NOVAK ĐOKOVIĆ - NAJVEĆI SVIH VREMENA
Cilj u tenisu mi je da postanem prvak – rekao je to jedan sedmogodišnji dečak. Rečenica koju su izgovorili milioni mališana kada su po prvi put uzeli reket u ruke. Mali broj njih ostvario je snove iz detinjstva, još je manje onih koji su na prvom mestu proveli preko 100, 200 ili 300 nedelja i obeležili epohu jednog sporta, a samo je jedan Novak Đoković!
Srpski teniser Novak Đoković ovog 27. februara 2023. godine ispisao je nove stranice istorije "belog sporta" i postao besmrtan! Započeo je 378. nedelju kao svetski broj 1, nadmašio rekord slavne Štefi Graf i podigao standarde na jedan viši nivo.
Svako ima ambiciju u životu da bude najbolji u poslu kojim se bavi. Samo najjači, najuporniji, najistrajniji i oni sa najvećom željom to i postignu.
Novak sa svojih sedam godina nije mogao ni da razume smisao izgovorenih reči. Bio je dete koje se igralo i sanjalo da jednog dana osvoji Vimbldon i postane prvak. Danas, 29 godina kasnije, dečački snovi su ostvareni. Zapravo, uradio je i više od onoga o čemu je maštao, postao igrač sa najviše nedelja provedenih na prvom mestu. I to je činjenica sa kojom moraju da se pomire i oni koji ga ne vole, napadaju, kritikuju, osporavaju, oni koji pišu neistine, kreiraju pogrešnu sliku.
Danas će se svi pokloniti Novaku Đokoviću, i ako ne javno, a ono bar prećutno priznati da je najbolji i odati mu priznanje.
Kada činjenice progovore, tada i bogovi zaćute.
Teško je pobrojati sve rekorde koje je oborio, opisati svaku titulu, izanalizirati poraze koji su mu pomogli da postane bolji, demantovati laži pisane o njemu, odati priznanje na svemu što radi za Srbiju, ali pokušaćemo da izdvojimo neke momente koje su obeležile njegovu dosadašnju karijeru.
Novakov proboj u vrh
Pojavom Rodžera Federera i Rafaela Nadala u tenisu se stvorile dve struje, jedni koji podržavaju Švajcarca i drugi koji su na strani Španca.
Ostali igrači bili su tu da upotpune žurku, ali je najveća pozornica bila rezervisana za Federera i Nadala. Oni su glavni glumci, i njih dvojica se bore za “Oskara”, dok drugi imaju sporedne, neuporedivo manje uloge.
Ipak, jedan mladić iz Srbije snažno je zalupao na vrata i poželeo da se pojavi na svečanoj bini. Bio je hrabar, odvažan, čak i pomalo drzak.
Osvojio je svoj prvi masters, u Majamiju 2007. godine, a iste sezone na Rodžers kupu, savladao i Nadala i Federera.
Ali, još uvek ga nisu ozbiljno shvatali. Na US openu je igrao svoje prvo grend slem finale, gde mu je Švajcarac održao lekciju i dao mu do znanja da je još “zelen”.
I to je mnogima odgovaralo. Bio je tu jedan zanimljiv momak, bolji od sporednih glumaca, ali lošiji od miljenika najvećeg dela javnosti.
Međutim, Novak se nije mirio sa takvim statusom i trećim mestom. Želeo je da baš on bude taj koji će prekinuti dominaciju Rodžera i Rafe.
Na Australijan openu 2008. godine dolazi do svog prvog grend slema. U finalu je pobedio Francuza Žoa-Vilfrida Congu sa 3:1, ali se pre toga u polufinalu revanširao “Mašini iz Bazela”, za poraz iz Njujorka i dobio ga maksimalnim rezultatom. Neverovatnu zrelost je pokazao Đoković na tom turniru. Sada, 15 godina nakon toga, Melburn je njegovo carstvo. Osvojio je rekordnih deset titula i to mu je nepresušni izvor inspiracije.
Te 2008. Novak je osvojio i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu.
Bolan poraz iz kojeg su se rodile najveće pobede
Iz poraza se najbolje uči. I zaista je ponekad potrebno dodirnuti samo dno kako biste se lansirali u vrh.
Upravo to dogodilo se Novaku Đokoviću na Rolan Garosu 2010. godine, kada je u četvrtfinalu poražen od Austrijanca Jirgena Melcera.
