otkrila je bivša teniserka.

- Brat i ja smo imali veoma srećno detinjstvo uz mnogo ljubavi, iako je naša zemlja prolazila kroz dva rata, sankcije, inflacije - počela je svoju ispovest nekada najbolja teniserka sveta i nastavila:

- Bilo je veoma teško jer sam videla puno tuge i siromaštva oko sebe. Bilo je tu i trenutaka kada smo se borili finansijski tokom rata na prostorima bivše Jugoslavije, iako sam bila mala, sećam se inflacije i mojih roditelja koji su morali da idu u Mađarsku da nabave hranu, ali mi smo bili srećni jer smo imali od čega da je kupimo. To me je naučilo da cenim stvari mnogo više jer znam kroz šta su moji roditelji prolazili tih godina, tražili i menjali poslove, bilo je u pitanju preživljavanje…

Sanjala sam da budem tajni agent CIA

Da se nije zaljubila u teniser, Ana bi danas možda bila ne nekoj tajnoj misiji…

- Da se nisam bavila tenisom, imala bih drugu strast. Uvek sam sanjala da budem CIA agent, sva ta misterija i psihologija su me mnogo privlačile. Mada, možda bi bio problem da budem tajni agent jer sam toliko visoka, ljudi me uvek i svuda primate - rekla je Ivanovića kroz smeh.

Nakon tužnog početka devedesetih, došlo je i bombardovanje 1999.

- Imala sam 12 godina kada je bombardovanje počelo, bila sam jako svesna šta se dešava. Prve nedelje svi su sedeli kod kuće, nismo znali šta da očekujemo, a kasnije smo se saživeli s tim. Trenirala sam za vreme bombardovanja, ustajala sam pre nego što se sirene oglase - oko šest ujutru. Ali najviše sam se uplašila jednomkada su nam komšije rekle da će bombardovati poštu koja se nalazila preko puta moje zgrade. Roditelji su probudili mene i brata oko 10 uveče i odveli nas kod babe i dede. Tek što smo stigli, čuli smo odjekivanje, detonaciju i shvatili da su pogodili zgradu pored koje smo prošli nekoliko minuta ranije, tada sam se jako uplašila - otkrila je nekadašnja šampionka Rolan Garosa.

Deca i muž pre svega

Uz dva sina koja ima sa suprugom Bastijanom Švajnštajgerom, nekadašnja teniserka ima vrlo malo vremena za sebe.

- Imam tu sreću da sam svoju karijeru izgradila pre porodice i prvih godine mogla sam potpuno da se posvetim deci. Još uvek se mučim da nađem balans, jer su mi sinovi i muž na prvom mestu.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (3)

Loading
Edit

09.05.2021 08:44

Zar su istrisene sve teme o pojavljivanju u javnosti pa se prisetila bombardovanja.Seti li se i slike sa Klntonom?

X X

09.05.2021 10:25

Ja sam tad bas bio srecan , ljudi su bili povezani kao nikad pre , nije bilo para al je bilo srece , a secam se zbog druga da je cas tenisa kostao mislim 17 maraka i on bas nije bio u nemastini.