Prebogata je karijera srpskog tenisera da bi se mogao izdvojiti neki prelomni trenutak. Ali, ovaj susret to svakako jeste, što je i sam Novak u nekoliko navrata isticao.
Vodio je Đoković sa 2:0 u setovima i imao prednost brejka u trećem, ali je Melcer napravio preokret i došao do pobede.
Novaka je to potpuno slomilo.
– Imao sam mnoge izazove tokom svoje karijere. Jedan od njih je 2010. godina i četvrtfinale koje sam izgubio na jednom od najvećih turnira, na Rolan Garosu. Imao sam osećaj kao da mi se svet i snovi raspadaju i da nisam dovoljno dobar da postignem ono što želim. Tada sam bukvalno ridao u sobi svog trenera (Marjana Vajde) i fizioterapeuta (Miljana Amanovića). Osećao sam se jako loše u tom periodu – kao da sam udario u zid i kao da ne mogu dalje – rekao je svojevremeno Đoković u jednom podkastu.
Imao je veliku podršku svog tima, što je bilo od ključne važnosti.
– Oni su me pustili da se isplačem, da izbacim sve emocije i sve što sam osećao u tom trenutku. Veoma sam im zahvalan na tome jer je to bio preloman trenutak. Narativ u sportu glasi da je trener taj koji bi trebalo da te podigne i da ti pokaže kako da budeš jak, ali za mene je ipak najbolji trener onaj koji je tu za vas kao čovek – prijatelj i rame za plakanje, onaj koji vas razume i podržava i onda kada želite da izbacite sve iz sebe, da isplačete dušu. Veoma sam zahvalan jer sam u tom momentu osećao da nisam sâm – rekao je najbolji teniser sveta.
Tada je čak želeo i da napusti tenis.
– Bila je to kombinacija različitih faktora – bilo je povreda, nisam postizao ono što sam nameravao i očekivao od sebe. Jesam osvojio slem 2008. u Melburnu, onda sam igrao polufinala i četvrtfinala, bio sam treći i bio je to uspeh, ne shvatite me pogrešno, ali osećao sam da mogu da postignem mnogo više. Osećao sam da su moja očekivanja, kao i ljudi oko mene i teniske javnosti, toliko velika da biti treći nije dovoljno i nije dovoljno osvojiti jedan slem. Osećao sam preveliki teret na ramenima i sve se srušilo u tom trenutku. Prvi put sam tada osetio da želim da napustim tenis ili da napravim pauzu. Prvi put sam imao tako jaku emociju, do tada sam uvek razmišljao kako ću doći na sledeći trening i poboljšati se, a tada sam želeo da pobegnem od svega, da promenim okruženje – otkrio je Novak.
Naučio je mnogo nakon tog poraza, iz kojeg su se kasnije rodile najveće pobede.
Renesansa Novaka Đokovića u 2011. godini
Novaku je igranje za reprezentaciju oduvek bilo iznad svega. U mečevima Dejvis kupa davao je sve od sebe. “Salatara” je osvojena 2010. godine i Đoković je, baš kao i ostali naši teniseri, dobio krila.
Doživeo je preporod naredne godine i odigrao po mnogima najbolju sezonu u istoriji “belog sporta”. Vezao je 43 pobede. Osvojio je devet turnira, od kojih tri grend slema i pet iz masters Serije 1.000. Po prvi put u karijeri postao je najbolji teniser sveta.
Serija pobeda prekinuta je u polufinalu Rolan Garosa. Opet taj Rolan Garos, na kojem je i kasnije doživljavao neke od najtežih poraza.
Ovoga puta zaustavio ga je Rodžer Federer, a pobedu proslavio kao da je prstom pretio Novaku ili prosto želeo da ga spusti na zemlju. Kako god Đoković shvatio taj signal, Švajcarcu se to obilo o glavu.
Od tog meča, Federer je Đokovića samo jednom pobedio na grend slemu, što mnogo toga govori samo po sebi.
A onda se na Vimbldonu snovi pretvaraju u javu.
Novak je kao dete pravio pehar Vimbldona od kartona gledajući mečeve svog uzora, Pita Samprasa, maštajući da jednog dana u rukama drži pravi trofej i postane broj 1.
U životu se sve dešava sa razlogom i ništa nije slučajno. Đoković je u polufinalu pobedio Congu i već tada obezbedio prvo mesto na ATP listi, bez obzira na ishod u finalu.
Ali, kakvo bi to prvo mesto bilo ako se do njega ne dođe titulom. U sjajnom meču pobedio je velikog rivala, Rafaela Nadala, te došao do prvog Vimldona u karijeri i postao najbolji teniser sveta.
Tada je proveo 53 nedelje na čelu, a najduže je u kontinuitetu bio na vrhu od 7. jula 2014. do 6. novembra 2016. godine. U tom periodu je vezao 122 nedelje na prvom mestu ATP liste.
O da, našao se neko da sa trona svrgne Federera i Nadala. Novak je pokvario žurku i zagospodario scenom. Mnogi su verovali da se neće tu dugo zadržati i da će sve opet biti kao pre, Federer i Nadal će se smenjivati na pozicijama jedan i dva i vratiti Srbina na mesto broj tri.
Ali, Đoković nije tako mislio.
Famozni Rolan Garos
Rolan Garos je jedan od grend slemova na kojem je Novak beležio neke od najbolnijih poraza, ali i doživeo najlepše momente u karijeri.
Već smo govorili o porazu iz 2010. od Melcera i onom od Federera godinu dana kasnije.
,,Filip Šatrije” je Nadalov drugi dom. Špancu tu nema ravnog, ali jedan od retkih koji može ozbiljno da mu se suprotstavi je Đoković.
Bio je Novak jako blizu titule 2013. godine, ali je “Bik sa Majorke” slavio u pet setova. Narede godine ponovo ga je pobedio Nadal, a Đokovića su na dodeli nagrada savladale emocije.
Konačno je 2015. godine uspeo da ga pobedi u četvrtfinalu, onda je Srbin savladao Endija Mareja i mnogi su pomislili da je to ta godina. Konačno će osvojiti Rolan Garos.
Ipak, u finalu se isprečio neverovatni Sten Vavrinka, koji je odigrao jedan od najboljih mečeva u karijeri i pobedio Novaka sa 3:1.
Ali, ni to nije slomilo Novaka. Sledeće godine, pokorio je i grend slem u Parizu, pobedivši Mareja u finalu za istoriju tenisa.
Problem sa povredom i saradnja sa Agasijem
Prvu ozbiljniju povredu zbog koje je morao da napravi dužu pauzu, Novak je doživeo 2017. godine. Suočio se sa teškom povredom lakta, pa je nakon Vimbldona, kada je u četvrtfinalu predao meč Tomašu Berdihu, propustio ostatak sezone.
Doneo je i za mnoge iznenađujuću odluku. Raspustio je ceo svoj tim, na čelu sa Marijanom Vajdom, a doveo legendarnog Amerikanca Andrea Agasija. Pored njega tu su bili još Mario Ančić i Radek Štepanek.
Ipak, ta saradnja nije donosila rezultate.
Đoković je 2017. godinu završio na 12. mestu ATP liste. Mnogi su pomislili da je to Novakov kraj.
Kraj je kada Novak to kaže
U aprilu naredne godine Novak je raskinuo saradnju sa Agasijem i vratio čoveka sa kojim je ostvario najveće uspehe, Marijana Vajdu.
Posle neočekivanog poraza od Čekinata u četvrtfinalu Rolan Garosa, osvojio je Vimbldon pobedom nad Kevinom Andersonom u finalu. Prethodno je u još jednom epskom meču pobedio Nadala.
Bio je to znak da se kralj vratio!
Potom je po treći put u karijeri osvojio US open, pošto je u finalu savladao Huana Martina del Potra.
Nastavljena je žetva trofeja na Australijan openu 2019. godine. U meču za trofej počistio je sa terena Rafaela Nadala.
A onda je usledio verovatno i najbolji duel u istoriji tenisa. U velikom finalu Vimbldona, Novak je pobedio Rodžera Federera sa 3:2 u setovima, spasivši dve vezane meč lopte na servis Švajcarca.
Nije mu to prvi put. Isto je uradio i 2010. i 2011. godine u polufinalima US opena.
Sve je bilo na strani Rodžera. Igralo se na njegovom terenu, pred prepunim stadionom, gde su gotovo svi navijali za njega, došao je i do dve meč lopte i video sebe sa trofejom. Ali, gotovo je onda kada Novak to kaže!
Pokazao je da je mentalna gromada, da je neuništiv i došao do pete titule na Vimbldonu.
Turbulentna 2020. godina
Đoković je i ovu godinu otvorio titulom u Australiji. Kako drugačije!? Tada je u borbi za trofej pobedio Austrijanca Dominika Tima sa 3:2 u setovima.
A onda je ceo svet stao zbog koronavirusa. Zvaničnih turnira nije bilo skoro pola godine.
Novak je doneo odluku da organizuje Adrija Tur u regionu. Imao je najbolju nameru, doveo u svoj Beograd vrhunske igrače poput Tima, Aleksandra Zvereva, Grigora Dimitrova.
Međutim, pojedini teniseri su se zarazili koronavirusom, a među njima je bio i sam Đoković. Dežurni kritičari su to jedva dočekali da ospu paljbu po njemu.
Zatim je na red došao US open i najbizarniji trenutak u Novakovoj karijeri. Bio je u sjajnoj formi, nije znao za poraz u 2020. godini. Delovao je nezaustavljivo.
A onda je u četvrtom kolu na meču protiv Pabla Karenje-Buste, nehotice lopticom pogodio linijskog sudiju u vrat i dobio diskvalifikaciju.
Mnogi su likovali zbog toga i bili uvereni da će to Novaka potpuno slomiti. Ipak, razvio je Đoković “debelu kožu”. Jeste odigrao loše u finišu sezone, ali već je u svojim mislima kovao planove za narednu godinu.
Oboren Federerov rekord, izmakao kalendarski slem
Novak je 2021. godinu započeo u svom stilu. Po deveti put u karijeri je osvojio Australijan open i došao do 18. grend slem titule.
U Melburnu je ponovo pokazao srce šampiona. Doživeo je povredu trbušnog mišića u trećem kolu protiv Tejlora Frica. Pod znakom pitanja je bilo hoće li nastaviti turnir.
I kao nebrojano puta u karijeri, Novak je dokazao zašto je najbolji teniser svih vremena. Izdigao se iz bola, bio najbolji kada je bilo najpotrebnije, zapušio usta kritičarima i ponovo pokorio Melburn, savladavši Danila Medvedeva u finalu sa 3:0.
Blistao je Đoković te sezone, osvojio Rolan Garos, tako što je u polufinalu bacio na kolena Nadala, da bi u meču za trofej napravio veliki preokret i pobedio Stefanosa Cicipasa, iako je gubio sa 2:0 u setovima.
Već po navici, upisana je još jedna "recka" na Vimbldonu i Novak je bio na korak od kalendarskog slema.
U velikom stilu je došao do finala US opena, a onda je doživeo mentalni kolaps i "raspao" se protiv Danila Medvedeva.
Drama kakvu nije mogao ni da sanja
Bez ikakve dileme, 2022. godina daleko je najteža u Novakovoj karijeri.
Iz svima dobro poznatih razloga, deportovan je iz Australije, pet dana proveo u imigracionom pritvoru i proglašen za najvećeg teniskog zlikovca samo zato što je mislio svojom glavom i nije hteo da se prikloni stadu.
Izabrao je slobodu, svestan posledica koje je snosio. Teško je danas u vremenu bezumlja objasniti ljudima da život ima smisao samo ako ga živite kao slobodan čovek.
Ostao je bez prvog mesta na ATP listi, obrisani su mu bodovi sa Vimbldona, nije mu dozvoljeno da igra na US openu i mastersima u Americi...
Izgubio je mnogo u karijeri Đoković te 2022. godine, ali je sačuvo ono što nema cenu, svoju reč nije pogazio, nije podlegao pritisku, već je ponosno i sa onim prkosnim osmehom išao napred.
Mali od Srbije je najveći svih vremena
Novak Đoković je postao najveći teniser svih vremena!
Pre samo godinu dana, pokušali su da mu unište karijeru, da mu ubiju želju za sportom koji obožava i za koji živi.
A, šta je on uradio?
Đoković se vratio i postao najbolji teniser svih vremena. Baš u Melburnu došao je do 22. grend slem trofeja i vratio se na prvo mesto. Ova titula se ne može uporediti ni sa jednom prethodnom zbog svega što je uradio da bi došao do nje. Ne radi se samo o desetom peharu na Australijan openu, reč je o nečem mnogo većem.
- Ja znam ko sam, šta sam i šta je pravedno i znam da se za to borim. Znam da sam mnogima trn u oku. Elita će uvek da uzdiže elitu i to tako ide u krug, ali zato je tu "Mali od Srbije" da se umeša u priču - rekao je Đoković 2021. godine na Završnom mastersu u Torinu.
E, pa taj "Mali od Srbije", ne samo da se umešao u priču, već je od danas najbolji svih vremena.
Neće se Đoković ovde zaustaviti, nastaviće dominaciju i podizaće lestvicu na još jedan viši, samo njemu znan nivo.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)